Подешавања / Settings

Монополарни светски поредак је окончан, иако је Америка појединачно посматрано и даље водећа међу светским силама

Да би се та два процеса привела крају – контрола и стабилизација – гледано из угла западних геополитичких архитеката, Србија се мора радикално ослабити и ставити у потчињени положај у односу на два најјача неправославна фактора – хрватског и албанског (Тирана и Приштина).

Дејан Лучић, „човек који зна” о тренутним плановима светских сила и обавештајних служби и – о нашој судбини у свему томе… Почеће и „Руско пролеће“ и дестабилизација ове земље, али и Кине.

Србија не може бити оптимиста у блиској будућности око статуса у ЕУ, не само због Косова и Метохије, већ и због њене укупне позиције на Балкану и у односима снага САД-ЕУ и Руске федерације

Премда се досад чинило да је Запад незаустављив у продору на Исток најновији догађаји у Украјини сведоче да је рано за отварање шампањца у САД и ЕУ. – Почетак преговора Србије са ЕУ у сенци нових услова и лошег имиџа земље

Брисел није спреман да прихвати Србију у догледно време, али све чини да је манипулативним и недемократским претприступним процесом држи подаље од евроазијске алтернативе.

Док Брисел обнавља притисак да привуче више земаља под своје окриље, поделе између народа се уствари продубљују. Позив за европске интеграције одзвања кијевским трговима, неки страхују да ће се претворити у европску експанзију. Ко зна шта је најбоље ? Данас посматрамо не очима експерта или политичара, питамо великог уметника о променама које се осећају у ваздуху: Емира Кустурицу – режисера, глумца, писца и музичара – у емисији SophieCo.

О спољнополитичким односима у данашњој Европи и да ли би Србија требало да се окрене ЕУ или Русији, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Борисом Надом, књижевником и стручњаком за геополитику.

Паневропски гасовод, чија изградња преко Србије ускоро почиње, битно ће допринети еволутивној промени снага на Балкану и генерално Европи, а на штету хегемонистичких евроатлантских центара моћи.

Дневни извештаји о убиствима на Северном Кавказу, где тероризам и злочин остају кључни проблеми, присиљавају стручњаке да развију планове о нормализацији ситуације у немирном региону. Потпредседник Академије за геополитичке проблеме, Константин Сивков, говори за Весник Кавказа о својим ставовима о ситуацији у региону.

Овај рад се бави тренутним положајем ЕУ у односу на САД и НАТО. Допринос САД и НАТО формирању ЕУ је велики. Истовремено, утицај САД и сложени односи са НАТО су и препрека чвршћој политичкој интеграцији европских држава. У том смислу, структура овог рада је подељена на три дела. У првом делу се описује развој европске економске интеграције. У другом делу се анализирају односи ЕУ-НАТО и улога САД током стварања ЕУ. Док се у трећем делу разматра питање: зашто је ЕУ дугорочно позиционирана као проводник атлантистичких интереса.

Неколико ствари чине природни гас једним од главних приоритета 21-ог века: његове резерве, развој инфраструктуре око ње, стално растућа индустрија, а пре свега питања заштите животне средине.

Дунав је после Волге највећа река Европе, и има огроман саобраћајни, трговински, туристички и свеукупни привредни, као и геополитички значај за све подунавске земље. Од укупне дужине реке Дунав од 2860 км, на српски део Дунава отпада чак 589 км, што је око петине дужине ове реке и то у њеном средњем и делу доњег тока, где је Дунав посебно широк, богат водом из бројних притока, регулисан за пловидбу и већих, па и поморских бродова и пловних објеката.

Сиријска криза је ушла у четврту годину, а рат у овој земљи траје већ две и по године.

Индијски потконтинент се креће ка томе да постане арена трећег светског рата. Мењање светске ситуације, заоштравање противречности и промена равнотеже чине све вероватнијим да ће индијски потконтинент постати арена за трећи светски рат.

Повезивање бивших држава Совјетског Савеза тренутачно се налази у међуфази. На снази је заједнички економски простор Русије, Белорусије и Казахстана који ће 2015. године бити трансформисан у Евроазијску унију с могућношћу њеног даљег ширења.

„Бошњаци имају милијарду и по браће, Хрвати могу да сањају ентитет“! Хрвати се надају да им после уласка у ЕУ вредност „акција“ скаче, те ће се на основу тога успешније борити и за оно до чега им је стало у БиХ. Муслимани се баш тога плаше па превентивно реагују на начин који указује да ће пружити снажан отпор.

Уколико би послушала Решетњикова, можда би се пред Србијом отворило неколико кризних жаришта. Како би се Москва тада понашала?

Косово и Метохија је духовна и историјска престоница српског народа. Усто, Косово и Метохија лежи на 12 милијарди тона лигнита. А битка за Русију биће битка за највеће светске резерве у природним богатствима.

Питање постизања споразума између Београда и Приштине, све више поприма глобални карактер. По подацима извора из седишта ЕУ, овај проблем је добио кључан значај у дневном реду разговора у балканским престоницама