Подешавања / Settings

У петак, 17. априла у 18 часова у Установи културе „Палилула“ биће одржана промоција књиге „Право и православље“, аутора др Зорана Чворовића.

Анализирајући моралну страну европске политике царске Русије у 19. и почетком 20. века, професор права Е. Спекторски је закључио, да сталне оптужбе Запада на рачун Русије да је „незасити освајач и европски жандар” – нису увек злонамерне”. Наиме, западне псеудоелите су биле слепе да виде идеалистичко саможртвовање Русије током 19. века, поднето ради очувања европског […]

Поводом изласка књиге „Право и православље“, аутор Зоран Чворовић одржао је незаборавно предавање пред заинтересованим слушаоцима у Љубљани. Не пропустите!

„Док је Византија и државе наследнице њене цивилизацијске мисије чувала поредак у чијем су темељу биле положене Христове речи да цару треба дати царево, а Богу Божије, православни Исток је био Отаџбина права и људске слободе.“

У време када су у Европи гореле ломаче инквизиције, на православном Истоку иноверни су имали право да слободно исповедају веру. Зашто се то прећуткује? Пере ли запад биографију када намеће тзв. „толеранцију“?

Имајући ово у виду, не треба нам Томина „дипломатска” креманска прозорљивост да знамо да ће Брисел пошто потпише ССП са тзв. Републиком Косово, по свој прилици на пролеће 2015. г., од Србије захтевати да са истом злочиначком НАТО творевином, сходно обавези из чл. 15 ССП закључи уговор о регионалној сарадњи и добросуседству, са већ поменутим обавезним елементима.

У четвртак, 11. децембра у Свечаној сали скупштине града Краљево представљене су нове књиге Зорана Чворовића и Владимира Димитријевића – „Право и православље“ и „Иван Иљин: Између Чеке и Гестапоа“.

У четвртак, 11. децембра у 19 часова, у сали Скупштине града Краљева, Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић је говорити о Ивану Иљину, праву и православљу, и уједно представити своје нове књиге. Дођите!

Недавна изјава посланика Бундестага, А. Шокенхофа, како је европски пут Балкана и Србије угрожен претњом руског утицаја, потврдила је да је западна шаргарепа варки и обмана оглодана до краја.

У четвртак, 11. децембра у 19 часова, у сали Скупштине града Краљева, Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић ће говорити о Ивану Иљину, праву и православљу, и уједно представити своје нове књиге. Дођите!

После Сајма књига и расписане претплате за треће издање енциклопедије Catena mundi, време је и за промоције, у Србији и Расејању.

Српско становиште је библиотека која је настала на основу идеје Милоша Црњанског, коју је разрадио Мило Ломпар, да ствари, једном за свагда, треба гледати искључиво са српског становишта. Међу ауторима који су објавили књиге у оквиру ове едиције су: Коста Чавошки, Слободан Антонић, Мило Ломпар, Дејан Мировић и други.

Тај циљ у снажнијој је вези са вестернизацијом Србиијен под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата.

„Случај Ђорђе Мартиновић је завршен. Моја полиција је утврдила да се сам повредио и нема судског процеса. Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио харакири”.1)

Преносом најбитнијих функција власти и већине послова на наднационални ниво грађанин бирач се деградира у пуког пореског обвезника који губи могућност контроле, непосредно или преко репрезентативног, демократског представничког тела

Да би се путем закона увео ред у држави, неопходно је да закони одговарају месним приликама и потребама. Међутим, у новој евроунијатској законодавној вестернизацији Србије, њено законодавно тело имаће улогу пуког акламатора законских текстова које саставља бриселска администрација, искључиво према интересима глобалне плутократије.

Један на први поглед локални предизборни телевизијски дуел може да пружи знатно тачнију и целовитију слику о спољној политици досадашње Србијине Владе, него што то може да се закључи на основу њених званичних саопштења.

Једна од српских изрека проистекла из вишевековног националног искуства са животом под туђинском и тиранском власти, каже да „сила Бога не моли, а да Бог силу не воли ”. У таквим „вуненим временима” Срби су гледали да се склоне у беспутне крајеве и преживе далеко од „цивилизације” која је хтела да им избрише „дивно име и свету свободу” (П. П. Његош), трудећи се при том да своју веру и народни карактер сачувају неисквареним и неукаљаним.

Из географије фебруарских и мартовских дипломатских посета највиших Србијиних руководилаца може се много што шта закључити о њеној садашњој спољнополитичкој оријентацији.