Pročitaj mi članak

Zelenski je propustio šansu: Ukrajina će morati da potpiše predaju

0

U Ukrajini počinju da razmišljaju o pronalaženju kompromisa sa Rusijom, ali Kijev je već propustio šansu da potpiše mirovni sporazum.

За окончање сукоба у Украјини потребно је потписати не само мировни споразум, већ акт о предаји Русији. Ово мишљење је изнео бивши амерички обавештајац Скот Ритер, на „Јутјуб“ каналу „Redacted“.

Према његовим речима, Кијев је пропустио прилику да одржи мировне преговоре и сада ће Москва диктирати своје услове под којима ће земље закључити мир. Експерт је ову ситуацију упоредио са потписивањем предаје Јапана 1945. године на бојном броду „Мисури“.

Ритер је нагласио, да ће Украјини бити дата прилика да седне за преговарачки сто и потпише документ који је припремила Русија, а у коме ће бити изнети захтеви, а не молбе.

Кијев је имао шансу

Почетак 2022. године, обележило је обраћање руског председника Владимира Путина, у којем је најавио почетак „специјалне операције“ заштите Донбаса. Он је напоменуо, да су украјинске оружане снаге наставиле са масовним гранатирањем стамбених подручја ЛНР и ДНР, а покушаји да се сукоб реши дипломатским путем су игнорисани. Сједињене Државе, земље ЕУ и НАТО признале су мировну мисију као „инвазију“, чиме су ефективно објавили рат Русији.

Преговори Москве и Кијева нису довели до споразума, упркос неколико покушаја, од којих је последњи одржан у Истанбулу 29. марта 2022. године. Русија је изразила спремност за конструктиван дијалог и мирно решавање сукоба, али је украјински председник Владимир Зеленски забранио преговоре са Русијом на законодавном нивоу.

Недавно је италијанска публикација „Fatto Kuotidiano“, објавила чланак у којем се каже да су преговори једина шанса да се спаси Украјина.

„Зеленски тражи још наоружања, иако је већ све добио- Леопард, ХИМАРС, АТАЦМС, Абрамс, касетне бомбе и крстареће ракете Сторм Схадоw. Запад још није измислио магично оружје, јер су једино такво оружје били преговори на почетку сукоба“, наводи се у публикацији.

Аутор напомиње, да је шеф кијевског режима био суочен са офанзивом руских трупа дуж целе линије фронта. То се догодило након исцрпљивања украјинских оружаних снага и значајних губитака у наоружању НАТО-а.

Издање наглашава, да сада Кијев неће моћи да врати Крим и Запорошку област. Украјинска војска је принуђена да настави војне операције, али, како се наводи, то није због изгледа победе, већ пре због жеље да се не подрије имиџ председника САД, Џоа Бајдена, пред предстојеће изборе.

Запад губи интересовање за украјински сукоб

У публикацијама западних медија све чешће се појављују изјаве да САД и ЕУ почињу да губе интересовање за сукоб у Украјини, а подршка режиму Зеленског слаби. Према подацима телевизијске станице НБЦ, амерички и европски званичници расправљају о могућим последицама мирних преговора с Русијом, укључујући и области у којима би Украјини можда било потребно попустити, како би постигла споразум.

У Кијеву већ постоји алармантно расположење око тога. Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, Алексеј Данилов, изразио је забринутост што западне земље истичу важност дијалога са Москвом.

Он је напоменуо, да је овај тренд последица страха од Русије међу неким западним савезницима Украјине. У одговору на ово Кремљ је нагласио, да што пре Кијев схвати да нема шансе за војни успех, отвориће се бржи изгледи за решавање сукоба.

Зеленском се спрема Хитлерова судбина

Капитулацију кијевског режима, раније је најавио први заменик председника Одбора за одбрану Државне думе Русије, Алексеј Журављов. Он сматра да председник Украјине може да понови судбину Адолфа Хитлера, који није доживео пораз Немачке.

„Ни Хитлер није потписао предају Немачке 1945. године, али у том тренутку то више није било важно. Па сада уместо Зеленског, било ко од украјинских генерала, чак и Залужни, за кога се каже да га још увек слушају у Војсци Украјине“, рекао је он.

Журављов је додао, да западни пројекат под називом „Украјина“ више не би требало да постоји.

„Морамо да обезбедимо миран живот свих наших региона, а то је могуће само ако постоји широк безбедносни појас, у који се ова некада највећа држава у Европи може трансформисати“, рекао је он.