Podešavanja / Settings

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević prvi put govori o svom odnosu sa ocem, svojoj poziciji u vreme raskola, o tome kako su ga i posle smrti odvojili od oca, jer nije mogao da ga sahrani tamo gde je porodica (oni su uvereni – i sam Petar) želela, zašto se klonio političkih emigrantskih krugova, dokle su dosezali prsti Titovih tajnih službi u njegovoj porodici.

  Zašto se Istočna Nemačka bavila ubistvom jugoslovenskog suverena, kralja Aleksandra. Kako su dokumenta o nemačkom učešću u Marseljskom atentatu postala sporna. Istočni Berlin, 23. maja 1957. godine. U jutarnjem izdanju lista Neues Deutschland („Nova Nemačka“), na prednjim stranama, na kojima se, po već ustaljenim pravilima, uredništvo bavilo aktuelnom domaćom ili stranom politikom, pojavio se […]

Ko je zaista bio organizator majskog prevrata 1903. godine? Pripreme za uklanjanje poslednjeg Obrenovića počele pre Apisa i grupe mlađih oficira. Prva urota protiv kralja Aleksandra počela u dvoru, u sobi njegovog ađutanta.

Sukob između dva Aleksandra, Vučića i Karađorđevića, hakeri su otvaranjem lažnog profila princa Petra Karađorđevića pokušali da pretvore u rat.

Inače, osim struje Beli dvor je već šest godina i bez grejanja i vode.

Nekada tajna lista sa podacima o dva miliona masona u istoriji sada će biti objavljena na internetu i otkriti uticaj ove organizacije na društvo.

Pravno gledano prestolonaslednik Aleksandar Drugi ima pravo i na nasledstvo, tačnije zlato kralja Nikole koji se odrekao svega u Korist Karađorđevića.

– Visočanstvo, zašto da nam Evropa kroji državu?! Kad neko nešto od nas pravi, sutra će uzeti za pravo da to i rasturi. Kad ti neko nešto da, kad-tad će tražiti da mu to platiš.

Komemorativnim svečanostima u Marseju je danas obeležena 80-godišnjica od tragične pogibije Aleksandra Karađorđevića i Luja Bartua, ministra spoljnih poslova, saopštio je Beli dvor.

Nakon raspada Sovjetskog saveza, Reganu, s kojim sam se susretao, čestitao sam jer je to označilo kraj “carstva zla”, kako je on nazivao SSSR. Ali moje posebne simpatije idu prema Mahatmi Gandiju, velikom političaru i još većem čoveku – priča prestolonaslednik Aleksandar.

Srpski dvor i slobodni zidari 1918. godine ujedinjavali Srbe iz BiH s Beogradom preko Zagreba. Ignorisana volja srpskog naroda iz BiH i dela Dalmacije koji je 1918. tražio pripajanje Srbiji. Dvorski interesi bili ispred srpskih.

Nije nikakva tajna da je Teodorin prsten, za koji se verovalo da će, suprotno dobronamernom natpisu na njemu, novom vlasniku doneti nesreću, završio u kolekciji tadašnjeg regenta i kasnijeg kralja Srbije Aleksandra Karađorđevića, čak se sumnja da je prestolonaslednik lično prisustvovao iskopavanjima i dao nalog da se ona započnu.

Posle Ujedinjenja Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače.

Primetno je bilo da se ni jedan političar nije udostojio prisustva na sahrani. Baš kao ni svi oni koji su mesecima apelovali da se devojčici pomogne prikupljanjem novca.

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u svom prvom intervjuu nakon sahrane posmrtnih ostataka kralja Petra II Karađorđevića, kraljice Marije, kraljice Aleksandre i princa Andreja u kriptu Crkve Sv. Đorđa na Oplencu govori za Telegraf o tome kako se oseća sada kada je ispunjeno zaveštanje Petra I Karađorđevića, o Srbiji u EU, o vraćanju monarhije, kao i o neophodnosti pomoći države dinastiji.

Uvođenjem ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji, konačno bi joj se raskrčio put, kojim je nekada perspektivno marširala u blistavu budućnost, – a kojeg su komunisti svojevremeno zločinackom krvlju i nemilosrdnom lažnom propagandom debelo zatrli, održavajuci svjesno i planski Srbiju svojom diktatorskom palicom u vrtlogu bezumlja.

Kada se kralj Aleksandar Karađorđević ženio, posle svadbe se ispostavilo da je opustošen dvorski escajg. Zvanično tanjire, noževe i viljuške svatovi su poneli kao suvenire sa kraljevskog veselja. Nezvanično, šuškalo se, mnogo su bili ljuti.

Posle revolucije 1917. godine hiljade ljudi iz Rusije, koji su preživeli užase političkog prevrata, građanskog rata, glad, nebrojeno mnogo nevolja i tragedija, u strahu pred neizvesnom budućnošću bili su prinuđeni da napuste svoju domovinu.

U intervjuu za najnoviji broj lista „Svedok“, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević kaže da je Srbija zemlja kojoj se diktira politika i zemlja koja nema plan na duge staze.

Почетком марта ове године, Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије је, поводом изјаве министра Ивана Брајовића о ”потреби регистровања Митрополије”, истом је упутио саопштење Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори и њиме пријавио, посвједочио и званично га обавијестио да, уколико му то није познато, на простору на коме се данас налази Црна Гора још […]