Руски сателит "Космос 2553“, који орбитира на граници свемира око Земље, изазвао је забринутост да Москва развија свемирску платформу за лансирање пројектила, можда чак и нуклеарних, како би уништила кључне сателите.
Амерички званичници су за Њујорк тајмс изјавили да верују да овај сателит тестира компоненте за руско свемирско оружје, док америчка свемирска команда свакодневно прати његове активности.
Сателит је лансиран на ракети Сојуз-2 из космодрома Плесецк у фебруару 2022, неколико дана пре него што је Владимир Путин послао трупе у Украјину. Након лансирања, постављен је на границу ниске Земљине орбите (ЛЕО) на висини од око 2.000 километара, у подручје звано Ван Аленов појас, које је пуно радијације, која може оштетити компоненте сателита. Ово је изазвало сумње међу америчким стручњацима за свемир, јер се овај део орбите обично користи за „гробље сателита“ – место где одлазе неактивни сателити.
Руско Министарство одбране изјавило је да је „Космос 2553“ технолошки сателит опремљен инструментима за тестирање у условима радијације. Међутим, амерички званичници сумњају да је реч о платформи за будуће свемирско оружје, уз извештаје да би сателит могао да носи лажну бојеву главу.
Претња свемирским наоружањем
Страх од свемирске трке у наоружању додатно је појачан тврдњама да би Русија могла развити нуклеарно оружје за уништавање сателита. Такво анти-сателитско оружје (АСАТ) би се лансирало у орбиту и детонирало у близини непријатељских сателита, уништавајући их експлозијом или електромагнетним импулсом (ЕМП). Такви импулси би могли уништити електронске компоненте сателита и комуникационе мреже, ГПС системе, војне сензоре и друге кључне технологије, чинећи модерни живот на Земљи готово немогућим.
Један од сценарија укључује детонацију нуклеарног уређаја у орбити. Ово би изазвало масиван ЕМП који би пореметио електронске системе на површини Земље. Сличан ефекат је примећен током нуклеарног теста Старфисх Приме 1962. године, када је експлозија у орбити на висини од 400 километара оштетила електричне системе на Хавајима, удаљеним више од 800 километара.
Примена оваквог оружја прекршила би Споразум о свемиру из 1967, који забрањује постављање нуклеарног оружја у свемиру. Русија је ове године блокирала УН резолуцију која позива све земље да спрече трку у свемирском наоружању, што је изазвало додатну забринутост Запада. Москва тврди да резолуција није ишла довољно далеко у забрани свих типова оружја у свемиру.
Русија већ поседује неколико војних свемирских система, укључујући ко-орбитална анти-сателитска оружја и директне АСАТ ракете. На пример, 2021. године Русија је уништила сопствени нефункционални сателит „Космос 1408“, стварајући облак од преко 1.500 комада свемирског отпада, који је угрозио Међународну свемирску станицу и друге сателите.
Кина, с друге стране, развија софистициране свемирске технологије које могу неутралисати западну свемирску опрему. Њени сателити „Схијиан 16“ и „Схијиан 21“ опремљени су роботским рукама које могу „зграбити“ друге сателите и преместити их у такозване „диспозиционе орбите“.
САД такође развија свемирске дронове попут X-37Б, који могу обављати тајне мисије у орбити, укључујући испоруку оружја. Амерички званичници ретко откривају детаље ових програма, али стручњаци упозоравају да би свака земља могла користити ове технологије за агресивне сврхе.
Опасности свемирске трке у наоружању
Уништавање сателита у орбити може произвести хиљаде комада свемирског отпада који би угрозио друге свемирске објекте, укључујући Међународну свемирску станицу. Поред тога, земље попут САД, Русије и Кине поседују земаљске системе за уништавање сателита, укључујући ласерске и електромагнетне уређаје.
Стручњаци упозоравају да би развој и примена свемирских оружја, попут хипотетичког система орбиталног бомбардовања (ФОБС), могао дестабилизовати међународну безбедност и покренути неконтролисану трку у наоружању. Овај систем би омогућио постављање нуклеарног оружја у ниску орбиту, које би се потом лансирало на мете на Земљи с минималним упозорењем.
Забринутост за будућност
Иако је овакво оружје још увек у фази развоја, забринутост расте. Руски вето на УН резолуцију и кинески напредак у свемирској технологији указују на могућност ескалације сукоба у свемиру. Британски командант ваздухопловства Ричард Најтон нагласио је значај свемира за економску и војну сигурност, позивајући на додатне инвестиције у свемирске технологије како би се обезбедила заштита кључних свемирских ресурса.