Podešavanja / Settings

Zapadni mediji imaju samo dva sredstva. Prvo je bezočna laž. Ovaj preterano korišćen alat više ne vrši posao, osim kod dupeglavih Amerikanaca.

Iako, realno gledano, SAD imaju interes da se udruže sa Rusijom protiv Islamske države, one nemaju snage da Putina prihvate za partnera.

Ja sam još pre četiri godine (!) o tome već pisao – 2011. godine. Sada, u vezi sa oštrom aktuelizacijom sirijskog pitanja, nije greh još jednom reći nešto o onome što su mnogi već zaboravili.

Glavni cilj armije „kremaljskih botova” jeste da iskoriste rašireno osećanje antiamerikanizma, da ga kanališu u korist ruskih vlasti, a Putina predstave kao jedinu globalnu alternativu, dovoljno hrabrog da se suprotstavi američkoj nadmoći, tvrde novinari „Gardijana”.

Ruski i kineski mediji moraju da „sruše nepromenljiv monopol Zapada nad pravom glasa u međunarodnim poslovima”, izjavio je ambasador Kine u Rusiji Li Huej, a prenosi „Vzglяd”.

Prilikom osnivanja Si-En-Ena Ted Tarner je obećao da program ove televizije neće stati do sudnjeg dana. I ne treba da stane. Ali ne treba da stane ni program Raša tudej i Sputnjika.

Mediji u EU su u prvi plan istakli da su među državnicima, koji su bili na paradi na Crvenom trgu u Moskvi bili čelnici Kine, Indije, Južne Afrike i drugih zemalja, što je protumačeno kao „vidljiva nova podela“ u svetskim odnosima, ali delom i unutar EU, jer su čelnici nekih država EU ipak došli na paradu u Moskvu.

Ruska rublja je za tri meseca u odnosu na dolar porasla za 25 odsto i Rusija aktivno podstiče domaću proizvodnju i uvoznu robu zamenjuje ruskom, čime postaje privlačna za investicije za sledećih nekoliko decenija.

Stanovnici Evrope su sve više naklonjeni Rusima, piše austrijsko izdanje „Die Presse”. Osim toga, Evropljani upravo u ruskim medijima vide pouzdan izvor informacija.

Velike američke medijske organizacije revnosno ponavljaju poput papagaja ono što zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država žele da javnost zna o globalnim pitanjima, rekao je istoričar Noam Čomski za RT. Za vlasti SAD, svaki medij koji „ne ponavlja američki propagandni sistem je nedopustiv“.

Sjedinjene Države su još 1977. počele da razmišljaju o „budućnosti Jugoslavije“. Bilo je jasno da će posle smrti maršala Tita Moskva želeti da se približi novom rukovodstvu u Beogradu i da sebi omogući pristup na Balkan i na Jadransko more. CIA je razradila plan za pripremu i finansiranje opozicije i disidenata „antikomunističke orijentacije“.

Mrtvački dodir totalitarizma zapadnih medija već se oseća i u intelektualnom životu nekih država Zapada. Kao 1933. godine, kada sve do 1941. više od 1.300 pisaca i pesnika napušta Nemačku, a kulturna plodnost vajmarskih godina ustupa mesto državnoj umetnosti.

Tom ratu „protiv anglosaksonskog monopola” pridružio se i Lari King (Larry King), legenda američkog radio i televizijskog novinarstva. King je pre toga četvrt veka bio brend-lice CNN-a. „Najpoznatiji američki TV-intervjuer prebegao Rusima”, pisao je londonski Tajms (The Times) maja 2013, aludirajući upotrebljenim glagolom na hladnoratovsko dezerterstvo, što se, podsećanja radi, tada dešavalo uglavnom, među špijunima.

Mediji poslednjih dana pokazuju neuobičajeno izražen interes za Balkan, a naročiti akcenat stavljen je na Srbiju.

To je kasnije demantovano iz oba izvora, kako iz britanskog kabineta za spoljne poslove, tako i iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Isti oni koji su svojim lažima lansirali građanski rat u bivšoj Jugoslaviji i oklevetali i kleveću Srbiju, sada potpiruju rat u Ukrajini, s ciljem da ga prenesu s one strane granice sa oklevetanom Rusijom. I šta su za njih laži i proklete laži, zarad postizanja tako „svetlih“ ciljeva?

Vladimir Putin došao u Beograd dok Srbija balansira između težnje da postane članica EU i želje da sačuva dobre odnose s Rusijom, navode svetski mediji.

Međutim, u republici Krim „nema ni tenkova ni vojnika naoružanih do zuba“, kaže italijanski političar.

U osvrtima zapadnoevropskih medija se ističe i to da je „pravi pobednik“ u celoj situaciji ruski predsednik Vladimir Putin, čiji je plan za mirovno rešenje krize prihvatio ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je, uprkos odbojnosti SAD i još nekih zemalja NATO, obrazložio da je „najbitnije da se spasu ljudski životi“.

Za ove zapadne „humanisti“ koji podstiču akcije ukrajinske vlade, građani istočne Ukrajine su „podljudi“: oni ne zaslužuju podršku, saosećanje i humanitarnu pomoć, jer su sami krivi za sve probleme koji su ih snašli!