Прочитај ми чланак

Жириновски предвидео Блиски исток у хаосу: Пад Асада као прекретница

0

Изјава руског политичара Владимира Жириновског о амбицијама турског председника Тајипа Ердогана да свргне сиријског лидера Башара ел Асада поново је постала актуелна након драматичних догађаја у Сирији.

Жириновски је пре много година предвидео да ће Ердоган искористити политичку и војну ситуацију у Сирији како би остварио своје регионалне амбиције и оснажио утицај Турске на Блиском истоку. Његове речи сада се тумаче у светлу недавних дешавања, где је опозиција прогласила пад Асадове владе и преузела контролу над Дамаском.

Ердоганове амбиције према Сирији

Жириновски је у интервјуима истицао да је Ердоганов циљ увек био да се Турска представи као кључна регионална сила и бранилац демократије. Према његовим речима, свргавање Асада је део дугорочне стратегије Анкаре.

Лидерство на Блиском истоку: „Ердоган жели да се представи као заштитник демократских вредности и кључни фактор стабилности у региону,“ рекао је Жириновски.

Обрачун с Курдима: Поред тежње за регионалним лидерством, Жириновски је наглашавао да је борба против курдских милиција у Сирији и Ираку кључни део Ердоганове политике. Турска већ годинама води операције против курдских снага, које сматра претњом својој територијалној целовитости.

Пад Асадовог режима и последице

Опозиционе снаге у Сирији, укључујући Хаиат Тахрир ал-Шам и Сиријску националну армију, уз подршку Турске, прогласиле су ослобађање Дамаска и свргавање Асадове владе. Ово је означило крај владавине која је трајала преко 50 година под династијом Асад.

Непозната судбина Башара ел Асада: Нема званичних информација о томе где се Асад тренутно налази. Руско Министарство спољних послова саопштило је да је Асад напустио земљу и дао инструкције за мирни пренос власти.

Нестанак авиона: Истог дана, сиријски авион Ил-76 нестао је са радара изнад Сирије. Постоји могућност да се Асад налазио у авиону, али ова информација није потврђена.

Турска интервенција и међународни односи

Према Жириновском, Турска је стратешки искористила тренутак кризе како би оснажила свој утицај. Он је упозорио да би ситуација могла довести до сукоба између Турске и Ирана, који подржава проиранске групе у Сирији.

Регионални сукоби: „Турска жели да покаже војну моћ и прошири свој утицај, али то отвара простор за сукоб са Ираном,“ изјавио је Жириновски. Он је предвидео могућност рата великих размера на Блиском истоку.

Улога Русије: Москва, која је подржавала Асада током грађанског рата, нашла се у комплексној ситуацији.

Руско Министарство спољних послова саопштило је да није учествовало у преговорима који су довели до Асадовог повлачења, али је наглашено да се процес преноса власти одвија мирно.

Блиски исток на прекретници

Пад Дамаска и свргавање Асада доносе несигурност за будућност Сирије и целог Блиског истока. Сукоби између различитих фракција опозиције, као и дуготрајне тензије са курдским снагама на северу Сирије, указују на то да ће период после Асада бити турбулентнији него икад.

Сукоби унутар опозиције: Иако су опозиционе снаге постигле заједнички циљ у свргавању Асада, разлике међу њима би могле довести до нових сукоба.

Улога Запада и САД: Вашингтон је већ изразио подршку неким опозиционим фракцијама, док је истовремено наставио војно присуство у источном делу Сирије како би се супротставио јачању терористичких група.

Жириновски као пророк догађаја

Речи Владимира Жириновског данас делују пророчки. Његова анализа Ердоганових амбиција и потенцијалне дестабилизације Блиског истока потврђује се у реалности. Његово упозорење о могућем сукобу између Турске и Ирана, као и компликацијама које би могле произаћи из курдског питања, сада се све више намећу као кључни изазови за будућност региона.

Закључак: Нова ера за Сирију

Пад Асадове владе отвара ново поглавље за Сирију, али и за Блиски исток. Промена власти у Дамаску могла би донети прилику за обнову земље, али исто тако носи ризик од нових сукоба и дестабилизације региона.

Улога Турске, Ирана, Русије и Запада у обликовању будућности Сирије биће од пресудног значаја, док се свет суочава са питањем како ће изгледати геополитички пејзаж Блиског истока у пост-Асадовој ери.