Прочитај ми чланакИза последњег сукоба Јерменије и Азербејџана, две бивше совјетске републике у региону Кавказа, стоје западне обавештајне службе. Њихов циљ је отварање новог, другог фронта како би се умањили успеси руске војске у Украјини, као и стварање нових-старих жаришта у близини руских граница, тврди руски војни експерт Алексеј Леонков.
Кључну улогу у том у том вишедеценијском конфликту око Нагорно-Карабаха има Русија, која улаже све напоре да помогне у деескалацији тензија и помири зараћене стране. Захваљујући напорима Москве и овај последњи пламен који се разбуктао на граници две земље је угашен, после разговора председника Русије Владимира Путина и премијера Јерменије Никола Пашињана, а такође и залагањем руског Министарства спољних послова.
„Без сумње ово што се сада дешава и уопште цео овај сукоб, покренуле су западне обавештајне службе, пре свега британске и то од тренутка када је у Азербејџану регистрована британска компанија „Бритиш петролеум“. Можемо рећи да су се појавили и њихови турски савезници. Све што је касније довело до 44-дневног рата 2020. године управо је резултат тих активности, упркос чињеници да су они тамо водили мирне активности, вадили нафту и помагали, ипак су некако утицали на овај процес и настављају да утичу“, каже експерт.
Леонков заоштравање на граници између Јерменије и Азербејџана такође повезује и са тактичким успесима Русије у зони специјалне војне операције у Украјини и прегруписавањем снага, као и жељом Запада да развуче Русију на више фронтова.
„По свему судећи, донета је одлука да се створи такозвани други фронт за Русију и то у Закавказју. Зато је дошло до наглог заоштравање сукоба који је био ‘угашен’ склапањем трилетералног споразума“, истиче Леонков.
Напад уочи самита ШОС-а
Руски експерти кажу да је распламсавање конфликата било очекивано на осетљивим, „рањивим“ местима постсовјетског простора где постоје међуетничке тензије, напомињући истовремено дa су се борбе на граници између Азербејџана и Јерменије поново разбуктале у понедељак увече, после тешких украјинских дана и два дана уочи самита ШОС-а, што како закључују „није случајно“.
С друге стране, руски експерт Дмитриј Дрозденко каже да нема доказа да је страсти на Кавказу распламсао Запад, али да се таква могућност „не може искључити“.
„У сваком случају, још нема директних доказа, јер није јасно ко је први започео гранатирање, пошто је изведено са две стране. Постоји могућност да су неке силе, да тако кажемо треће снаге на то утицале, али и даље нема доказа, нити се неко на ту тему огласио, укључујући и Москву“, додао је он.
Јерменија и Азербејџан оптужују се међусобно за нападе. Јереван тврди да су азербејџанске трупе напале јерменске положаје артиљеријом и оружјем великог калибра, док Баку наводи да су борбе изазване покушајем јерменске саботаже.
Јерменија је саопштила да је у сукобу на граници са Азербејџаном погинуло 49 јерменских војника, док је Азербејџан објавио да је азербејџанска војска претрпела губитке у људству и војној инфраструктури због гранатирања оружаних снага Јерменије.
Како до трајног мира?
Предвиђа се да ће сукоб између Јерменије и Азербејџана трајати све док две земље не потпишу мировни споразум, али експерти оцењују да су мале шансе да се то догоди у догледној будућности, с обзиром да ниједна од страна у сукобу не жели да направи компромис. Другим речима, све док постоји територијални спор и нерешена питања у вези са мировним споразумом тензије ће се наставити, па је сада важно да се на дипломатском нивоу спречи ново заоштравање које би могло поново да доведе до крвопролића.
Експерти такође сматрају да Москва, као један од главних посредника у процесу решавања односа између Јеревана и Бакуа, може да покуша да, уз помоћ Анкаре, две зараћене стране стави за преговарачки сто, с обзиром на то да Турска подржава Азербејџан, док Русија има добре односе са обе земље.
„У принципу, Москва је већ учинила много да стабилизује ситуацију око Нагорно-Карабаха, али ја видим само напоре Москве, а то није довољно да мир стигне у регион, пошто стране које су у сукобу, упркос чињеници да су потписале трилетерални споразум, нису биле задовољне резултатима ратних дејстава. Након дугих рунди преговора који су вођени на различитим нивоима, спорови нису решени. Главно питање односило се на закључивање мирног договора тј. успостављању трајног мира, а друго питање које се појављује је статус Нагорно-Карабаха“, каже Леонков.
Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али је контролошу етнички Јермени. После распада Совејтског Савеза, регион је гласао за припајање Јерменији, изазавши рат који је обустављен примирјем 1994. године. Тензије и даље трају, а 2020. године дошло је до 44-дневног рата око спорног региона, који је окончан прекидом ватре уз посредовање Русије и којим су се руске мировне снаге распоредиле у Нагорно-Карабаху. Овај међуетнички сукоб политиколози називају „замрзнутим“.
Статус Нагорно-Карабаха, који је прогласио независност од Бакуа као Република Арцах, уз подршку Јеревана, и данас остаје камен спотицања између две земље.
„Тамо већ неколико стотина година живе етнички Јермени, а чињеница да још од првог сукоба, који се догодио пре више од 30 година, постоје нерешена питања довела је до оружаног сукоба који је однео много живота, како војника, тако и цивила. Зато мислим да ће у овом случају Русија морати да преузме иницијативу како би се уклонио камен спотицања, који и данас изазива те сукобе, а Русија већ има слична искуства, везана за Придњестровље, Абхазију, Јужну Осетију…“, напомиње Леонков.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 13, 2022
