• Почетна
  • СВЕТ
  • ЗАПАД НАПУШТА СИРИЈСКУ ОПОЗИЦИЈУ: Турска у клопци наоружања
Прочитај ми чланак

ЗАПАД НАПУШТА СИРИЈСКУ ОПОЗИЦИЈУ: Турска у клопци наоружања

0

siriju-putem-sigurnih-kuca-u-turskoj_6520_5514
На Западу почиње да преовлађује мишлење да је победа снага Башара Асада најбољи од могућих сценарија за Сирију. Европска и америчка званична лица за сада још директно то не кажу, али постепено смањују помоћ сириским метежницима. Међутим, Дамаск плански испуњава услове споразума о уништвању свог хемијског арсенала. Русија му је обећала помоћ у осигурању безбедности тог процеса.

Русија ће пружити бродове својих војно-поморских снага ради осигурања безбедности транспортовања сиријског хемијског оружја из Латакије у једну од европских лука. Тамо ће отровне супстанце бити претоварене на специјално опремљене америчке бродове ради њихове ликвидације. О томе је почетком ове недеље испричао шеф руског МИП Сергеј Лавров.

Сирија: Ученици основне школе жртве терористичког напада

У сиријској провинцији Хомс је поред основне школе експлодирао минирани аутомобил.
Погинуло је најмање седам људи, од њих су петоро деца.
Саопштено је да се напад догодио у шиитском делу града.
Шиити се пријатељски односе према председнику Сирије Башару Асаду и његовим истоверцима алавитима.
Терористи, који се боре против Асада и његове владе су, углавном, сунити.
Према подацима УН, од почетка конфликта у Сирији је погинуло 100.000 људи, а 1,17 милиона Сиријаца је било принуђено да напусти земљу.

Нешто касније је заменик сталног представника Русије при Организацији за забрану хемијског оружја (ОЗХО) Василиј Титушкин саопштио да ће сиријски хемијски арсенал бити уништен близу обале Италије. Учешће руске ратне морнарице је неопходно да би се избегле провокације од стране екстремиста.

Подсетимо, чим је у Женеви био постигнут споразум о ликвидацији сиријског хемијског оружја, радикали су обећали да ће сметати његовој реализацији. Међутим, однос према самим устаницима се на Западу постепено мења. Тамо већ отворено кажу да би победа Асада била право благо за Сирију. Пред микрофоном је експерт Института стратешких процена и анализа Сергеј Демиденко.

Данас је очигледно за све да Башара Асада подржава већи део становништва, да у опзицији преовлађују радикални исламисти (то Запад посебно плаши). Да је фактички световна опозиција слаба, неспособна да преузме власт, ако падне режим Асада, она ништа неће моћи да супротстави исламистима. Такво је гледиште настало на основи анализе такве ситуације. У дипломатским и политичким круговима Запада је то мишлење давно циркулисало. Друга је ствар што оно данас фактички постаје званично.

Приликом недавног сусрета «Пријатеља Сирије» у Лондону представницима опозиције су јасно ставили на знање да на Западу више не сматрају оставку Асада неопходним условом нормализације ситуације. Напротив, сада његову победу смтрају најбољим од могућих сценарија. О томе је саопштила агенција Ројтерс, позивајући се на учеснике лондонских преговора.

Иначе, ускоро после тога је представник стејт департмента Мари Харф демантовала то саопштење. Према њеним речима, САД и даље сматрају да Асад мора да оде, у прелазној влади за њега нема места. Међутим, тешко да изјава Храф одражава право расположење америчког руководства, – сматра шеф Савета за спољну и одбрамбену политику Федор Лукјанов.

Сви реални амерички стручњаци данас говоре да је сваки сценарио победе опозиције гори од осталих. Ма какав да је Асад, при њему је Сирија била доста стабилна, можда ће опет бити. Ако му се дозволи победа, проблем у сваком случају може да буде одгођен. Међутим, на политичком нивоу то је немогуће рећи, јер онда није јасно чиме су се бавили у току неколико година.

Промени става земаља Запада је допринело и то, што су се у конфронтацији са Асадом истакле најрадикалније групације устаника. И то, у последње време оне ратују не само против владиних снага, већ и против умеренијих опозиционера. Например, недавно су исламисти запленили складишта оружја Сиријске слободне армије, после тога је лидер те структуре био приморан да побегне из земље. Зато су САД и Велика Британија објавиле о обустави испорука метежницима војне технике.

Turska vojska zastava

Турска и наоружавање Сирије

Само од јуна 2013. године Турска је испоручила сиријским устаницима 47 тона оружја, јављају турска јавна гласила, позивајући се на базу података УН о међународној трговини оружја У.Н. Комтраде. Ова сазнања су изазвала реакцију, а званична Анкара изјављује, да се у Сирију испоручују само сачмарице и ловачко оружје. Као што је познато, Турска се готово отворено, залаже за обарање режима Башара Асада у Сирији и подржава устанике у суседној земљи. Међутим подршка исламиста испоруком оружја може се окренути против Турске.

Ово није прва потврда испорука оружја у Сирију. У Турској провинцији Коња приведене су три особе, које су повезане са Ал Каидом. Код њих је заплењено 250 кг материјала, који се користе за производњу експлозива. Као и министар одбране, који је негирао војну намену материјала, тако су и ухапшени тврдили да овај материјал користе за прање веша. Током саслушања испоставило се да је материјал био предвиђен за испоруку у Сирију. Ове године у Турској је било ухапшено укупно 25 особа, оптужених за пребацивање оружја у Сирију, међу којима има и повезаних са Ал Каидом. Осим тога је познато, да се на простору Турске налазе базе за обуку припадника оружаних формација, намењених за вођење оружаних акција на простору Сирије.

До данашњег дана Турска је затварала очи на слободно кретање радикалних исламиста преко своје територије у Сирију. Међутим пре месец дана, турски МИП је званично признао, да на страни сиријске опозиције ратују и турски грађани. Директор Центра за Блиски исток и Кавказ Међународног института нових држава Станислав Тарасов сматра, да након неуспеха европско-америчког преговарачког подухвата, у оквиру такозваног клуба Пријатеља Сирије, Турска ће остати насамо са проблемом оружаних сукоба код својих граница.

Након почетног наступа у својству апостола демократије са захтевом обарања ауторитарног режима у Сирији, Турска је из првих редова прешла на зачеље. Дефинитивно је била истиснута из политичког процеса, јер је основни споразум постигнут између Америке и Русије. И сада она мора да санира последице неуспеха своје политике.

Ескалација сукоба прети дестабилизацијом како Турској, тако и другим суседним земљама, сматра експерт.

Оружани сукоби се одвијају непосредно код граница Турске, осим тога ови погранични делови територије периодично су изложени минобацачкој и артиљерисјкој ватри. Док је раније Анкара оптуживала у томе Дамаск, сада се према оцени западних посматрача, ради о покушају радикалних исламистичких групација да прошире фронт своје борбе и да увуку Турску у оружане сукобе, да би на тај начин постигли да турска војска почне инвазију на Сирију. Ескалација сукоба може увући у сукоб суседне земље – Ирак и Иран.

О томе, да ће се помоћ устаницима, посебно исламистичке струје, окренути против саме Турске, говори професор Института међународне привреде и међународних односа Виктор Надеин-Рајевски.

Што се испорука тиче, ми видимо само врх леденог брега. Нема сумње да су испоруке биле знатно веће. Сачмарице, које је за лов испоручивала Турска, – то су бајке. Јер тамо већ нема простора за лов, осим на политичке противнике. То је опасна појава, посебно за Турску. Мешање у унутарсиријски сукоб покренуло је оне унутрашње политичке снаге у Турској и оне слојеве становништва, који су раније биле притегнуте. На пример, турски алевити, који су у сродству са сиријским алевитима.

Осима алевита, могу се подићи Курди, који су увучени у догађаје у Сирији. На североистоку земље станује бројна курдска заједница, која је објавила своју аутономију. Према мишљењу Надеина-Рајевског, испоруке оружја сиријским устаницима – озбиљна је претња, то чак прети дезинтеграцијом Турске.

Оружана сиријска опозиција, њен исламистички део, веома се дрзко понашају на турском простору. Пљачке, насиље у пограничним регијама постали су свакодневница. И то не само у пограничним деловима територије, него и у унутрашњим деловима Турске. Настала је таква ситуација, у којој свака подршка противницима Асада од стране турске владе води дезинтеграцији Турске, и ово је крајње озбиљна претња.

На тај начин, помоћ опозиционим снагама у Сирији, за Турску је мина одложеног дејства. Остаје нада на договор, који ће можда бити постигнут на наредном сусрету у оквиру „Женева-2“, који се одржава 22. јануара.

(Глас Русије)