Прочитај ми чланакСвако од нас је бар једном на интернету тражио симптоме неке болести. Нажалост, дијагноза „уради сам“ путем интернета чешц́е је погрешна него што није. Нова истраживањима би вас могла натерати да два пута размислите о тражењу својих симптома на овај начин када се следећи пут разболите.
Студија која анализира тачност веб локација и апликација на Интернету за откривање симптома показује да се квалитет њихових дијагностичких савета знатно разликује, а у просеку је само једна трећина дала тачну дијагнозу.
Izvor: Pixabay
„Иако је могуц́е применити ове алате да бисте открили шта је могући узрок и који су симптоми, вец́ина је у најбољем случају непоуздана, а у најгорем може бити и опасна“, каже прва ауторка студије Михаела Хил са Универзитета “Едитх Цован” – (ЕЦУ) у Аустралији.
„Реалност је да ове веб странице и апликације треба посматрати са дозом опреза, јер не узимају у обзир комплетну клиничку слику.“
Да би то истражил Хил и други истраживачи идентификовали су 36 популарних и бесплатних сајтова за тумачење симптома болести и тестирали их на 48 описа здравственог стања. Коначно, надзорни органи дали су мешовите резултате.
У 27 служби које су произвеле дијагностичке информације засноване на пруженим симптомима, лекари су набројали тачну дијагнозу у само 36 одсто тестова, што значи две трец́ине, који најбоље описују здравствени проблем.
Занимљиво је да је у претходној студији коју је пре пет година објавио тим истраживача са Харварда пронађена готово иста бројка у њиховом експерименту који је тестирао тачност информација, у ком су 23 сајта предложила тачну дијагнозу у само 34 одсто случајева.
У последњих пола деценије провера симптома путем интернет заиста нису постале поузданије, барем у смислу прецизирања појединачне болести коју пацијент може да има. Није ни да су потпуно бескорисни.
У новој студији, Хил и њен тим је открио да су сајтови за претраживање симптома набројали тачну дијагнозу у првих десет резултата у 58 одсто случајева. Упркос томе, очигледно је да овде треба још много усавршавања.
Једна област у којој су се ови сајтови мало боље слагали били су савети о тријажи, случајеви у којима би на основу симптома апликација и веб локација људима препоручили да потраже лекарску помоћ.
„Међутим ти савети могу често да доведу до тога да људи одлазе у установе које пружају хитну помоћ и онда када за то нема потребе“, каже Хил.
Према истраживачима,стручњаци који користе алгоритме вештачке интелигенције и базирају своје савете на ширењу демографских информација поузданији су од осталих. На жалост, немају сви тако софистициране позадинске везе, па чак и ако постоје, разлике у АИ алгоритмима и програмирању могу довести до тога да добијете недоследне резултате.
„Сви који претражују симптоме на интернету упозорени су да њихова служба није замена за консултацију са лекаром“, објашњавају аутори.
„Дијагноза није појединачна процена, вец́ процес који захтева знање, искуство, клинички преглед и тестирање али и време, немогуц́е је то постићи у једној мрежној интеракцији.“
Упркос недостацима, истраживачи кажу да су овакве информације корисне, али само ако их људи користе као образовни ресурс у комбинацији са консултацијама стручних здравствених служби.
„Без обзира на савет који нам ови алгоритми дају, они дефинитивно нису лекари. Они не знају вашу медицинску историју или друге симптоме“, каже Хилл и додаје:
„Људи који немају здравствено образовање, могу помислити да су савети потпуно тачни и да њихово стање није озбиљно, што може да буде опасно по њихово здравље.
