Pročitaj mi članak

Zapadna Afrika na ivici haosa: Pripreme za vojnu intervenciju u Nigeru

0

Od Nigerije do Senegala: Vojna avantura bi mogla da izazove politički cunami.

Заоштравање ситуације у западној Африци и даље је један од „суштинских“ тема не само регионалне, већ донекле и светске политике. Подсетимо, државе чланице организације ЕКОВАС, које су остале верне прозападном курсу, поставиле су ултиматум Националном фронту за одбрану матице Нигера, захтевајући хитан повратак на власт бившег председника Мухамеда Базума, на шта су у Нијамеју одговорили масовним акцијама подршке новим властима. 

Иначе, напомињемо да војска која је уклонила Базума није ометала митинг његових присталица, који су, међутим, у прилично малом броју изашли на улице, док су истовремено на десетина хиљада присталица војне владе генерала Кианија, са заставама Русије, али и Северне Кореје, марширале главним градом ове афричке земље.

Састанак ЕKОВАС-а 10. августа 2023. у Абуџи

Поред јасно ослабљених позиција Француске, у ​​њеном традиционалном колонијалном феуду, као и колебања америчког Стејт департмента, много на терену тренутно зависи од најгушће насељене државе у региону, Нигерије, која има више од 220 милиона људи.

После неуспешних покушаја да добије дозволу од парламента у Абуџи за слање трупа, нигеријски председник Бола Тинубу, иначе, и ове године председавајући ЕКОВАС-а, рекао је да је „дипломатија најпогоднија за решавање кризе са Нигером“, што је нагласио портпарол председника, Ајури Нгелале, и додао: овај став „је консензус шефова држава ЕКОВАС“ . Истовремено, не откривајући детаље, из Тинубуа не прецизирају да ли је ЕКОВАС одбио да интервенише у Нигеру.

Нигеријско црно злато и војни преврат

Нигерија, један од највећих светских произвођача нафте, коју производе транснационални гиганти Шел, Шеврон, Елф, Агип, Текасо,је изузетно је сложена етноконфесионална држава, на чијој територији делује стотине оружаних сепаратистичких, верских, криминалних и терористичких група. Шездесетих година прошлог века Нигерија је полагала право на неке области на југу Нигера, али су суседне земље, уз подршку Париза и Лондона, приморале тадашњи Лагос да устукне, а о тим тврдњама до сада се ништа није чуло. Грађански рат од хиљаду девесто шесдесет и седме до хиљаду девесто седамдесете године, са покушајем одвајања од Нигерије „Републике Бијафра“ (југоисточне државе Абија, Имо, Ебони, Енугу и Анамбра са претежним пребивалиштем народа Игбо), однео је више од два милиона живота људи и један од најкрвавијих сукоба у постколонијалној историји Африке. 

Покрет за ослобођење делте Нигера (главни регион производње нафте, око 40 милиона људи) има дугу историју приближно 150 етничких група, чији је један од циљева смањење вађења црног злата и протеривање страних енергетских компанија из Нигерије. На овај начин покушава да примора владу да обрати пажњу на тешку ситуацију у региону и предузме мере за исправљање ужасне социоекономске и еколошке ситуације. Зато било каква интервенција у Нигеру, који тежи да се ослободи окова колонијализма, наићи ће у Нигерији, у најмању руку, на широку опозицију, а максимално  на етносоцијалну и конфесионалну експлозију невиђених размера. Значајан део нигеријске војске, делимично подсећа бише на наоружану милицију, говори хауса језик и мало је вероватно да ће се борити против својих саплеменика у Нигеру, чији је један од циљева смањење производње црног злата и протеривање страних енергетских компанија из своје државе. 

Случајно или не, али су се и шириле гласине о војној завери за свргавање председника Тинубуа, што је делимично потврдила и Врховна команда нигеријске војске, износећи сазнања да су постојале информације о заверама у различитим круговима са циљем да се војска наведе да збаци владајућу администрацију. Истина, прес секретар нигеријског војног ресора демантовао је ове гласине, уверавајући да војска није изразила незадовољство актуелном влашћу и да није спремала ништа против ње.

Зоне франака западне и централне Африке

Зоне франака западне и централне Африке

Због наведених фактора, Нигерија је политички најутицајнија држава западне Африке, на чијој територији нема француских војних база. Такође није укључена у зону западноафричког франка коју контролише Париз, која обухвата већину учесника ЕКОВАСа, укључујући Мали, Буркину Фасо, који су тренутно искључени из учешћа у њој, а сада и војни режим Нигера. Према неким посматрачима, Нигерија није заинтересована за обнављање колонијалног диктата над Нијамејо, јер на неки начин саботира покушајае Макроновог режима да бар некако консолидује своју неухватљиву контролу над регионом. Такође је познато да на северу, североистоку и истоку Нигерије, у близини њених граница са Нигером, Камеруном и Чадом, настављају да делују џихадистичке, сепаратистичке групе, бројне наоружане банде, чија је појава везана са интересима западних империјалиста, који по сваку цену настоје да тако добију изговор за мешање у унутрашње ствари јучерашњих колонија, као што је то био случај у Малију и не само тамо. Дакле, инвазија на Нигер ће изазвати већу активност ових деструктивних снага, а такав сценарио може довести до ширења оперативних способности француских војних база у Чаду и Нигеру (све док оне тамо де факто постоје) на суседне регионе Нигерије са перспективом да се прогласи још једна „Бијафра”.

У међувремену, Абуја каже да уводи „нове финансијске санкције против људи и група повезаних са недавним пучем у Нигеру“, док је председник Тинубу „ интензивирао консултације о овом питању у међународној арени, као и у Нигерији, укључујући и гувернере државе које се граниче са Нигером. ЕКОВАС суседи (без суспендоване Гвинеје, Малија и Буркине Фасо) су до сада најавиле санкције против Нигера, укључујући затварање граница, забрану комерцијалних летова, финансијске суспензије, замрзавање имовине, извоз електричне енергије и спољнотрговински транзит. Остали чланови ЕКОВАС организације, које нису бивше француске колоније су Гвинеја Бисао и Зеленортска острва, где се говори португалски, Гана, Гамбија и Сијера Леоне где говоре енглески, и потпуно проамеричка Либерија. Ако последње две земље, као и „француска“ Обала Слоноваче, подржавају могућу интервенцију у Нигеру, онда су Гвинеја Бисао и Зеленортска острва у последње време настојали да адекватније одговоре на дешавања у овој земљи, по свему судећи, и они нису баш заинтересовани за јачање позиција Француза у овом делу Африке.

Према доступним информацијама, слични трендови су се недавно појавили и на позицијама Гане и Гамбије. Овде вреди подсетити да је хиљаду девесто осамдесет и друге године Сенегал, где је још увек сачувана велика војна база Француске (у близини главног града Дакара) и који географски окружује Гамбију, приморао ову земљу на конфедерацију, а да је онда тек после седам година. под притиском суседа, који су претили војном инвазије, обновљена је независност Гамбије . Међутим, две хиљаде и седамнаесте године, сенегалске трупе су поново покушале да „експропријају” Гамбију, што није успело због непроменљивог положаја ЕКОВАС-а, Велике Британије и Француске, а најактивније су бранили Гамбију њени суседи Либерија, Сијера Леоне, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Зеленортска острва. Може се претпоставити зато да је у свим овом државама у току притисак да опет интервенишу, сада у Нигеру, али у интересу Париза, ради враћанја на стару „равнотежу снага.“

Одвојено, вреди поменути позицију Чада, који није део ЕКОВАСа, са својом јаком војском, чијој се интервенцији подршке Базумском режиму у Француској веома надају. Међутим, у Нџамени се придржавају неутралности, упркос нескривеним надама француске стране у своје старе савезнике, а недавна посета тамо новог премијера Нигера Али Мамана Ламина Зеина чак нам дозвољава да говоримо о неким лојалност источног суседа Националном фронту за одбрану отаџбине.

Француска Африка

Улога Русије

Током недавног самита Русијa i Африка, шеф прелазне владе Буркине Фасо, Ибрахим Траоре, говорио је о двосмисленом, најблаже речено, ставу лидера неких афричких земаља, које не пружају помоћ онима који се боре против Запада и колонијализма. Мора се претпоставити да ће се ситуација ипак променити, пошто је праћење западних геополитичких игара директан пут у катастрофу, што је видљиво сведочанство дешавања не само у Африци.

Према саопштењу руског Министарства спољних послова, Москва наставља да пажљиво прати дешавања у Републици Нигер и „Подржаће посредничке напоре ЕКОВАСа у циљу проналажења излаза из тренутне кризе”. 

Истовремено, према пристиглим информацијама, десетог августа, на ванредном самиту у Абуџи, Заједница је одлучила да се припреми за распоређивање резервних снага ЕКОВАСа које би могле да изврше оружану инвазију на Нигер како би ослободиле Мухамеда Базумаа. Нигеријска војска је изјавила да је спремна да одбије сваку страну интервенцију. Осим тога, најавили су стварање прелазне владе, у којој би били представници цивилног друштва…

Војни начин решавања кризе у Нигеру могао би да доведе до продужене конфронтације у овој афричкој земљи, као и до оштре дестабилизације ситуација у региону Сахара-Сахел у целини . Ако превладају деструктивне силе, таква перспектива може се показати сасвим реалном и довести до последица које се могу поредити са оним што је познато у свету као „Другим ратом у Конгу“, који је погодио девет држава и однео животе најмање пет милиона људи. људи.