Прочитај ми чланакЗапад пред годишњицу руске специјалне војне операције у Украјини показује све више и више песимизма
Запад, који је до недавно славио „херојску борбу“ Украјинаца, предвиђао уништење „застареле“ руске војске напредним НАТО оружјем и пад Владимира Путина; који је увео више пакета санкција Русији у покушају да је економски исцрпи и послао милијарде долара војне и економске помоћи Кијеву, одбијајући сваку помисао на прекид сукоба док се Руси не повуку, а Путин „не одговара за злочине“, као да почиње да се предомишља.
У медијима се све више појављују текстови, коментари званичника и извештаји у којима се указује да санкције Москви немају ефекта али да производе нежељене последице по западне економије, позива на мир и предвиђа да Украјина неће моћи да победи у рату.
„Рат још увек није завршен, али је исход јасан. Украјина је изгубила“. Тако почиње текст угледног америчког портала „Хил“.
Аутор текта, професор међународних односа на Мекалистер кочеџу у Масачусетсу Ендру Латам, објашњава да ће, упркос свему, Русија наметнути своју вољу Украјини, баш као што је приморала Кијев да одустане од чланства у НАТО-у и, наводи он, вероватно од чланства у Европској унији.
Истине ради, Кијев није одустао од чланства у ЕУ, али им је Брисел јасно ставио до знања да ће на улазак у блок чекати годинама.
„Хилов“ аутор наводи и да се Донбас никада неће вратити под контролу Украјине, „једино питање на југу земље је колико ће територије бити додато Криму над којим је Кијев 2014. изгубио контролу“.
Са друге стране, Украјина, пише Латам, неће испунити ниједан свој циљ – односно, неће повратити територију коју су изгубили и неће једном и заувек протерати „руске освајаче“ јер је жестока одбрана једно, а покретање велике офанзиве нешто сасвим друго, а Кијев не може да организује тако велику операцију упркос помоћи Запада, наводи се у тексту коментатора портала „Хил“.
Украјина неће остварити своје главне стратешке циљеве којима тежи од раних 2000-их, било на бојном пољу или за преговарачким столом, додаје Латам.
„Украјина не само да неће повратити сву територију изгубљену током рата; неће поново успоставити суверенитет над територијом изгубљеном 2014. Нити ће дефинитивно раскинути са Русијом и одлучно приступити Западу, било кроз чланство у НАТО или придруживање Европској унији“, наводи амерички портал специјализован за праћење догађаја у Конгресу.
На крају ће се све завршити споразумом који ће у најбољем случају бити враћање на стање пре руске војне операције, са много више мртвих и уништеном инфраструктуром Украјине, закључује „Хил“.
Ништа „оптимистичнији“ није био ни директор ЦИА Вилијам Бернс који је проценио да ће наредних шест месеци бити „критични“ за сукоб у Украјини јер ће руски председник Владимир Путин покушати да искористи замор Запада од Украјине и дати војсци нову прилику да тријумфује на бојном пољу.
Занимљиво је и да је утицајна америчка РАНД корпорација, која је још пре четири године тражила да Украјина буде наоружана смртоносним оружјем, сад тражи да Америка престане да наоружава Украјину. И да склопи мир, или барем примирје, с Русијом.
Продужени сукоб, сматрају аутори РАНД-овог извештаја „Избегавање дугог рата“, није у најбољем интересу Вашингтона. „Оптимистични сценарио“ у виду повлачења Русије и, поврх тога, „плаћања репарација“, наводе аутори, „невероватан је“.
Штавише, институт америчког војно-индустријског комплекса који значајан део свог посла обавља за потребе и на рачун Пентагона, оценио је да „контрола територије, иако је значајна за Украјину, није и најважнија димензија будућности рата за САД“. Напротив, евентуални „украјински територијални добици са собом носе потенцијалне трошкове и ризике за Сједињене Државе“.
У прилог тези да територија Украјине Западу одједном није значајна иде и текст швајцарко-немачког листа „Ноје Цирихер цајтунга“ (ННЗ) који је објавио да је амерички председник Џозеф Бајден наводно послао шефа ЦИА Вилијама Бернса у тајну мисију у Москву, а затим у Кијев средином јануара.
Циљ Бернсове мисије је био, како тврди швајцарски лист, да понуди мировни споразум према којем би Русија задржала петину територије Украјине.
„Понуда Кијеву је гласила: мир за земљу, понуда Москви: земља за мир. Речено је да је ‘земља’ била око 20 одсто територије Украјине. То је отприлике величина Донбаса. Обе стране су одбиле. Украјинци зато што нису вољни да им се територија подели, Руси зато што претпостављају да ће ионако добити рат на дуге стазе“, рекла су двојица немачких званичника швајцарском листу.
Истовремено, и немачки „Велт“ доноси, за Украјину, песимистичне прогнозе. Новинар Кристоф Шилц прокоментарисао је да је победа Украјине сваким даном све мање вероватна.
„Кијевској војсци понестаје људи и ресурса, непријатељ се боље прилагођава и има огромне залихе“, те „није ни чудо што западне дипломате сада све више говоре о прекиду ватре“, навео је он.
„Ово је сигуран знак да је ситуација кренула лоше по Украјину на терену, и то више не може да се крије“, каже за РТ Балкан аналитичар и политиколог Александар Павић.
Приче о нуђењу територије у замену за мир и извештај РАНД корпорације у коме се наводи да продужени сукоб у Украјини није у интересу Америке, само су потврда изреке да су у лажи кратке ноге, указује наш саговорник.
„Предуго је форсирана илузија да Украјина може да добије рат. Сада се види колико су западни медији заправо пропаганда“, опомиње Павић.
Истовремено, он оцењује и да је ово показатељ постојања сукоба у америчком естаблишменту, где један део хоће да рат изгура до краја, па макар ситуација ескалирала до нуклеарног рата, док други део естаблишмента схвата да режим у Кијеву нема шанси, а да је даља ескалација сукоба исувише опасна.
Управо је извештај РАНД корпорације био један од првих важнијих знакова да део естаблишмента не стоји иза продужавања сукоба у Украјини, напомиње Павић.
Он подсећа да се и бивши амерички председник Доналд Трамп огласио поводом слања модерних тенкова Украјини, упозоривши да је то увертира у ескалацију сукоба.
„Прво долазе тенкови, онда долазе нуклеарне бомбе. Завршите овај луди рат, САДА. То је тако лако!“, поручио је Трамп.
Иза Трампа, каже Павић, стоји тај исти део естаблишмента који је за смиривање ситуације. Та структура га је и подржала 2016. године и била против ширења НАТО-а, али је надгласана. Сада, неповољним развојем ситуације по режим у Кијеву и његове спонзоре, као и још неповољнијим прогнозама које све више стижу до јавности, они добијају нову прилику.
Дакле, ова промена приче је показатељ, како реалности на терену, тако и постојања сукоба у америчком естаблишменту, закључује Павић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 3, 2023
