Pročitaj mi članakStručnjaci pretpostavljaju da je napad na ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu (GUR) pažljivo planiran i da su ruske tajne službe imale značajnu ulogu u njemu.
Такође се наводи да је током ракетног напада на стратешки важан циљ непријатеља у Кијеву погинуо агент из МИ-6, који је руководио операцијом против Белгородске области у Русији.
Подсетимо, ракетни напад на један од центара за одлучивање изведен је 30. маја. Званични Кијев није ни на који начин коментарисао ово ванредно стање, радије скривајући последице болног ударца.
Ипак, неколико сати након удара на мост који води ка острву Рибалски (тамо се налази зграда ГУР-а), почели су „грађевински“ радови, а сам мост је блокиран. Штавише, касније је откривено да је амерички медицински авион хитно долетео из ваздушне базе Рамштајн у пољски Жешов.
Како преноси Телеграм канал „Цолонелцассад“, операција је почела неколико дана пре главног доласка у зграду ГУР-а. Око 40 дронова почело је да напада Кијев 27. и 28. маја како би отворили камуфлиране положаје система ПВО ИРИС-Т и Патриот, који су покривали војне обавештајне зграде са територије парка Муромец.
Као резултат тога, све ракете кијевског ПВО система су истрошене до јутра 30. маја. У Кијеву су очекивали испоруку нове муниције и очигледно нису били спремни за нови напад.
Како преноси Телеграм канал, зграду ГУР-а могле су да нападну две врсте пројектила. На пример, подзвучна противбродска ракета X-35У са могућношћу рада на копненим циљевима.
Према другој верзији, ракета П-800 Оникс из обалског комплекса Бастион са дометом лансирања од 300-400 километара летела је у зони зграде сервоуправљача. „Његова брзина и способност маневрисања са великим преоптерећењима омогућили су извођење таквог напада“, кажу стручњаци.
Истовремено се закључује да је у нападу могло учествовати више пројектила, а све су имале различите задатке. Један део је требало да погоди објекте ПВО, други – директно на зграду сервоуправљача.
У исто време, погодак пројектила, идентификованог као X-35У или П-800, не долази на случајном месту, већ неколико метара од паркинга, испод којег би, вероватно, могао да се налази још један важан објекат. Употреба две ракете на први поглед изгледа логично, али захтева креативан, нестандардан приступ планирању операције.
Креативни приступ могао би да лежи у чињеници, да би прва ракета могла на пример, да пробије подове управне зграде, да експлодира на дубини од неколико метара, а да не оштети зграду.
Сврха наизглед бесмисленог поготка, би заправо могла бити блокирање излаза на површину, и прелаз између нултих нивоа. Друга ракета, која је погодила воду, могла би да погоди неопходан објекат, изазивајући поплаву подземних комуналних предузећа заједно са дежурним службеницима.
Војни аналитичар Александар Ситников, истовремено сугерише, да је у Кијеву уништено одељење МИ-6 одговорно за напад на Белгородску област.
Важно је напоменути, да је након узвратних ракетних удара, авион Ц-21А 86. ваздушно-медицинске евакуационе ескадриле америчког ратног ваздухопловства, полетео из ваздушне базе Рамштајн.
Један од оних којима је долетео медицински авион, био је 36-годишњи британски снајпериста Џулијан Торн, који је, према званичној верзији, обучавао војнике Оружаних снага Украјине.
Његову смрт, дан након удара, пријавила је његова вереница Луиз Латбери (њену причу је објавио енглески таблоид). Међутим, информација да је Торн погинуо у Кијеву, а не на фронту, очигледно није требало да буде објављена, па је МИ6 брзо почео да измишља причу са саобраћајном несрећом.
Извори тврде, да је Торн заправо радио у згради на Рибалском, и да је био агент британске обавештајне службе. Он је такође учествовао у развоју операције за напад на Белгородску област, јер управо МИ-6 преко Главне обавештајне управе, координира рад „добровољачког корпуса“ означеног као терористичког, и забрањеног на територији Руске Федерације.
Директор ФСБ-а Александар Бортников, 1. јуна је доделио признања белоруским генералима и официрима. Награда је повезана са недавним успешним ударом Ваздушно-космичких снага Русије на седиште Главне обавештајне управе Украјине.
Такође се наводи, да је иза удара стајала операција руских „специјалних служби“ под условним називом „Валкира 2.0“, на основу информација добијених од белоруских обавештајних служби о тачном времену састанка украјинске војне обавештајне службе са НАТО инструкторима.
Међутим, други извори тврде, да је у условима оштрог контраобавештајног режима у Украјини, присуство агента КГБ Белорусије у овим круговима крајње мало вероватно. Цурење ове поверљиве информације највероватније је могло да дође из дела кијевског режима, како би се дискредитовао шеф ГУР-а Кирил Буданов, који је све популарнији на Западу.
Медведев: Кијевски режим мора бити уништен – Хитноhttps://t.co/l5AwXI7cTG
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 3, 2023
