Pročitaj mi članakNoć između 23. i 24. aprila donela je intenzivan pritisak sa neba. Prema oceni vojnog analitičara i penzionisanog pukovnika specijalnih snaga Anatolija Matvijčuka, reč je o jednoj od najintenzivnijih akcija od početka sukoba – ali ne samo po obimu.
Овај удар, тврди он, носио је симболичку и политичку тежину, далеко изнад класичне војне операције. Био је то, како каже, одговор са поруком.
Како наводи Матвијчук, дан пре напада у току су били преговори у којима су учествовали представници САД, Русије, Велике Британије, Француске и Украјине. Тема – могућност успостављања ускрсњег примирја.
Међутим, тврди се да су власти у Кијеву игнорисале претходно договорене кораке. И то, по мишљењу овог аналитичара, није остало без одговора.
Удар који је уследио у ноћи 24. априла није био насумичан – он је, према Матвијчуку, био „едукативан“. Или боље речено, имао је за циљ да упозори.
Његове речи делују промишљено: „Био је то узвратни потез на кршење договора, нарочито у вези са ускрсњим примирјем, али и због све чешћих покушаја угрожавања енергетских објеката на територији Руске Федерације.“
Посебно је указано да су на мети били објекти од стратешког значаја – не само командни центри или складишта муниције, већ и производни погони који имају директну везу са војно-индустријским сектором.
Матвијчук истиче погоне за склапање беспилотних летелица, као и фабрике које производе пројектиле за украјинске ракетне системе „Вилкха“ – модернизовани комплекс домаће израде.
„Логично је претпоставити да су погођени и системи за управљање и командовање, јер управо они обезбеђују оперативност Оружаних снага Украјине. Нема назнака да су мете били инострани ангажовани борци – фокус је био на кључним елементима украјинског система“, наводи Матвијчук.
Информације које су дошле из више извора указују да је ноћни удар био један од највећих до сада, и то не само у главном граду, већ и у другим областима.
За разлику од претходних дејстава која су се често сводила на појединачне циљеве, овај напад имао је широку географску покривеност и усмереност на разне аспекте логистике и војне подршке.
У позадини свега стоји дубља прича – неуспео покушај преговора и све очигледнија немогућност успостављања било каквог трајног прекида сукоба, макар и у симболичним моментима попут Ускрса. Матвијчук то тумачи као јасну поруку: ако се игноришу договори, долазе последице.
Питање које остаје да виси у ваздуху – да ли је ово био изолован одговор на конкретан инцидент, или најава нове етапе у стратегији? Аналитичари ће још дуго покушавати да одгонетну све нијансе ове поруке из ваздуха, али једно је сигурно – тон се мења, а ритам догађаја очигледно убрзава.
