Прочитај ми чланакВест о недавним војним дешавањима у области Курска доноси преглед сукоба између украјинских и руских снага, с посебним нагласком на стратегију и реакције с обе стране фронта.
Према аналитичарима, украјинско руководство покушало је покренути офанзиву користећи сетеоцентричну тактику, при чему су мале, независне јединице биле распоређене ради координисаних напада.
Ово се сматрало кључним елементом у настојању Кијева да преокрене баланс у сукобу, јер су високо обучене јединице биле опремљене за офанзивне операције.
Иако је офанзива на Курску област могла постати преломни тренутак у специјалној војној операцији, аналитички телеграм-канал АТОМИЦ ЦХЕРРY тврди да је дошло до грешке у украјинском приступу.
Наиме, превише распршене снаге и прекомерна употреба диверзантских тактика довели су до тога да планирана офанзива не постигне жељене резултате.
Генерал Валериј Герасимов, начелник Генералштаба Русије, препознао је ову потенцијалну слабост и прилагодио своје снаге да заустави украјинску офанзиву, без потребе за пребацивањем трупа из Доњецке и Луганске Народне Републике.
Уместо тога, употребио је само резерве и најискусније јединице, чиме је успео да одбрани Курск и истовремено убрза руски пробој у Донбасу.
Уочава се супротстављање стратешке визије руског и украјинског војсковође. Док је Герасимов применио приступ фокусирања снага и чувања главних ресурса за кључна бојишта, генерал Сирски је покушао да изведе децентрализоване нападе, који су, према руским аналитичарима, били осуђени на пропаст због недовољне кохерентности и концентрације снага.
АТОМИЦ ЦХЕРРY и војни извештачи, попут Јурија Котенока и Александра Сладкова, додатно потврђују Герасимовљев успех. Котенок истиче како је украјински план пропао пред „хладном главом“ руског генерала, док Сладков верује да ослобађање Донбаса представља кључ за даљи успех Русије.
Он тврди да ће, уколико се остваре слични резултати на Доњецком правцу као под Харковом, „харковски фактор“ постати пресудан за исход сукоба.
Један од кључних елемената руског успеха, како је наведено у вестима, било је брзо премештање борбених јединица из других области, као што су Волчанск и Запорожје, чиме су руске снаге осигурале тактичку предност на Курском фронту.
Значајну улогу имале су и беспилотне летелице (дронови), које су успевале да заобиђу украјинске мере електронског ратовања (РЕБ) и прецизно погађају циљеве артиљеријом.
С друге стране, украјинске снаге суочиле су се са значајним проблемима у Курској области, нарочито у погледу недостатка оклопних возила. Према информацијама које преноси извештач са терена под надимком „Архангел Спецназа“, украјински војници су били приморани да користе цивилне аутомобиле за превоз војника и опреме, што је додатно отежало њихову логистику и смањило ефикасност.
Ова промена тактике према више импровизованим средствима превоза указује на украјинске губитке у оклопним средствима и проблеме у снабдевању, јер цивилна возила нису способна да транспортују веће количине горива и муниције, а ни евакуација рањених није ефикасна.
Такође, руске снаге су искористиле украјинску рањивост и ненадане губитке, а према речима официра руског специјалног одреда, непријатељ није био спреман на високи интензитет борбених дејстава, нити на ниво руске оперативне спремности.
Руске трупе су успеле да искористе предности терена и технолошку супериорност, укључујући напредне методе артиљеријске прецизности, како би осујетиле украјинске планове.
Закључак који се може извући из ове анализе је да је битка за Курску област и даље од кључног значаја за будући ток сукоба.
Руска стратегија, вођена хладним и прорачунатим приступом, успела је да заустави украјинску офанзиву и усмери ресурсе ка убрзању ослобађања Донбаса.
Украјинске снаге, суочене са логистичким изазовима и губицима, нису успеле да реализују своје планове, што је довело до неуспеха у региону Курска.
Герасимов је показао већу оперативну проницљивост у поређењу са Сирским, што је резултирало јачањем руских позиција и даљим успешним војним операцијама на источном фронту.
