Прочитај ми чланак

Златна милијарда и електронски концлогор по нацисти Швабу

0

Нико не пориче да постоји све већа потражња за алтернативним моделом развоја, другачијим од неолиберализма, чија је неликвидност само наглашена пандемијом ковида која је ухватила западни свет „спуштених панталона", како каже популарни амерички израз. Али... иза димне завесе ковид инфодемије гради се нова хијерархија руководећих и водећих снага у свету, нова хијерархија вредности и норми понашања.

Земаљска заједница се налази у епохи постистине. Кљукају нас непровереним чињеницама, које циљају на емоције, животињске инстинкте и зле склоности. Довољно је присетити се својевременог признања бившег државног секретара САД Колина Пауела, који је, у директном програму ТВ станице НБЦ, рекао да је његов извештај о постојању оружја за масовно уништење у Ираку, који је био повод за агресију, и последично погибију 200.000 становника те земље, био заснован на лажној информацији. Театрално Пауелово махање епруветом са белим прахом у УН претворило се у симбол манипулисања разумом.

Пише: Владимир Михејев

„Силовање истине“, коментарисао је овај феномен са трибине 14. евроазијског економског форума у Верони, професор Антонио Фалико, банкар, писац, оснивач Асоцијације „Упознајмо Евроазију“, оптужујући оне који су изродили свима наметнуту „матрицу лажи“.

„Наш императив је да се супротставимо неолибералној хегемонији“, која је повећала друштвену неједнакост, објавио је проф. Фалико. Он се осврнуо на предложену мапу пута за обнову света, представљену у књизи „Ковид-19: Велико ресетовање“ из 2020. Манифест „златне милијарде“ који је потписао Клаус Шваб, оснивач ексклузивног алпског форума у Давосу, где милијардери објашњавају милионерима како да уреде живот за све остале грађане.

Људождерска логика

Овде је умесно подсетити се носециих конструкција „храброг новог света“ који предлажу Клаус Шваб и они који стоје иза њега. Цитирам: „Највеће транснационалне компаније преузеће на себе више друштвене одговорности, они ће активније учествовати у јавном животу и преузети одговорност за опште добро.“ Тајни смисао: националне државе се ликвидирају, уместо њих се власт у потпуности предаје светској влади, која влада у име највећих бизнис империја.

Да би „ресетовање“ тријумфовало, потребно је постиции не само системско смањење становништва, јер наводно „што је веции демографски раст, то је веции ризик од нових пандемија“, тврди Шваб, а такође је потребно и уништити све традиционалне вредности.

Људождерска логика прожима овај пасус у књизи: „С увођењем локдауна, јача наша приврженост блиским људима, више ценимо оне које волимо – чланове породице и пријатеље. Али овде је лоша страна у томе што то изазива раст патриотских и националних осећања, заједно са мрачним религиозним погледима и етничким склоностима. А ово токсично мешање открива оно најгоре у нама…“

То треба схватити тако да су патриотизам, „национална осећања“, религиозна веровања – зло које треба искоренити.

На крају, Шваб позива, као да позајмљује идеје из Орвелове дистопије, на успостављање тоталног евидентирања људи и тоталне контроле над њима, уз помоћ савремене технологије: „За окончање пандемије, потребно је створити светску мрежу дигиталне контроле.“ Другим речима, „давоски тата“ залаже се за дигитални концлогор.

Вероватноциа преформатирања света у интересу „златне милијарде“ је велика. То је показало почетно формирање „светог савеза“ англосаксонских држава, наиме, тројног савеза АУКУС (трилатерални безбедности савез између Аустралије, Велике Британије и САД), наводно усмереног на „обезбеђивање мира и стабилности у Индо-пацифичком региону на дужи рок“.

У стварности, овај савез је замишљен као врх војног ривалства са геополитички амбициозном Кином. То може да буде први корак ка стварању англосаксонске империје новог типа, за реализацију концепта „великог ресетовања“.

Да ли је могућа таква суморна средњовековна будуциност? У теорији, да. Али за сада, тешко да ће бити створена светска влада према Швабовој схеми, зато што се као реакција на глобализацију јавља регионализација. Групе земаља се изолују, затварају од спољних утицаја и стварају затворена удружења.

За сада су то углавном трговински и економски савези, али они имају потенцијал да се трансформишу у војно-политичке савезе, ако и чим се јаве претње њиховој независности и суверенитету (настаје објашњива асоцијација са „стратешким партнерством“ Русије и Кине).

Прерано је за сахрањивање вестфалског система

Свака акција среће са са противљењем. Организатори „Веронског форума“ убеђени су да не постоје „везе између колективног добра и одговорности и способности система великих компанија да то постигну“, како предлаже Клаус Шваб, чија идеја „великог ресетовања“ треба да послужи као закон за привилеговани положај „златне милијарде“ и светске елите

Професор Валентин Катасонов, председник Руског еконоског друштва „С. Ф Шарапов“, није присуствовао расправама у Верони у којима се често помињао Клаус Шваб. Ипак, као мото би могла да послужи његова осуда онога што се крије под еуфемизмом „велико ресетовање“: „Човечанство је позвано у посткапитализам, где цие владати елита (1% светске популације – заједно са слугама), а сви остали (99%) цие бити робови, смештени у дигитални концентрациони логор.“

На „Веронском форуму“, Пјеро Мартело, бивши председник Миланског суда надлежног за радне спорове, први човек часописа „Лаворо Дритти Еуропа“, полемише у одсуству са Швабом, одбацујући тезу да ће се велики бизнис руководити „друштвеном сврсисходношциу“ (читај – да ће ставити интересе друштва изнад својих сопствених, подредити их тежњи за профитом). Корпорације не могу да створе „хуману економију“, убеђен је Мартело, само држава то може.

Ова порука се подудара са речима Лучана Ларивере, језуитског свештеника и економисте по професији, који каже да када се неолиберали, „инспирисани Макијавелијевим идејама, ослањају на конкуренцију, а не на солидарност“, они дубоко греше.

Углас с њим говорио је архиђакон Александар Ткаченко, председник Комитета за филантропију, грађанско васпитање и друштвену одговорност Друштвене коморе Русије. У цркви, рекао је архиђакон, постоји „искуство служења друштву“, она је градила болнице, прихватилишта, хосписе (центри за збрињавање тешких болесника), потом је пренела ове функције држави. У данашње време, држава представља „јединствену институцију која може да гарантује социјалну правду“.

Игор Рогов, председник Комисије за људска права при канцеларији председника Републике Казахстан, истакао је да је у условима вишеструких криза, економске, еколошке и других, које су задесиле човечанство, „држава неопходна“.

Вреди подсетити на кључни принцип Вестфалског система међународних односа, који је установљен 1648. године, као резултат сагледавања резултата Тридесетогодишњег рата. Камен темељац Вестфалског система је национални суверенитет, што подразумева да држава поседује сву власт на својој територији и да има право да самостално одређује унутрашњу и спољну политику. Како је записано у документу из средине 17. века: „Чија је земља, тога је и вера.“

Ипак, данас, са повецианом међузависношциу нација, потребно је нешто више. Неопходно је промовисати и неговати сагласност у светској заједници о преласку на алтернативни модел развоја – антропоцентрични, где цие у основи бити човек, његови исконски интереси и неотуђива права. Један одсто светске популације, живеции по законима умножавања вишка и необуздане потрошње, производи већу емисију гасова стаклене баште од половине човечанства. То значи да је очигледна друштвена неједнакост органски повезана са антропогеним климатским променама.

Франк Шауф, виши саветник организације „Берлин Глобал Адвисор“, подсетио је на знаке одбацивања неолиберализма, на системску кризу која проистиче из кризе старог „храброг света“, посебно на уништење идеје социјално оријентисане државе која брине о најугроженијим сегментима становништва. Као илустративан пример навео је демонстративно и смело одбијање Пољске и Мађарске да прихвате антикултурни концепт који им намеће ЕУ, а који приморава петогодишњаке да се опредељују у вези са својим родним идентитетом. Ту је и пораз дугогодишње владавине демохришћана у Немачкој и повратак социјалдемократа на власт. Окретање Демократске партије САД левом и понекад левичарском идеолошком табору. Широко распрострањен губитак поверења у немоћну Светску трговинску организацију (СТО).

Франк Шауф је убеђен да је, пошто је неолиберализам преживео дуже него што су многи очекивали („сурвивед лонгер тхан манy еxпецтед“), изузетно важно да у формирању новог светског поретка „државе играју одлучну и одлучујуциу улогу“.

Да ли ћемо постати „колонија слепих мрава“?

Сви знаци говоре да је припрема за „ресетовање“ или већ и само „ресетовање“, које помиње Клаус Шваб, у пуном јеку. То је и кључна порука из говора Валерија Фадејева, саветника председника Руске Федерације, председника Председничког савета за развој цивилног друштва и људска права.

Подстиче се „фрагментација“ друштва, његова „атомизација“, индивидуализам и разједињеност. Под изговором „безусловног основног дохотка“ припрема се терен за отуђење људи од посла – оценио је Валериј Федејев. Расте неједнакост, како унутар душтава, тако и међу државама. Промовише се „трансхуманизам“ са пророчанством о некој будуциој симбиози човека и компјутера. Представници ниске, вулгарне културе, углавном узорне осредњости, клеветају и прогоне сваки истински таленат.

„Узнемиравање људи због њихових уверења“ постало је норма, истакао је заштитник људских права. Дигитализација је изродила невиђене могућности за „праћење, цензуру и манипулисање свешћу“. Руше се темељи класичне школе, чему доприноси и настава на даљину, у ковид временима која су стигла у прави час за то. Сама школа, на сва три нивоа, сегрегирана је по принципу класне стратификације, а резултат, у не тако далекој будуциности, биће тај да ће само неколицина одабраних добити квалитетно образовање, а остали цие у најбољем случају остати полуписмени.

„Чувени научник, физичар Иља Пригожин, пре много година, запитао се како да се не претворимо „у колонију слепих мрава“, када је схватио шта је интернет, упозорио је Валериј Фадејев.

Он је подсетио да је од времена ренесансе, хуманизам био срж европске цивилизације. Данас је човекоцентричност изневерена, а од нас се тражи да будемо „уписани на силиконску картицу“.

„Песимисти сматрају да ће се све завршити некаквом еколошком диктатуром са транспарентом на којем ће бити немило лице Грете Тунберг. Заиста не желим да се еколошки проблеми реше помоћу диктатуре. Хуманизам, који омогућава да тражите решења, да смислено разговарате једни са другима – у том правцу се треба кретати. И морамо веровати у велику моћ европске цивилизације“, закључио је саветник Владимира Путина.

Трећа егзистенцијална претња

У последњих 40 година, човечанство је испробало различите формате „ресетовања“. „Напипавало“ је у потрази за оптималним моделом друштвено-политичког устројства и глобалног светског поретка. На крају су се ту наталожили – бол од неуспешних експеримената (Горбачовљева перестројка), епски неуспеси (кијевски Мајдан), „проклизавање“ мегапројеката (европске интеграције), покушај реваншистичког реиздања хладног рата.

Накупили су се умор и фрустрације од сопствене немоции, од неспособности да се избори са свеобухватним изазовима све сложеније компонованог света. Са идеолошким банкротом економије масовног конзумеризма. Губитком ефикасности глобализованог и наводно „слободног“ тржишта. Ескалирајуциом конфронтацијом између претензија на униполарну доминацију псеудопобедника у хладном рату и стварне мултиполарности.

Човечанство се суочава са двоструком претњом, која је глобална по природи и последицама. Под великим знаком питања је сам опстанак наше биолошке врсте, због немогуциности отклањања основних узрока климатских катаклизми. Друга претња произилази из покушаја да се системска криза тржишне привреде и међудржавних противречности разреши кроз избијање регионалног или чак трансрегионалног рата.

У том контексту, Швабов сценарио „ресетовања“, са стицањем пословних империја које, на пример, улазе у клан фармацеутских гиганата типа Фајзер (Биг Пхарма), са овлашциењима за одређивање стратегија развоја земаља и континената, стварањем „светске владе“, која би пре свега била састављена од банкара и финансијера – може се изједначити са трећом егзистенцијалном претњом.

Нека врста утехе може да буде чињеница да још увек има довољно трезвених људи, који јасно виде и који су пристојни, у древном смислу те речи, укључујући и класу привредника, који су свесни ових претњи.

Није случајно професор Ђовани Базоли, почасни председник и оснивач највеће италијанске банке „Интеза Санпаоло“, позвао учеснике Веронског форума да се замисле над чињеницом да данас „преживљавамо један од најопаснијих тренутака у историји човечанства“. А алармантно су зазвучале речи професора Антонија Фаликоа: „Људи чине само 0,6% свих биолошких врста у природи. И, ако ми нестанемо, нико то неће ни приметити!“

Правовремено упозорење.

1

Американци су толико уплашени јачањем Русије, да по сваку цене желе да склоне Путина са власти

Политичка шизофренија

Амерички конгресмени Стив Коен и Џо Вилсон поднели су предлог Представничком дому Конгреса САД да не призна председника Русије Владимира Путина за шефа руске државе, ако он реши да се кандидује на изборима 2024. године. То се наводи у саопштењу за јавност конгресмена.

Чак и у случају да се усвоји, овај скандалозни документ који су поднели господа Коен и Вилсон биће само саветодавне природе, али без обзира на то, реч је о акту мешања у послове друге државе без преседана у светској пракси. Зато је у Русији изазвао свеопште негодовање.

Иницијативу америчких конгресмена да „не признају“ Владимира Путина за руског председника ако одлучи да се кандидује за следећи мандат, у Кремљу су назвали неприхватљивом. „Сваки пут нам се учини да ништа гротескније, ништа агресивније, непријатељскије и неконструктивније не може доции са друге стране океана. И сваки пут погрешимо. Јер долази, нажалост“, изјавио је новинарима Дмитриј Песков, секретар за штампу руског лидера.

Пише: Владимир Малишев

„Убеђени смо да само Руси могу да одлуче ко ће и када бити председеник Руске Федерације“, истакао је Песков, приметивши да ниједна друга земља на свету нема никаква права да претендује на то да одређује ко ће бити шеф руске државе.

„Законодавна активност америчких конгресмена, наравно, потпуно је без преседана. То се, наравно, не уклапа ни у један оквир савремених међународних односа“, закључио је Песков.

А на питање да ли ће бити било каквог одговора, он је рекао да је то толико неуспешна иницијатива да нема никакве потребе на њу одговарати. Истовремено, прес-секретар је приметио да је мало вероватно да цие ово остати без одговора руских парламентараца.

Страх до хистерије

И, руски парламентарци су одреаговали, и то прилично оштро. „Први пут се срећем са таквом активношћу политичких кругова из Вашингтона“, изјавио је шеф међународног комитета Савета федерације Григориј Карасин на ТВ каналу „Русија 24″. Законодавац је ову иницијативу окарактерисао као „напад политичке шизофреније, ненормалности политичког система САД“.

А председник Државне думе Вјачеслав Володин, коментаришући иницијативу америчких политичара у вези са следећим председничким изборима у РФ, изјавио је да се САД боје Русије до хистерије.

„Слична резолуција још једном говори о томе да САД не желе јаку Русију. Боје се до хистерије. Чине све да би нас ослабили, а затим уништили. Да би то урадили, морају да промене нашу власт“, написао је Володин на свом каналу на Телеграму.

Документ који су амерички политичари поднели Представничком дому, заснива се на томе да не треба Русија и њен народ да одлуче ко ће бити председник државе, већ да ово право, наводно, припада САД и „међународним организацијама“. Односно, „Руска Федерација као чланица Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу и Савета Европе везана је међународним обавезама у вези са људским правима и владавином права“, па зато, ако их нарушава, како они сматрају, онда ни председник не може да се сматра легитимним.

Притом се амерички конгресмени позивају на текст Устава РФ из 1993. године, у којем „исто лице не може да буде председник Руске Федерације више од два мандата“. Што се тиче амандмана на овај члан који су касније унети, а што су руски грађани одобрили и потврдили на референдуму, у САД сматрају да је то наводно било урађено на „незаконит начин“, односно да се наводно ради „о организованој принуди бирача, вишеструком гласању, убацивању гласачких листициа и кршењу тајности гласања“.

Покушавајући некако да поткрепе своје смешне измишљотине, Коен и Вилсон се позивају на податке провокатора из невладине организације „Глас“ и неких „независних аналитичара“. Према њима, наводно је фалсификовано око 27 милиона гласова (или 37% од њиховог званичног броја), услед чега је плебисцит наводно постао „највећа превара у модерној историји земље“.

Ко ми каже

Наравно, то су глупости. Потпуне бесмислице. Гласање у Русији о амандманима на Устав било је савршено транспарентно, контрола гласања била је строга и није било манипулисања и намештања. Што би се рекло – ко ми каже. Америчке конгресмене желимо да подсетимо на то како су протекли избори за председника САД, када су и сами амерички медији писали о масовној превари, чудном гласању путем поште, неажурираним бирачким списковима на којима су се нашли и умрли, и многим другим грубим прекршајима.

невиђеној опструкцији у медијима, демократа према својим супарницима, да и не говоримо, када је тада још увек актуелни амерички председник Доналд Трамп био потпуно лишен могуциности да изрази своје мишљење, свуда је био блокиран. И после ове срамоте на изборима за председника САД, њихови политичари се сада спремају да дрско подучавају друге како треба да спроводе гласање?

Ако је у некој земљи и био изабран нелигитимни председник, онда је то управо у САД, где као резултат архаичног, у данашње време апсурдног и недемократског система гласања путем бирачког колегијума, шеф државе може да постане човек који је добио мање гласова бирача од свог супарника.

То се, на пример, десило 2016. године, када је био изабран Доналд Трамп. Према прорачунима магазина „Тајм“, он је скупио 206.000 гласова мање, него његова противкандидаткиња Хилари Клинтон, али је ипак постао председник.

Односно, управо се у САД воља бирача игнорише и гази на најциничнији и најдрскији начин. Да не говоримо о томе да у Америци, на стварним изборима за председника, већ много година могу да учествују само две партије – републиканци и демократе, а сви остали немају никакве шансе.

Зато би храбри чланови Представничког дома Конгреса, Стив Коен и Џо Вилсон, могли да искористе свој бурни политички темперамент за борбу против превара на изборима у својој земљи, да побољшају сопствени систем гласања, а не да гурају нос у унутрашње ствари суверених земаља. А још више, да не криве друге, ослањајући се на лажне вести очигледних провокатора и клеветника такве одвратне организације каква је „Глас“, на коју се амерички конгресмени позивају у својој резолуцији.

Туђи „Глас“

Као што је познато, „Глас“ је руска организација, специјализована за праћење избора, тесно повезана са низом европских и америчких фондова, које финансирају државне структуре земаља чланица ЕУ, као и САД. Зато је код нас, оправдано, руско Министарство правде признало ову НВО за „страног агента“ и после низа пресуда, крајем 2016. она је престала да постоји. Ипак, активисти организације и њено руководство и даље настављају са својим провокативним активностима, значајно ширећи контакте са емисарима страних фондова и структурама власти. Преваре којима се служи „Глас“ разоткривени су у недавном истраживачком филму НТВ, „Туђи глас“.

Уз све ово, „Глас“ није ни крио да је финансиран из иностранства. Тако је копредседник покрета Григориј Мелкоњанц отворено говорио да организацију финансирају ЕУ и Агенција за међународни развој САД (УСАИД) која је, као што је познато, тесно повезана са ЦИА.

И, како следи из финансијских извештаја о расподели грантова Европске комисије, за последње три године „Глас“ је добио око пола милиона евра за спровођење својих активности. Зато је јасно да је позивање америчких конгресмена на овакву руску организацију, на основу које доносе своје закључке о наводној „нелегитимности“ гласања у Русији, благо говорећи, неубедљиво.

Пажљиво читајте своје новине

Остаје још да посаветујемо Американцима да ујутро пажљивије читају своје новине. На пример, „Волстрит журнал“, утицајни орган пословних кругова са Волстрита.

Недавно су ове новине писале о томе да је време да се САД навикну на то да Русије није слаба држава којој је могуће наметнути туђе мишљење. Председник РФ Владимир Путин је током свог мандата развејао овај мит Запада, констатује ово, најмеродавније америчко издање.

„Путин је порушио себичне западне ставове о Русији као држави која је све слабија, као и сваки скептицизам поводом њене способности да заузме место које јој припада на светској сцени“, сматрају аутори чланка у „Волстрит журналу“. Они примећују да је руски председник модернизовао армију, побољшао услове за међународну трговину енергентима, а исто тако дао НАТО-у сигнал о томе да чека од Алијансе да одустане од политике ширења на Исток. И све то упркос чињеници да ове новине очигледно не могу бити осумњичене за посебне симпатије према Русији.

Укратко, постаје јасно зашто Путина грађани Русије сваки пут изнова бирају за председника и зашто они желе управо њега да и даље виде на том месту. А без обзира на то каква ће резолуција бити поднета Конгресу САД, и како ће тамо о њој да гласају, у Русији се апсолутно ништа неће променити.

1

Министар одбране Шојгу тврди да су Американци само у октобру извели 30 летова уз руске границе на истоку

“Увежбавају излазак на линију употребе крстарећих ракета и изводе условне ракетне ударе. Он је указао да активности америчких бомбардера у близини источне границе Русије прете и Кини и да две земље све тешње сарађују и на морима и у ваздуху. Додао је да су 19. новембра извеле треће заједничко ваздушно патролирање са по два стратешка ракетоносца

Министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да стратешки бомбардери америчког ваздухопловства појачавају активности у близини руске државне границе на истоку.

Шојгу је посебно нагласио да посаде тих америчких бомбардера увежбавају „излазак на линију употребе крстарећих ракета и изводе условне ракетне ударе“.То су авиони који носе нуклеарно оружје, а министар одбране РФ је додао:

„У свим тим случајевима, наша противваздушна одбрана је благовремено открила америчке стратешке бомбардере, успоставила континуирани надзор над њима и спровела мере за спречавање могућих инцидената“.

Шојгу је указао да активности америчких бомбардера у близини источне границе Русије прете и Кини. „С обзиром на све ово, руско-кинеска координација постаје стабилизујући фактор у светским пословима“, истакао је Шојгу.

Амерички војни авион Ф 35 Лајтинг 2 носи нуклеарно оружје

Према његовим речима, Руска Федерација и НР Кина повећавају интензитет заједничке борбене обуке, садејствујући на земљи, морима и у ваздуху.

„Важним догађајима“ у том контексту је назвао заједничко поморско патролирање са Кином у северозападном делу Тихог океана и летове војних авиона две земље изнад Јапанског и Источног кинеског мора.

Русија и Кина су 19. новембра извеле треће заједничко ваздушно патролирање. Ваздушно-космичке снаге Русије представљала су два стратешка бомбардера Ту-95мс. Пекинг је у то патролирање укључио своја два стратешка бомбардера Хонг-6к.

Раније, од 14. до 17. октобра, оружане снаге две земље извеле су у Јапанском мору оперативно-стратешке вежбе „Поморска интеракција – 2021″. Том приликом су, поред осталог, извеле блокаду симулиране непријатељске подморнице.