Pročitaj mi članakPOSLE višednevnih paklenih temperatura, traži se predah od julskih toplotnih talasa.
Екстремне врућине погодиле су многе земље јужне и источне Европе овог месеца, делимично подстакнуте таласом топлог ваздуха из северне Африке.
Више људи је умрло у Италији, док су упозорења на врућину издата у Португалу, Румунији и на Кипру.
Стручњаци потврђују да ће врућине у наредној седмици мало попустити, а коментарисали су и како је и зашто дошло до ових врућина.
Метеоролог Ларс Ловински објаснио је да је јужни и источни део Европе био под топлотном куполом, односно под утицајем високог притиска са доста топлог ваздуха који не струји.
Насупрот томе, северна Европа је поштеђена врућине због млазног тока – траке брзог ваздуха у горњим слојевима атмосфере која раздваја ова два временска режима.
Тамо где се сусрећу ваздушне масе, од јужне Француске и Алпа до балтичких држава, било је неколико циклуса јаке кише и грмљавине праћених градом и ветром.
Температуре у врелијим деловима Европе биле су 6 до 12 степени Целзијуса изнад просека за то доба године, што је подстакло пожаре и захтевало рекордну потрошњу енергије. Нека подручја су усвојила посебне планове рада током врућина, укључујући отварање климатизованих простора и забрану рада на отвореном ради заштите радника.
Добра вест је да су екстремне врућине иза нас и да ће температуре падати у наредним недељама.
– Овај продор хладнијег, свежијег ваздуха могао би да изазове јаке грмљавине, посебно на Балкану – рекао је Ловински.
Дани су све дужи јер се Земља спорије ротира, а главни кривац за то могу бити климатске промене. Предвиђање топлотних таласа, посебно њиховог трајања и интензитета, остаје изазов.
Метеоролог „AccuWeather“ Тајлер Ројс верује да се овонедељне врућине неће поновити, бар не у овим размерама.
– Локализована екстремна топлота (више од 35°C) је вероватније да ће се десити дан или два на типичним локацијама, посебно средином августа – рекао је Ројс.
