Podešavanja / Settings

Prvi ministar nove srpske vlade se (bar prema mainstreammedijima) zna: to je aktualni prvi potpredsednik. Međutim, za poziciju „drugog“ mnjenje kooptira mnoge, ali ne i Ivicu Dačića, aktualnog premijera.Zašto? Upravo zbog toga što je više nego jasno da je stranka čiji je on lider bila „kočničar“ reformi koje se po „hitnom“ postupku najavljuju posle izbora.

Konačno, svim medijskim uposlenicima u Srbiji treba da bude jasno da će ponovo biti između čekića i nakovnja velikog kapitala. Ili, da budemo do kraja transparentni: Nije sve u politici, ima nešto i u novcima. A ovde je reč o krupnom kapitalu.

U poslednjih nekoliko meseci, više nego primetno je podizanje „borbene gotovosti“ (pro)zapadnog nevladinog sektora koji je dobio dodatan impuls za (pro)NATO kampanju.

Kako je moguće da četiri savetnika potpredsednika Vlade, a od toga se svi mogu dovesti u vezu sa nestankom kiparskih para“[16] budu, kako su ukazali iz Lige, Franko Fratini, Alfred Guzenbauer, Stros-Kan i Dinkić.

Razlog je jasan-do tada treba da se oformi refionalna „zajednica“ šest zapadnobalkanskih zemalja poznatija kao G6.[1] T

Vječeslav Tetetkin, poslanik Državne dume Ruske Federacije i šef društvenog komiteta za odbranu Vojislava Šešelja:

“Rak i hitna operacija Šešelja me podseća na slučajeve sapolitičkim liderima zemalja Latinske Amerike koji su odjednom, jedan za drugim,počeli da oboljevaju (i umiru) od raka“

Ukrajina mora da preživi i to je bilo jedino odlučujuće u donošenju odluke da se sporazum o pridruživanju sa EU odloži „do daljeg“. Ponuda Brisela, u okviru Istočnog partnerstva, za rukovodstvo Ukrajine (najblaže rečeno) dočekana je kao nepristojna. Viktor Janukovič i Vlada, dobro upoznati s državnim knjigovodstvom, nisu imali izbora, pa tako ni dileme-Kina i Rusija biće naredne političke destinacije. Tako je predsednik Ukrajine (u sred protesta prozapadne opozicije) otputovao u Kinu na ranije dogovoreni susret, očekujući rešenje koje će pomoći da Ukrajina ne „sklizne“ u recesiju.

EUropa je odlučila, istina davno, da region Zapadnog Balkana „upakuje“ u projekat koji „neodoljivo“ podseća na bivšu Jugoslaviju. Zapadnobalkanska šestorka ili G6 koja okuplja Srbiju, tzv. Kosovo, BiH, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju prema „Agendi 2020“ u EU može da uđe samo kao kolektiv

Rekao je poslanik Demokratske stranke Srbije, načelnik Ortopedije bolnice u Kosovskoj Mitrovici i čovek koga je vlast „namerila“ da utamniči. Na teret mu se, bar prema pisanju pojedinih medija, stavlja delovanje protiv „interesa države“

Medijski projekat koji se drži u strogoj tajnosti trebalo bi da počne s realizacijom početkom 2014. godine.Nije isključeno, kako saznajemo, da Srećnu Novu 2014, požele uposlenici sedme sile kanala N1 interaktivno iz televizijskih studija u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.

Agencija za procenu kreditnih rejtinga Moody’s1 Sloveniji je aprila meseca dodelila nivo „otpada“ (‘junk’) i time u jednoj reči objasnila kako vidi nekadašnju miljenicu EUrope i najperspektivnijeg kandidata za članstvo u porodici „prestižnih“ neoliberala Starog kontinenta.

Četvrtog dana jula meseca ove, prema svemu sudeći, prekretne godine za Srbiju u Zvečanu je konstituisana Skupština Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Slučajnost je htela da se Dan nezavisnosti koji slave Sjedinjene Američke Države, nametne za dan nezavisnosti Ustavom definisane teritorije Srbije od Briselske (čitaj: američke) okupacije.

„Međunarodni monetarni fond priznao je da je pri pružanju pomoći Grčkoj napravio „primetne propuste“ – potcenio je koliko će mere štednje koje je Fond tražio pogoditi već posustalu privredu te zemlje“,[1] vest je koja je brzinom svetlosti obišla međunarodni medijski prostor. Neuobičajeno priznanje od „svemoguće i sveznajuće“ međunarodne finansijske institucije podiglo je na površinu mnoge dileme.

U marketinškoj agenciji MAPA su kao neodlučne i protivnike NATO-a identifikovali „neobrazovane i siromašne kategorije građana. U MAPA su kao neodlučne identifikovali „neobrazovanije i siromašnije kategorije stanovništva i žene“, a kao protivnike članstva „one koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi, glasaju za prosrpske partije, vezuju se za Srpsku pravoslavnu crkvu i osećaju bliskost sa Srbijom i Rusijom“.

Sedmog aprila 512 715 građana Crne Gore sa biračkim pravom biće u prilici da birajući novog predsednika države, biraju između dva dijametralno suprotna koncepta: jednog koji je proNATOvski, (na prvom mestu) a predstavljen u liku i delu aktualnog predsednika Filipa Vujanovića; i drugog, koji je o NATO rekao sve što je imao u brojnim duelima na uticajnim italijanskim medijima u periodu NATO agresije nad (tada) suverenu SRJ.

Statistika u Srbiji beleži, prema poslednjim „merenjima“, da prosečna tročlana porodica ima na raspolaganju 52 000 dinara mesečno i da joj u samom startu nedostaje oko 10 000 dinara za „život“.

U ponedeljak 11. marta državni vrh Srbije sastao se sa baronesom Ešton u Briselu. Tema: sever Kosova i Metohije.