Подешавања / Settings

Док србски народ троши деценије свог прескупог времена и неизмерну енергију родољубивих покрета, појединаца и понеких часних лидера на хомогенизацију свог расутог и подељеног народа – други народи око нас усмеравају већину своје енергије на лобирање и придобијање моћних савезника, који ће подржати њихове интересе.

Турска политика „нула проблема са суседима“, доживела је фијаско те је чињенично стање „нула пријатеља, бесконачно проблема“. Једноставно Турска под Ердоганом губи старе савезнике не стичући нове.

Прошле недеље је и Џон Кери (у Минхену) тражио путеве за излаз Америке из сиријског ћорсокака, али покушавајући да омете успех сиријских владиних јединица, подржаних од стране Русије, који се боре у грађанском рату.

У последње време, доиста, погоршањем ситуације у Сирији и Ираку, напредовањем џихадиста из Исламске државе, и ступањем на сцену крупних играча попут Русије, дошло је изолације Турске у региону.

Заступници реалистичког погледа су практично искључени из америчке јавности и њених главних медијских центара. Зашто?

izrael iran

Европске, Руске и азијске компаније већ дуже време посматрају иранске потенцијале, а америчке компаније траже посреднике да би ушле на ово велико и перспективно тржиште. Изгледа да се клатно моћи дефинитивно помера са Атлантика на Пацифик.

Живимо у немирном региону, само током прошле године Србија је ушла у три оштра дипломатска конфликта са суседима.

Следећи корак Анкаре је требало да има и формирање на северу Сирије „зоне забрањене за летове“ која би била под контролом турске армије, где је могла да се смести марионетска „прелазна влада“.

Познати амерички геополитичар о свету на прагу трећег светског рата , Србији у тим координатама, мигрантима, исламској држави…Чувате свој идентитет већ хиљаду година и зато се не бојте. Русија и Кина граде, Вашингтон и НАТО само уништавају.

Од Хладног рата толико америчких војника и ратних авиона није било допремљено и смјештено на низу стратешких мјеста која су често од главних руских градова удаљена мање од сат времена вожње. Ни у Хладном рату САД нису наметнуле толико санкција против руских званичника, пословних људи и компанија.

САД су планирале да један крак из Сирије (остао би постојећи, изграђен са ИДИЛ-ом) иде до Турске, чиме би онемогућили све планиране токове нафте и гаса из Русије, Азербејџана или других закавкаских држава било којом јужном рутом.

На новоотвореном Другом програму државне телевизије Републике Српске – РТРС Плус једна од најатрактивнијих емисија са политиколошко-стручном тематиком је Бесједник. У њој три еминентна госта, од којих један има улогу уредника и координатора емисије, обрађују тему у једносатној емисији. Овога пута тема је била Положај српског народа на Балкану у историјској и савременој равни.

Тешко је извагати шта је Кирбијев позив Србији да се сагласи са пријемом „Косова“ у УН био више. Или знак да се Америци на Балкану жури и више нема времена за игру „и Косово и ЕУ“. Или је пак понуда шта је све потребно да заустави мобилизацију америчке колоне и легије корисних идиота против Вучићеве владе. Али вагање та два циља и није врх мудрости, јер они се не искључују. Са друге стране, Вучић је свестан да Кирби убрзава и да се његов Ватерло приближио. А тада никоме није свеједно, посебно ако у њему тиња још нека нада да је сукоб могуће избећи.

Без икакве дилеме, Џо Бајден је својим тврдим ставовима и заоштреном реториком подстакао власти у Кијеву да поново размишљају о војном решењу проблема.

Речју, наоружавање Србије било би пресудно за афирмацију њене самосталне политике. То је утолико важније што нам време иза и испред нас јасно показује да је Србија, за разлику од других земаља региона, могућа једино као самостална; њен вазални однос тешко да може бити коначно стање, већ пре прелазни облик ка потпуном нестајању.

Од када се догодило подмукло обарање руског авиона од стране Турске, као акт отворене ратне провокације, написано је и изречено небројено анализа и коментара и углавном се тај догађај тумачи као некакав несмотрени и сирови, изловани чин или освета, малтене отргнутог и побеснелог двојца Ердоган-Даватоглу, те чланова њихових фамилија и белосветских мафијашких нафтоносних кругова.

Такође је очигледно да руско ангажовање на Балкану у то време није било само војно, већ је истовремено било и у сфери духовности и културе уопште, јер је стицањем права заштите хришћана у Турском, муслиманском царству Русија дала немерљив допринос како очувању хришћанства тј. православља, тако и очувању националних особености, одлика, карактеристика православних народа на Балкану, па и ван њега.

Јачање земаља БРИКС-а је огромна сметња западној доминацији. Најбољи доказ за то су покушаји да се удари на два најјача геополитичка играча овог блока, а то су Русија и Кина. Обе државе ове године трпе снажне ударце, али остају јаке.

Такође мигрантска криза је са несагледивим негативним последицама по европске земље и друге споментуе силе Евроазије – од милиона миграната који могу променити додатно етничку структуру Европе, до појачане опасности од исламског тероризма, трговине дрогом и криминала у целини.

У Вашингтону и даље мисле да су „у улози Зевса“, у остатку света их углавном посматрају као „бика“, имају жељу да центар одлучивања о ЕУ пребаце преко Атлантика-на своју територију, а остало је само да им се Европа попне на леђа и да заједно препливају.