ДА ЛИ ЈЕ ЧУДО постало могуће?

5

У Црној Гори следе избори, и то не било какви. Они који предстоје имају међународну тежину у равни последњих предреферендумских, ако не и већу. На четвртим изборима од стицања независности владајућа ДПС први пут наступа самостално, док опозицију чине углавном широке коалиције, уједињене око једног циља – да неприкосновеном владару ове медитеранске државе после две […]

УСТАШТВО КАО МЕЈНСТРИМ: Франковачка идеологија у служби атлантизма?

0

Прослава годишњице „Олује“, паљење српских застава и разбијање ћириличних табли већ представљају незаобилазан део политичког фолклора у суседној држави. Међутим, потези који показују да је „ђаво однео шалу“ су напори на међународној промоцији лика и дела надбискупа геноцида, Алојзија Степинца, подизање споменика усташком терористи Мири Барешићу, и све отвореније толерисање неоусташких испада у јавности. ИДЕОЛОГИЈА […]

РУСКИ МЕДВЕД ПРОТИВ АТЛАНТИСТИЧКЕ АНАКОНДЕ – замрзнути конфликти као форма отпора

0

„Демонизација Владимира Путина није политика, него алиби за њено одсуство.“ Хенри Кисинџер Корените промене у међународним односима са собом носе историјску тежину, често и људске и материјалне жртве, али оне неизбежно изнедре нове облике држава, међународних система и организација карактеристичних за одређени период. Из Првог светског рата је произашло схватање да је свету потребан глобалан […]

ХОД ПО ИВИЦИ или спољнополитичка позиција Србије

7

Актуелни спољнополитички тренутак носи највеће бреме још од урушавања хладноратовског поретка. Све су јаснији обриси диференцирања држава на оне под меком окупацијом атлантизма и оне које му се на различите начине супротстављају. У међупростору се налази Србија, декларативно на проевропском путу, међутим традиционално и културолошки на антиатлантистичким позицијама. Она је у садашњим кризним временима пронашла […]

ШТА ЈЕ ПУТИНОВА СТРАТЕГИЈА према ЕУ?

11

Оног момента када је споразум из Минска потписан и када је Кремљ показао јасну намеру да га имплементира на терену, а Запад чврсту намеру да зид санкција опстане, постало је јасно да основни циљ није кажњавање Русије због наводне агресије на Украјину. Такође, две деценије пре било је јасно да циљ НАТО база и далекометних […]

ГДЕ ГРЕШИМО, кад размишљамо о политици

3

Неправилна перцепција околности и датих могућности у њима нас води погрешним одлукама. Политика као вештина управљања људским заједницама је по свом карактеру једна од најкомплекснијих области. Па ипак она је незаобилазна тема у транзиционим друштвима попут нашег у свим друштвеним слојевима, од оних најобразованијих, до оних који су махом неупућени у комплексан свет политичког одлучивања […]

ДА ЛИ ЈЕ БРАВАР био бољи?

62

Откако су друштвене мреже и медијски портали са могућношћу коментарисања актуелних догађаја у Србији узели маха, необичну популарност је достигао термин „бот“. Он подразумева особе које најчешће из ситних интереса заступају ставове одређене политичке опције, интересне групе или појединаца. Јасно је да свака значајнија политичка странка има своје ботове, чија је основна сврха да, уз […]

ХОЋЕ ЛИ ЦРНА ГОРА постати нова Украјина?

5

Међутим, паралеле између црногорског и украјинског модела унутардруштвеног конфликта се не завршавају на томе. Ова два друштвена система, упркос очигледним разликама, изненађујуће подсећају један на други, а крвав расплет ситуације у Украјини представља злокобно предсказање уколико Црна Гора крене путем унутрашњег конфликта под диригентском палицом атлантистичких стратега.

ИМЕНА УЛИЦА У БЕОГРАДУ – огледало наше неопредељености

1

Иако на први поглед не тако важно питање, имена улица у градовима неке земље говоре много о земљи, њеним грађанима, историји, традицији и њеном актуелном политичком и стратешком опредељењу.

РУШЕЊЕ СРПСКЕ: „Босанско пролеће“ као увод у „бошњачку јесен“

4

Наизглед безазлени протест радника пропалих тузланских фабрика, тако карактеристичан за постсоцијалистичке економије у транзицији, пре неколико месеци претворио се у општи хаос и анархију на улицама Тузле. Из овог некада индустријског центра насилни протести су се ширили градовима Федерације БиХ, све до кулминације у дану када су гореле зграде кантоналних влада у Сарајеву, Тузли, Зеници, Мостару, и државне институције многим мањим местима.