Подешавања / Settings

“Словени су створени да раде за Немце и ни за шта више./…/ За нас би било боље ако би се они споразумевали рукама. Али, нажалост, то није могуће. Зато – све треба маскимално ограничити!

Изјава председника Владе Србије Си-Ен-Ену да је Гаврило Принцип изазвао Први светски рат, и да сад Срби, под његовим вођством, никад неће правити проблеме на Балкану само је наставак Вучићевих досадашњих конвертитских изјава у медијима држава које су нанеле највећа зла Србији и србском народу

На једној страни курса је Распеће Христово, под којим стоје цар Лазар и цар Николај у молитвеном положају

Страшно је гледати покољ Руса у Украјини, покољ чији је циљ да изазове Трећи светски рат. Немојмо се заваравати – они који стоје иза Америке, банкстерски сатанисти, њушке Рокфелера и Ротшилда, добро знају шта раде.

Од исламизације Албанаца у 16. веку па све до данас, прогони православних Срба су саставни део шиптарског „фолклора“: преко 600 хиљада их је проганано од доба Велике сеобе 1690, под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, до краја 20. столећа, када их је, уз помоћ НАТО-а, са Косова и Метохије изагнано преко 200 хиљада.

Несрећа која је снашла Србе у Србији и Републици Србској као да је пресликана са страница Светог Писма. Али, нећемо о религиозно – метафизичкој тематици, мада би, свакако, било места и за њу. Тема овог чланка је скоромнија: којим ће правцем кренути Србија кад вода падне, кад се штета утврди, кад покојници буду сахрањени?

Немам намеру да полемишем са коментаторима, али, истине ради, објављујем свој текст писан за Печат септембра 2010.

Русија је кренула за Христом, хоће ли Србија имати снаге да јој се на путу придружи?

Читање савремене стварности немогуће је без читања историје. Већ смо писали о томе да чудовишно лице украјинске „Мајдан револуције“ не би било могуће без духовног утицаја који је Брест – Литовска унија оставила на народ Мале Русије, нарочито на њен западни део.

Кад православни Србин гледа ситуацију на Украјини, са болом у души и са стрепњом, он не може а да не извуче паралеле које постоје између онога што се дешавало са Србима на Балкану и онога што се дешава са народима Велике, Мале и Беле Русије

У Србији ће опет бити избори, на којима ће, по свему судећи, поново тријумфовати превара звана „Друже Брисел, ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо“. Опет ће нас уверавати да је ЕУ најбоља од свих могућих светова, и да „евроатлантске интеграције“ немају алтернативу.

Још увек није довољно присутан у нашој култури можда зато што се много пре Константиновића обрачунавао са „философијом паланке“

Бг-тријумвират – Томислав Николић-Александар Вучић-Ивица Дачић – не престаје да хипнотише Србију: како они спасавају Србију, како за то жртвују и личну репутацију и рејтинге, како Србија без њих више не би могла да погоди ни најобичнија врата, а камоли – капију светле ЕУ-будућности.

Србија која се одрекне Косовског Завета неће бити Србија. Не буде ли ње, неће бити ни Срба, осим као изгнаника широм света (на радост Империје, којој треба ова територија, али не и становништво). На нама је, међутим, да ликовање врага спречимо. Живеће овај народ, шта год Дачић обећавао Лихварској Интернационали.

Једина опасност с којом се суочавамо јесте да се поистоветимо са ставовима својих непријатеља, и да себе почнемо да гледамо њиховим очима. Зато је борба за слободу умногоме борба за тумачење прошлости.

Косовска битка спада у оне одсудне историјске бојеве чији значај превазилази локалне временско-просторне координате и улази у координатни систем историје човечанства. Битка код Поатјеа, Лепантски бој, пад Цариграда, битка под Бечом, Ватерло итд. – то су чворишта повеснице која имају своју битијну дубину и, наравно, своју историософску димензију, која нам помаже да сагледамо смисао једне епохе – или, као у случају Косова 1389, смисао трајања једног народа.

Димензије промена су такве да аналитичар Мирослав Лазански у „Политици“ од 20. јула 2013., помало иронично, помиње совјетског стручњака, професора Смирнова, који је деведесетих година прошлог века, са представницима америчких обавештајних служби радио на програмима „психокорекције“ и испирања мозга. Лазански каже:

Сахрањују нас дупке, третирају нас као највеће дебиле, а Срби ћуте и надају се да ће им лажљиви покварењаци на власти донети неки бољитак.

Електронске здравствене књижице ће коштати порезнике 30 милиона, директно угрожавају приватност и безбедност свих грађана Србије!

Руски патријарх Кирил је, док му је у посети био патријарх србски Иринеј, врло јасно поручио властима Србије да треба да слушају став Сабора СПЦ о Косову, и да се не одричу највеће светиње српске,предајући се утицају Запада.