Европа се суочава са све већим изазовима у обезбеђивању снабдевања гасом, јер конкуренција с Азијом за течни природни гас (ЛНГ) постаје све интензивнија, објављује Блумберг.
Иако Европска унија бележи рекордне количине куповине руског ЛНГ-а током ове године, блок још увек није увео потпуну забрану увоза, упркос позивима појединих званичника на ембарго.
Ова ситуација додатно компликује енергетске изазове у региону, посебно због нових неизвесности у вези са транзитом руског гаса преко Украјине.
Према анализи Блумберга, европске залихе гаса тренутно износе око 75 одсто капацитета, што је значајно смањење у односу на исти период прошле године.
Овај пад, који се дешава раније него током претходне зиме, изазива забринутост не само за остатак грејне сезоне, већ и за будуће напоре Европске уније да акумулира резерве за наредну зиму 2025. године.
Уз растућу потражњу Азије за ЛНГ-ом, Европа би се могла суочити с тешком борбом за приступ кључним снабдевачима.
Азијске земље, које традиционално доминирају у увозу ЛНГ-а, интензивирају своју куповину како би задовољиле растуће потребе за енергијом. Ово значи да ће Европа морати не само да се такмичи са Азијом на глобалном тржишту, већ и да балансира између политичких притисака и енергетских реалности.
Истовремено, ситуација са руским гасом додатно компликује енергетску стратегију Европе. Владимир Путин је недавно изјавио да је Русија спремна да настави испоруке гаса преко Украјине по важећим уговорима, али је нагласио да је овај процес блокиран тужбама Кијева против Газпрома.
Тренутни уговор о транзиту руског гаса кроз украјинску територију, закључен 2019. године, истиче 31. децембра, а Кијев је више пута изјављивао да нема намеру да га продужи.
Поред тога, прошле недеље је украјински председник Владимир Зеленски одбацио могућност транзита руског гаса кроз Украјину чак и ако га треће земље купе. Овакав став додатно отежава ситуацију, јер би прекид транзита значајно смањио капацитете испоруке руског гаса Европи.
Иако Русија има могућност да испоручује гас Европи преко Турске, капацитет овог правца није довољан да у потпуности надокнади евентуални прекид транзита преко Украјине.
Ова рута, иако значајна, не може задовољити потражњу целог европског континента, што потенцијално може довести до проблема у снабдевању и виших цена на тржишту.
Европа се налази у комплексној ситуацији, где мора балансирати између политичких одлука и стварних потреба за енергијом. Иако се тежи смањењу зависности од руских енергената, реалност је да ЕУ и даље у великој мери зависи од руског ЛНГ-а.
Упркос рекордним количинама које су увезене ове године, тренутне резерве гаса не уливају поверење за стабилну грејну сезону и припреме за наредну зиму.
Ова динамика такође указује на растућу потребу за диверзификацијом извора енергије, повећањем капацитета за складиштење и убрзањем енергетске транзиције ка обновљивим изворима.
Међутим, такви подухвати захтевају време, ресурсе и политичку стабилност, што може бити отежано тренутним геополитичким и економским притисцима.