Прочитај ми чланак
Локални становници и званичници истичу како су сукоби избили у градској луци.
Подсетимо, током лета исламисти из Мисрате, из групе под називом „Либијска Зора“, преузели су контролу над Триполијем те су чак основали и своју владу док је она претходна, међународно призната, протерана из града.
Није сасвим јасно ко је данас започео сукобе, а из лекарских извора још увек нема информација о жртвама. Гласноговорник либијског ваздушног саобраћаја истиче како је аеродром Митига затворен због „безбедносне ситуације“. Подсетимо, аеродром Митигате од овог лета се користи као главна аеродром у Триполију након што је међународни аеродром Триполи затворен због сукоба.
Међународна заједница тврди како је либијски премијер Абдулах ал-Тини, но он није у Триполију, а и цела Влада је протерана те сада делују на простору источног либијског града Тобрук.
Ситуација у Либији посве измиче контроли те сада разне оружне фракције воде борбу за контролу великих нафтних ресурса.
Због ескалације сукоба у Либији огласили су се и из УН-ове агенције за избеглице, УНХЦР, истичући како би ускоро могло доћи до хуманитарне катастрофе због све већег броја расељених становника који беже пред насиљем.
Либија је била изузетно стабилна држава до почетка 2011. када је Западна коалиција подржала наоружане побуњенике у рушењу претходне власти под вођством Моамера Гадафија. Током 2011. у напад на Либију укључује се и НАТО пакт. Након агресије и рушења власти у Триполију, Либија већ годинама понире у све већи хаос.
Либијске санкције САД и ЕУ: Љубав према кажњавању, доведена до апсурда
Ипак заљубљеност Вашингтона и ЕУ у санкције већ долази до апсурда. САД и земље ЕУ припретиле су санкцијама онима који „прете миру, стабилности и безбедности у Либији“. Одговарајућу заједничку изјаву су усвојили Француска, Италија, Немачка, Велика Британија и САД.
Претња санкцијама била је одборена управо уочи трогодишњице завршетка „победоносне“ „хуманитарне интервенције“ САД и НАТО-а. Управо под изговором спасавања становништва Париз, Лондон и Вашингтон почели су у марту 2011. да бомбардују Гадафијеве снаге и да помажу радикалној исламској опозицији у грађанском рату против Триполија. При томе потпуно је био изокренут смисао резолуције СБ УН 1973 за Либију и уместо хуманитарне помоћи, Вашингтон и ЕУ су започели грађански рат. Сада Либија као држава фактички не постоји.
Последњи акорд хуманитарне инвервенције у Либији било је зверско убиство бишвег либијског лидера Моамера Гадафија 20. октобра 2011. године код Сирта, а затим и његовог сина. Обојицу је гомила буквално растргнула.
У Либији је нејасно прoтив кога ће бити покренут механизам забрана и ограничења. Парламент и владу Либије су протерале исламистичке групације из Триполија хиљада километара далеко, у Тобрук, град у близини границе са Египтом. Они траже помоћ Запада и санкције очигледно нису за њих. На групације радикалне опозиције никакве санкције неће деловати. Многе од њих су тесно повезани са ИДИЛ-ом која је заузела већ половину Ирака и део Сирије и никаквих санкција се не плаше.
За потпуни распад Либије је крив пре свега Запад, посебно САД: Моамера Гадафија су збацили, али никакву помоћ у организацији инфраструктуре државе, саме државе, почетних структура власти нико Либији није пружио. Али не могу да се уводе санкције против себе самих.
Око Моамера Гадафија је сатављено толико митова и толико лажи, да многи више и не памте шта је тачно урадио Гадафи са Либијом и за Либију, каже заменик председника Комитета солидарности са народима Либије и Сирије Дарја Митина.
Овај човек је реално учино своју земљу просперитетном. Победивши у револуцији без крви пре 40 година, он је успео не само да здржи власт, већ да створи достојан живот за Либијце на територији земље, која је пре њега представљала само комад пустиње са три приморска града. То је мало личило на државу. А доласком Гадафија, свргавањем марионетског краља Идриса, Либија је постала национална држава.
Неверовање у помоћ Запада сада наводи владу Либије да тражи помоћ у подршку од давнашњих партнера Либије у економској изградњи. Премијер Либије Абдала ат-Тани је изјавио 20. октобра да он и неки чланови владе планирају да дођу у Русију крајем октобра или крајем новембра.
Према његовим речима, Русија је основни партнер у преформатирају либијске армије. Отприлике 80% оружја (либијске армије) је из РФ или земаља ЗНД. Ми сматрамо да је приоритет развој односа са РФ, пошто је руско оружје најраспрострањеније код нас, изјавио је ат-Тани.
Либија за сада није тражила од РФ било какву помоћ. Према мишљењу либијског премијера, Русија може да помогне у првом реду у обнови инфраструктуре земље и у наоружавању армије. Либија са РФ има заједничке пројекте у железничкој и нафтној сфери, и ат-Тани је рекао да су за руске компаније ове сфере отворене.
(Advance, Глас Русије)
