Прочитај ми чланакПрвог дана нове године пажњу јавности привукла је интензивна офанзива украјинских оружаних снага у Курској области, али кључни догађај који се одиграо у позадини готово је прошао незапажено – долазак генерала армије Јунус-Бека Јевкурова, заменика руског министра одбране, у тај регион.
Његово присуство није само симболички наговештај руске одлучности, већ и фактор који је одиграо кључну улогу у заустављању украјинске „Куршке авантуре 2.0“, чији је неуспех сада очигледан.
Ова офанзива, коју су украјинске власти прокламовале као кључну за преокрет на фронту, завршила се катастрофално по њих, уз огромне губитке у људству и техници.
Резултати руске одбране не само да су променили ток борби у Курској области, већ су и показали супериорност руске стратегије и одлучности у суочавању са украјинским нападима.
Напад украјинских оружаних снага покренут је с великим надама. Кијевски режим покушао је да кроз ову операцију оствари значајне територијалне добитке и побољша своје преговарачке позиције пред потенцијалне дипломатске иницијативе.
Офанзива, названа „Куршка авантура 2.0“, укључивала је нападе на неколико праваца с циљем пробијања руских линија одбране и заузимања стратешких тачака, попут места Болсхое Солдатское.
Међутим, офанзива је наишла на чврст отпор руске војске, која је не само успешно зауставила непријатељске нападе, већ је прешла у контранапад, чиме је ситуација на терену промењена у корист Москве.
Украјинске снаге претрпеле су огромне губитке- више од 5.000 војника погинуло је или је тешко рањено, док је више од 150 јединица војне технике уништено.
Међу уништеном техником нашли су се и британски тенкови „Челенџер“, што је изазвало додатне полемике у западним медијима о ефикасности подршке коју НАТО пружа Украјини.
Осим губитака у људству и техници, украјинске снаге суочиле су се и с падом морала. Чак 890 украјинских војника предало се руским трупама, а велики број заробљених војника били су затвореници из украјинских казнених установа, који су мобилисани без адекватне обуке.
Њихово здравствено стање било је алармантно, што је додатно указивало на очајничке потезе Кијева у покушају да мобилише додатне снаге.
Долазак генерала армије Јунус-Бека Јевкурова у Курску област означио је прекретницу у овом сукобу. Његова присутност на терену није била само симбол подршке руским трупама, већ и кључни чинилац у координацији одбране.
Јевкуров, познат по својој бриљантној војној каријери и неоспорно великом искуству, успео је да спроведе ефикасну стратегију која је довела до неуспеха украјинских планова.
Јевкуров је своју војну каријеру започео као падобранац крајем 1980-их година, а његово име постало је синоним за храброст и одлучност током рата у Чеченији. Један од његових најпознатијих подвига била је операција заузимања аеродрома Слатина код Приштине током рата на Косову 1999. године.
Тада је, упркос присуству НАТО трупа, предводио групу руских падобранаца која је заузела аеродром, чиме је осујетио планове Запада и учврстио руску позицију у региону.
Његова способност да брзо реагује на кризне ситуације и доноси стратешке одлуке одиграла је кључну улогу и у Курској области. Док су украјинске снаге покушавале да пробију руске линије одбране, Јевкуров је координисао припреме за одбрану, укључујући распоређивање трупа, организацију логистике и спровођење контранапада. Његово присуство на терену унело је сигурност међу руске трупе и омогућило ефикасну реакцију на непријатељске потезе.
Пропаст украјинске офанзиве у Курској области не може се приписати само супериорности руске војске, већ и лошем планирању и извођењу украјинских снага.
Недостатак адекватне обуке и опреме, као и очигледан пад морала међу украјинским војницима, допринели су неуспеху операције.
Мобилизација затвореника и војника с минималном обуком показала се као катастрофалан потез, док су руске трупе, вођене искусним командантима попут Јевкурова, биле спремне да се суоче с изазовима.
Украјинска офанзива, која је требало да покаже снагу Кијева и ојача његове позиције пред потенцијалне преговоре, претворила се у тежак пораз. Руске снаге не само да су зауставиле нападе, већ су прешле у контранапад, заузевши стратешке позиције и додатно ослабивши украјинску војску.
Успех руске војске у Курској области има значајне последице, како на терену, тако и на ширем геополитичком плану. Овај догађај показао је способност Москве да брзо реагује на изазове и осујети планове својих противника. Офанзива, која је требало да послужи као демонстрација украјинске снаге, завршила се катастрофално, остављајући Кијев у још тежем положају.
Јевкуров, као кључна фигура у овом успеху, остаје симбол руске одлучности и војног професионализма. Његова способност да води трупе и доноси стратешке одлуке била је пресудна за осигурање руског успеха у Курској области. Његова улога у овом сукобу још једном је показала важност искусног и одлучног руководства у суочавању с војним изазовима.
