Podešavanja / Settings

Ovo što rade u Srbiji, tobož zbog EU, samo je još jedan dokaz da nas tretiraju kao parije Novog evropskog (i svetskog) poretka.

Kada se pogleda istorijat uvođenja čipova u lična dokumenta, jasno je da krajnji ishod ovog procesa predstavlja čipovanje ljudi iz „bezbednosnih“ razloga, kako se sada radi sa stokom.

Šesti zahtev koji je Nemačka postavila Srbiji pre tzv. dobijanja datuma za pregovore za jedno veliko Ništa, maskirano u EU, bio je nastojavanje na tome da Srbi “promene svest“, to jest odreknu se Savindana i Vidovdana zarad utvara naci-globalizma, od kojih je briselska Kula vavilonska jedna od ključnih.

Stvarno, zašto ovo pišem i kome to više treba kad se Srbija sunovraćuje u ponor iz koga se dići neće, bar ne uskoro? Iskreno, pišem iz „autopsihoterapeutskih“ razloga: ako ne stavim na papir svoje misli, neću moći da izdržim njihov pritisak.

Nedavno je ugledni srbski politički delatnik, profesor dr Slobodan Samardžić, ukazao da Srbija klizi u „cezarističku diktaturu“, koja nije ništa drugo do ishod dugotrajnog izrođavnja demokratije.

SIMFONIJA Izađoše 31. maja 2013. godine, „zagrljeni, zagrljeni“ (Frano Lasić) pred zgradu Patrijaršije i rekoše da su Crkva i Država pune razumevanja jedna za drugu, u savršenoj simfoniji. I oko Kosova se slažu, sad, baš sad, uoči „implementacije“, uoči „Gvidovdana“, koji će se od 28. juna 2013. godine slaviti umesto Vidovdana. Naravno, slažu se u simfoniji – onoj Devetoj, Betovenovoj; ustvari, ne celoj Devetoj, nego u „Odi radosti“, himni Evropske unije („Zagrlite se, milioni“, kliktao je romantični Šiler; „Šiler, naš Šiler“, što bi rekao Svidrigajlov o Raskoljnikovu). Ništa Briselski sporazum, za koji je čak i najnaivnijem naivčini jasno da je izdaja Kosova. „Zagrljeni,zagrljeni / kamen gori, val se pjeni, / govorili nismo ništa, / zagrljeni, zagrljeni“ (opet Frano Lasić).

Nedavno je patrijarh moskovski i sve Rusije poručio svojoj jednovernoj braći Srbima: “Morate da izdržite sve pritiske i teške trenutke, jer se Kosovo, ta sveta zemlja, i narod koji tamo živi ne smeju izgubiti. Ne smete da ustuknete“. O prijateljstvu Rusije i Srbije dodao je: “Nikakve zemaljske koristi, nikakva promena političke konjukture neće nas naterati da zaboravimo naše mnogovekovno duhovno srodstvo!“(1 )

Srbi su, u doba cara Alekseja Mihajloviča, redovno dolazili u Moskvu da mole pomoć za svoje crkve i manastire, ali Rusija još nije bila dovoljno snažna da se uključi u njihov politički život. Preokret se dešava dolaskom na presto cara Petra Aleksejeviča Romanova.

Šestog aprila, uoči Blagovesti, svi u Beograd, da blagovestimo Majci Srbiji da nam je večna dok su joj deca verna! Ovako više ne može!

Ove, 2O13. godine, navršava se devet godina od pogroma koji su Arbanasi,sa prećutnom dozvolom svojih NATO mentora, sproveli na Kosovu i Metohiji.

Godine 2O12, 16. novembra, služen je parastos na obnovljenom Ruskom groblju u Beogradu, na kome se, između ostalog, nalazi i veličanstven spomenik Caru Mučeniku Nikolaju Drugom i vojnicima iz Rusije koji su pali za slobodu Srbstva.

Prošlo je godinu dana od upokojenja Predraga Dragića Kijuka, i polako postaje jasno koliko je on bio važan intelektualac.

Uvodničar veli da je u pitanju „otvorena knjiga-amanet – hronika svim budućim Srbima“. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“.

Zašto je, dan posle posete hrvatskog premijera Milanovića, smenjen urednik frankfurtskih „Vesti“ Ratko Dmitrović?

Usvajanjem platforme realistične ko Vuk Branković, naši političari transformersi postali su „platformersi“.

Na primeru Crne Gore najbolje se vidi mistički duh srbofobične veze komunista i papista: komunisti su izmislili „crnogorsku naciju“ (Milovan Đilas, po zadatku Broza), a papisti danas nastavljaju da je prizivaju „svetom ocu“ u Rimu.

Naslov moje knjige „Prećutana kulturna istorija Srba“, zvuči pomalo pretenciozno, ali je on samo naznaka da će se, ako Bog da, istraživanja nastaviti dalje – recimo, treba izučiti slavno doba Misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog

Prevrtljivost i laž su uslovi bez kojih im Imperija ne bi dozvolila ulazak u igru političarima u Srbiji.

Никола Маринковић„Прећутана културна историја Срба“, нова књига Владимира Димитријевића, је неизоставно штиво за све оне који траже поуздан интелектуални ослонац на почетку 21. века.   Пажљиви читаоци о непознатим књигама најчешће суде на основу садржаја. У случају „Прећутане културне историје Срба“ Владимира Димитријевића такав читалац би неизоставно поставио следеће питање: „Зашто овакав наслов, када су […]