Подешавања / Settings

Учинак Србије се тек спорадично обрађује. За Принципа пишу или да је националиста или се не помиње

Док се свет припрема за обележавање стогодишњице Првог светског рата, пуцањ Гаврила Принципа, којим је 28. јуна 1914. године у Сарајеву усмртио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, данас користе медији да прекроје историју и испишу је испочетка.

У Бањалуци, Одбору за обележавање 100 година од почетка Првог светског рата данас је председавао председник Републике Српске Милорад Додик, а у раду Одбора учествовали су и други функционери РС, академици и универзитетски професори.

Најпознатији члан „Младе Босне“, ускоро ће добити спомен-обележје у Београду. Иницијатива потекла из Владе Србије

Док се костимирани Принцип припрема да салвом хитаца обасја небо над Мокром Гором, узбуђење расте, ако снега нема – биће филмске мећаве.

За редитеља 2014. није обична година. Покушава да одбрани „ослабљену, малу и често у историји јадну, али никад неслободну Србију” од покушаја ревизије историје.

Југоносталгија, онај њен најмалигнији политички аспект, данас је у Србији најфинији језик националне самомржње.

Немачки лист Die Welt пише како уочи обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата српски интелектуалци и политичари свим силама хоће да скину љагу са свог хероја Гаврила Принципа..

Ко је био најважнији човек 20. века – Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита лист, уједно износећи тезу да би то могао бити „млади босански Србин са несрећним детињством, који је 1914. случајно доспео у окружење српских националиста“ – Гаврило Принцип.

Поједини историчари европског и светског гласа иду толико далеко да Гаврила Принципа проглашавају за терористу, Младу Босну упоређују са Ал каидом, а Србију криве за избијање Првог светског рата

На скупу су о опасностима од генетички модификованих организама говорили професор Пољопривредног факултета у Београду др Миладин Шеварлић, као и Милица Војић Марковић, председница Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине РС.

Председник Одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) за обележавање сто година од Првог светског рата Драгољуб Живојиновић оценио је да је прича о подизању споменика Францу Фердинанду у Сарајеву бесмислица, јер су муслимани били највећи противници аустроугарске окупације БиХ.

Како је настала Млада Босна и шта су велике силе мислиле о избијању рата?Да ли је Гаврило Принцип терориста или није? Да ли је Србија крива за Први светски рат или није?

Ако не можемо да спречимо ревизију Великог рата, можемо бар подсећање на Гаврила да сместимо на сигурније место у Бањалуци или Андрићграду

Занимљиво је да нам је та вест саопштена, испрва, тако, као да су у Сарајеву убили србијанског престолонаследника. Келнери су је тако добили. Тако им је рекао наш прота, преко телефона.

У Сарајеву се спрема велики научни скуп на који су позвани углавном представници поражених држава, с намером без преседана у новијој европској историји, да се једном представнику окупационе силе Францу Фердинанду обнови споменик висок 16 метара.

Аналитичар Ђорђе Вукадиновић је оценио да БиХ тешко може да опстане у садашњем облику, који више није дејтонски и који се може описати изразом „ни риба ни девојка“. Он истиче да постоји опасност да се покуша радикалнија промена Дејтона на штету РС уочи стогодишњице Првог светског рата и предстојећих избора, што ће неминовно изазвати турбуленције.

Аустроугарски пропагандни рат против Србије наставили касније нацисти и силе које су крајем прошлог века разбиле Југославију. На основу аустроугарских памфлета, нацистичка штампа прогласила члана „Младе Босне“ масоном.

Како је познато, непосредни повод за избијање И светски рат је био сарајевски атентат. 28 јуна 1914. године 19-годишњи члан „Младе Босне“, Гаврило Принцип, убио је престолонаследника Франца-Фердинанда. Сарајевски атентат је изазвао велики одјек како у европској, тако и у руској штампи. Листови „Русские ведомости“ и „Русское слово“ детаљно описују догађаје, који су били увертира Првом светском рату.

“Без вас ово би била туђа земља, говорио би се туђи језик, певале би се туђе песме.” Штета је што је написано у директној супротности са оним што руководеће гарнитуре Србије раде у последњих деценију и по, самим тим и потписник тих редова.