Podešavanja / Settings

Pritisci za dalje derogiranje nadležnosti Republike Srpske, garantovanih Dejtonskim sporazumom, koji se u poslednje vreme vrše pod različitim izgovorima, morali bi da naiđu na složnu osudu svih političkih subjekata u Srpskoj, ocenio je u izjavi za Srnu politički analitičar Đorđe Vukadinović.

Ožiljci rata u Bosni i Hercegovini su zaceljeni, ali je zemlja u agoniji i etničkoj tenziji jer država nije uspela da iskorači u promenama koje bi je učinile održivom, smatraju analitičari Međunarodne krizne grupe.

Samo snažni spoljašnji okviri mogu da stvore uslove da se Ukrajina ne bi iznova pretvarala u „bure baruta” za odnose Rusije i Zapada, drugim rečima potrebno je nešto poput Dejtonskog sporazuma, ocenio je glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici” Fjodor Lukjanov.

Da iza svega stoji politička poruka o redefinisanju odnosa u BiH i mogućoj promeni Dejtonskog sporazuma, jasno su stavile do znanja i Srbija i Hrvatska, kao i predstavnici Republike Srpske. U poslednjim događajima videlo se da je situacija u BiH krhka i da je EU u svom pristupu pravila propuste – naglasio je Simić i rekao da će pojedinci sigurno pokušati da ovim uruše Republiku Srpsku.

Kao balon od sapunice nestala je velika „Kriza jedinstvenog matičnog broja“ u Bosni i Hercegovini. Savet ministara ove države jednoglasno je usvojio jedan predlog, a zatim su ga u Parlamnentarnoj skupštini podržali poslanici šest vladajućih stranaka. BiH je sada dobila devet registracionih područja za matične brojeve – pet će biti u Federaciji BiH, tri u Republici Srpskoj i jedna u Distriktu Brčko.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da strane diplomate, službenici ambasade ili bilo ko sa strane, treba da budu isključeni iz lokalnih tema i unutrašnjih problema u BiH i da institucijama prepuste da ih rešavaju u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonskim sporazumom.

Promene u međunarodnoj politici ne bi samo otvorile kosovsko pitanje, već još nekoliko nerešenih pitanja na Balkanu. I Parisko-dejtonski sporazum i Ohridski okvirni sporazum su suštinski dokumenti o zamrzavanju konflikta.

Vladika je rekao da je teško reći šta je u Briselu potpisano, da li jeste ili nije potpisano priznanje, jer ima različitih tumačenja, kao što se i Dejton različito tumačio.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Rusija ostaje snažno na pozicijama Dejtonskog mirovnog sporazuma, međunarodnog ugovora, koji nije uspostavio samo mir u BiH, nego i same odnose.

Kasniji tok događaja pokazao je da je čak i taj, teška srca prihvaćen, kompromis bio međunarodna prevara, jer je OHR, naknadno naoružan bonskim ovlašćenjima i podržan iz muslimanskog Sarajeva, godinama otimao izvorne nadležnosti RS i prenosio ih na centralne organe.

Posebnu opasnost predstavljaju hrvatski geopolitički interesi, koji u svakoj geopolitičkoj računici barataju sa pitanjem BiH. U geopolitičkom smislu, bez delova Bosne koji bi joj bili pripojeni, Hrvatska je do te mere ranjiva država, da se može čak konstatovati i da je neodrživa

Владајућем ЦДУ се, очигледно, Ишингерова идеја допала и предлог о „немачком решењу” за односе Београда и Приштине се неочекивано ове јесени поново нашао на столу Проблем на који српске дипломате често наилазе је како објаснити косовско питање саговорнику у чијој земљи не постоје етнички и територијални спорови. Убрзо по ступању на дужност у Француској схватио […]

БЕЧ – Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик предлаже поделу Косова како би добио аргумент за српски ентитет у Босни и Херцеговини (БиХ), оцењује бечки дневник „Стандард“.  Додик покушава да се прикаже као „адвокат“ такозваних свеукупних српских интереса и заступа поделу Косова, указује лист.  „Разлог за то је једноставан. Он жели да се север Косова, […]

Још од времена извођења државног удара са улице у Београду 5. октобра 2000. г., када су на власт у Србији дошли директни плаћеници Запада,[1] сведоци смо латентног укидања Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини од стране политичких и финансијских спонзора извршитеља „последње револуције у Европи“[2] и покушаја враћања повесног точка уназад на пролеће 1992. г. […]