Подешавања / Settings

На свако су питање могли да одаберу један од четири одговора, али је тек један од укупног броја испитаних ученика исправно одговорио на сва постављена питања.

Православни попови крстили су у водама океана два бивша католичка бискупа, четири свештеника и сву њихову паству

Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу.

Ништа није једноставно: замислите да су и Степинцу и патријарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо је у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Мију одвели су и убили наредне, 1943. године.

Бројни јасеновачки логораши који су успели да преживе клање и мучење сведоче да је надбискуп и кардинал Степинац лично клао српску децу и да је насилно покрштавао православне Сребе и Јевреје, међу којима су били и они. Познато је да је злочинац и надбискуп Степинац лично водио кољаче из Јасновца на поклоњење папи у Рим. Он је био и врховни војни духовни вођа свих хрватских кољача Срба, Јевреја и Рома.

Његови изасланици на Земљи (ако Нечастиви лично већ и не шета међу нама) увелико су кренули у спровођење ђавољег јеванђеља: педофили и педери добијају право гласа, правоверни у Украјини горе на ломачама, крст је окренут наопачке.

Papa-Putin_620x0

У Риму други по реду сусрет римокатоличког лидера и руског председника Путина. Ватикан верује да светски проблеми треба да се решавају уз помоћ Русије.

Корак на који се на Сабору одлучила СПЦ је започињање дијалога са Ватиканом и Хрватском бискупском конференцијом поводом најављене канонизације надбискупа Алојзија Степинца. Мишљења историчара у Загребу и Београду су различита.

Током екуменског и међурелигијског сусрета у Фрањевачком међународном студентском центру у Сарајеву, 6. јуна 2015., епископ Српске православне цркве захумско-херцеговачки и приморски Григорије упутио је следећи поздрав папи Франциску Првом:

Поглавар Римокатоличке цркве допутовао је јутрос у Сарајево. По доласку се састао са члановима Председништва БиХ где је поручио да „Сарајево и БиХ имају посебно значење за Европу и читав свет јер вековима на том простору, заједнице које исповедају различите вере и припадају различитим народима и културама, богате заједнице својим посебностима“.

Српска црквена делегација на челу са владиком захумско-херцеговачким Григоријем, бројаће 54 члана и они ће 6. јуна у Сарајеву поздравити папу Фрању у име Српске православне цркве и њених верника, саопштено је из Организационог одбора за дочек римокатоличког верског поглавара.

Света столица се интересује за Балкан. Подсетимо, прва европска земља коју је посетио Франциско била је Албанија, у септембру 2014. године. Албанија је чланица НАТО, али не и Европске уније.

Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања заложио се данас током посете Турској за уједињење католика и православаца у вези са прогоном хришћана на Блиском истоку, јавила је агенција РИА Новости.

Током дуготрајне молитве Фрања је стекао уверење да је Господ прихватио његова мољења, те да ће ће добити и једно и друго што тражи, у границама у којима је то могуће за створење Божије.

Мистици свуда виде тајне, па и најпростије јеванђелске повести претварају у алегорије узвишених идеја, какве сами конструишу. Слово за њих није ништа и буквални смисао за њих није истински смисао, зато што је једноставам, а они би хтели да мудрују.

Распаљеност, често изазвана маштањима, код њих замењује све духовно, о чему они немају никакву представу. Управо то маштање сматрају за благодат.

Изгледа невероватно, али назвати једну Цркву „православном” то може да изненади или чак да смета. У наше време, спој те именице и тог придева не би имао потребе да буде брањен. Требало би га одмах разумети.

Сукоб „проруске“ народне милиције и оружаних снага лојалних новим властима у Кијеву постао је и верски рат. Посебно великом мржњом и страшћу ратују украјински гардисти по вероисповести гркокатолици, или унијати, против домаћег становништа на истоку Украјине, које је већином православно.

Разумевање сукоба на истоку Европе немогуће је без спознаје историје католичког непријатељства према православљу.

Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире