Podešavanja / Settings

Veliki i slavni Krstitelj Jovan bi posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove. Kada Jovan bi posečen, naredi Irodijada da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojaše da strašni prorok nekako ne vaskrsne.

Ovaj veliki muž apostolski rodio se beše kao neznabožac. Sveti Jovan Bogoslov uvede ga u veru Hristovu i krsti ga. U ranom detinjstvu Polikarp osta siroče i prema nekom snoviđenju, primi ga jedna plemenita udova, Kalista, koja ga kao sina podiže i vaspita.

U vreme grčkog cara Iraklija udari persijski car Hozroe na Jerusalim 614. godine, opljačka grad, odnese Časni Krst u Persiju i povuče u ropstvo ogroman broj hrišćana, među ovima i patrijarha Zahariju. Jevreji mu pomagahu u činjenju zla hrišćanima.

U vreme cara Maksimijana bi veliko gonjenje hrišćana. U gradu Apamiji sirskoj Mavrikije beše starešina mesne vojske. Neznabošci ga tužiše caru kao hrišćanina i kao sejača vere hrišćanske među vojnicima.

Pod vulkanskom planinom Etnom, u gradu Katani, bi Lav sveti dobrim pastirom i milosrdnim nastavnikom ljudi. Veliko popečenje imaše oko bolnih i sirotnih. I revnost njegova za veru bi onako isto velika kao i milosrđe njegovo prema nevoljnim.

Arhip beše jedan od Sedamdeset. Apostol Pavle pominje ga u poslanici Kološanima i Filimonu, nazivajući ga svojim drugarom u vojevanju. U gradu Kolosaju središte hrišćanstva beše u kući Filimonovoj. Tu se sabirahu hrišćani na molitvu. To nazivaše apostol Pavle, pišući Filimonu, tvoja domašnja crkva.

Rođen u Italiji od roditelja blagočestivih. Bi najpre arhiđakon kod pape Siksta III, a po smrti ovoga uzveden, i preko svoje volje, na presto pape rimskoga.

Svetih dvanaest mučenika, što postradaše u vreme cara Dioklecijana. Prvi iz njih, Pamfil, prezviter crkve u Kesariji Palestinskoj, čovek učen i blagočestiv, ispravi tekst Novog Zaveta od grešaka raznih prepisivača.

Vrlo ugledan vlastelin u Carigradu među vlastelom i dvorjanima cara Teodosija Mlađega. Zagrejan ljubavlju Hristovom, Aksentije se zamonaši i prebivaše još ne dugo vreme u Carigradu. Kada se počeše o njemu pohvale govoriti, on pobeže od ljudskih pohvala i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Aksentijeva gora.

Veliki vladalac srpskog naroda, ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, branitelj Pravoslavlja, istrebitelj jeresi. Najpre bio kršten u latinskoj crkvi, no docnije oslobodi se od te crkve i postane član crkve pravoslavne. Najpre zavisio u državnom pogledu od Grka, no docnije oslobodio se te zavisnosti i postao potpuno samostalan.

Ovaj veliki i sveti muž beše izvanredan tumač i zaštitnik Pravoslavlja. Sav njegov život posvećen beše borbi protiv Arijeve jeresi, koja ne priznavaše Sina Božjega Bogom i huljaše na Svetu Trojicu.

Rodom iz oblasti kapadokijske. Bogobojažljiv i krotak iz ranog detinjstva. Zbog svojih velikih vrlina izabran za episkopa grada Sevastije.

Ovaj veliki svetitelj beše episkop u Magneziji i postrada za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.

Žitije ovoga mučenika pokazuje jasno kako Bog odbacuje oholost i uvenčava slavom smernost i bratoljublje. U Antiohiji življahu dva prisna prijatelja, učeni sveštenik Saprikije i običan, prost građanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako se izvrže u strašnu međusobnu mržnju. Bogobojažljivi Nikifor pokušavaše više puta da se pomiri sa sveštenikom, no ovaj to nikako ne htede.

Sin nekoga đakona iz grada Melitopolja. Još kao dete dobro pamtio reči Jevanđelja, i trudio se da ih ispuni. Naseli se ukraj jednog jezera gde je lovio ribu, prodavao i delio siromasima.

Rodom Misirac; sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teofila i Kirila.

U vreme cara misirskog Ptolomeja Fila-delfa izabran bi i ovaj Simeon kao jedan od znamenite Sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevođenja Biblije sa jevrejskog na grčki jezik.

U četrdeseti dan po Roždestvu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2).

I još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.

Ovi milosrdni i divni svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i silom Hristovom i fizičkim lekovima.