Podešavanja / Settings

Srbima je 70 godina zabranjeno da se ponose svojim identitetom. Danas je to poseban apsurd, jer živimo u doba identiteta. Na teritoriji Srbije i u neposrednom okruženju stasavaju nove nacije, manjine ljubomorno čuvaju nacionalni identitet, gojazni i gluvonemi afirmišu svoju posebnost, biciklisti okupljaju kritičnu masu, homoseksualci su izašli iz ormana i paradiraju ponos, samo Srbe i dalje guraju u orman.

Hrvati su tek od 1944. počeli masovno ulaziti u partizane, kad je postalo jasno da je Hitler poražen, a da će komunisti biti novi vladari Jugoslavije. Ali zato, 20 godina iza rata Hrvati popreko gledaju srpske turiste, nerijetko ih i napadaju, dok se po Beogradu hrvatski turisti najnormalnije šeću.

Crkva izgradnjom velikog krsta iznad Kraljeva želi da materijalizuje svoju moć i pokaže koliko je važna, navodi sociolog Vladimir Vuletić za vesti B92

Radio B92, lišen donacija i projekata koji su ga održavali tokom devedesetih, novim je vlasnicima zaista pravio gubitke – ni izbliza onolike koliki su gubici dve televizije koje poseduju, ali ipak dovoljne da stave prst na čelo i razmisle gde i kako dalje.

Istina „drugosrbijanstva“, koje već dve decenije ratuje protiv Srbstva u svakoj njegovoj projavi (od pravoslavne vere do ljubavi prema Rusiji) jednostavna je – to je titoizam pomešan sa NATOfilijom. Srbi su za „drugosrbijance“ primitivci koji se nikad nisu oslobodili svoje, što bi Hrvati rekli, „bizantske“ zaostalosti, i koje samo put u EU-NATO Imperiju može te zaostalosti osloboditi, što je Tito pokušao, ali nije do kraja uspeo.

Može li trag novca kojim se finansira nekolicina ovdašnjih nevladinih organizacija da objasni njihov status u srpskoj javnosti i društvu, bez obzira na ono što te nevladine organizacije učine toj javnosti i tom društvu?

Slaviša Lekić, čovek koji se predstavlja kao novinar, poznat po tome što je bivši muž novinarke Bojane Lekić, drugosrbijanac koji snima antisrpske dokumentarne filmove, danas je pokazao svoju kulturu i pravo lice na Tviteru.

Predsednik Srbije je nemačku kancelarku Angelu Merkel primio u Palati Srbija, gde su u razgovarale delegacije dveju zemalja, javio je RTS.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je na konferenciji za medije da Vlada Srbija može da računa na podršku Berlina kada je reč o dijalogu s Prištinom.

Združena akcija Gradskog sekretarijata za kulturu Grada Beograda, sekretara Vladana Vukosavljevića, direktorke Kulturnog centra Beograda Ivone Jevtić i falange pod nazivom „Ćirilica“ Dobrice Erića, rezultirala je jučerašnjim višečasovnim struganjem latiničnog logoa KCB-a, zaštitnog znaka ove gradske institucije kulture.

Kao novinarsko-urednički kadar stasao u zloglasnoj B92 medijskoj kući, Dušan Mašić se 2004. godine preselio se u London, gde je postao producent u Bi-Bi-Siju. I dalje je tamo. I, mada daleko, ipak ne zaboravlja Srbiju. Nažalost.

Slobodna Evropa ili Dojče vele rutinski se doživljavaju kao nezavisni mediji, a ne kao glasila Amerike odnosno Nemačke, dok je za Sputnik nužno naglasiti da ga finansira Ruska Federacija.

Duh zaborava, koji je porodilo sećanja skotova, glavni je razlog što u društvu ne može biti mira. Iluzija, zaborav medija i institucija ne mogu biti osnov stabilnosti.

Da je reč o dobro uštimovanom orkestru, govori prepoznatljiv manir, prema kome se ovi napadi prepoznaju tako što često dolaze sa naizgled suprotstavljenih frontova, koje uglavnom povezuje drugosrbijanski, (pro)zapadni duh.

U disertaciji se tvrdi da je Srbija tek posle Titove smrti postala totalitarna država, a da je glavni krivac za to bila Knjiga o Milutinu.

„Kad smo uspeli da pobedimo Slobodana Miloševića, pobedićemo i Aleksandra Vučića. Počećemo na lokalnim i pokrajinskim izborima, koji će biti održani krajem ove ili tokom sledeće godine, a nokaut ih čeka na parlamentarnim izborima“, izjavio je Živković za Večernje novosti.

Hrvat nije nacionalnost, to je stanje svijesti, a zlobnici bi rekli i dijagnoza. Zato su mnogi drugosrbijanci jedino po imenima Srbi, ali su u potpunosti usvojili mentalni sklop Hrvata.

Naš poznati karikaturista Koraks se prvi oglasio tako što je u svojoj „karikaturi“ smestio Smilju Avramov u društvo Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, đavola i sejača smrti.

Uostalom, zasigurno nije slučajno da među najistaknutijim srpskim autošovinistima postoji nemali broj onih koji su pre deset, petnaest ili dvadeset godina bila klasični – šovinisti, s mržnjom usmerenom na Albance, Bošnjake i Hrvate.

Mada se malo mijenja, uvijek me iznova začudi drugosrbijansko viđenje Bosne i Srpske u njoj. Prema protagonistima ove orijentacije, prekodrinski sunarodnici i njihova Republika predstavljaju relikt Miloševićeve politike, kojeg postmiloševićevski lideri u Srbiji ni deceniju i po nakon 5. oktobra 2000. nisu u stanju da se riješe.