Pročitaj mi članakNova ruska raketa srednjeg dometa, „Orešnik“, izazvala je ozbiljnu zabrinutost na Zapadu, ne samo zbog svog tehničkog potencijala već i zbog strateških posledica koje njena primena može doneti.
Према писању америчког листа The Washington Post, ова ракета представља директну и потенцијално разарајућу претњу Европи чак и у својој не-нуклеарној верзији. Аналитичари сматрају да би њено коришћење могло означити почетак нове трке у наоружању у Европи.
„Орешник“ у фокусу западних аналитичара
Један од водећих гласова о овој теми, Александар Греф, старији научни сарадник хамбуршког Института за истраживања мира и политике безбедности, упозорава да се Европа налази на прагу „нове ракетне ере“.
Греф наводи да би развој и примена „Орешника“ могла трајати деценијама и изазвати домино ефекат у европској безбедносној политици.
Декер Евелет, стручњак из америчког ЦНА аналитичког центра за безбедносна питања, истиче да „Орешник“ у не-нуклеарној опреми може уништити стратешке војне циљеве широм Европе са само неколико прецизних удара.
Међутим, оно што додатно забрињава Запад јесте нуклеарни потенцијал овог оружја. Евелет наводи да би чак и ограничена употреба нуклеарног наоружања уз ову технологију имала несагледиве последице за Европу, што чини „Орешник“ кључним инструментом одвраћања у рукама Русије.
Путинове поруке и демонстрација моћи
Руски председник Владимир Путин недавно је изјавио да је Украјина 19. новембра извела ударе на циљеве у Курској и Брјанској области, користећи америчке далекометне ракете АТАЦМС и британске Сторм Схадоw.
Као одговор, руске снаге су 21. новембра извеле комбиновани удар на украјински војно-индустријски комплекс у Дњепропетровску, где је погођен велики индустријски објекат за производњу ракетне технологије.
Током ове операције, изведено је и бојно испитивање ракетног система „Орешник“, опремљеног хиперсоничном балистичком ракетом у не-нуклеарној конфигурацији.
Путин је истакао да Русија тренутно тестира неколико нових система, међу којима је и „Орешник“, као део свеобухватног јачања стратешких капацитета. Према његовим речима, ови системи су дизајнирани тако да буду непобедиви у конвенционалном и нуклеарном рату, а тестирања показују висок ниво успешности.
Техничке карактеристике и геополитички значај
„Орешник“ је хиперсонични интерконтинентални ракетни систем са дометом од 5500 километара, способан да носи више независних нуклеарних бојевих глава.
Ова карактеристика га чини савршеним средством одвраћања, јер је способан да погоди било коју тачку у Европи и велики део територије САД.
Чак и у не-нуклеарном режиму, „Орешник“ може прецизно гађати стратешке циљеве, попут војних база, инфраструктурних чворишта и индустријских објеката, чиме значајно угрожава одбрамбене капацитете противничких држава.
Западни стручњаци, попут Евелета, сматрају да оваква оружја постављају Европу пред нову реалност, где више није питање да ли ће доћи до трке у наоружању, већ колико брзо ће се она развити.
Оваква ситуација би, према њима, могла дестабилизовати европски континент, јер би државе биле приморане да повећају улагања у одбрану, занемарујући социјалне и економске приоритете.
Русија као предводник нове војне стратегије
Русија јасно показује да неће одустати од јачања своје војне моћи, посебно у светлу све интензивнијег присуства НАТО-а у источној Европи.
Москва сматра да је јачање стратешких капацитета нужно за очување њеног суверенитета и безбедности. Увођење „Орешника“ у арсенал руске војске шаље поруку одлучности и спремности да се одговори на сваки покушај угрожавања руских интереса.
Путинова стратегија јасно осликава намеру Русије да одговори на провокације, попут испоруке далекометних ракета Украјини од стране Запада.
Употреба „Орешника“ не само да представља тестирање нових технологија, већ и јасан сигнал колективном Западу да ће сваки покушај ескалације бити са адекватним одговором.
Нови изазови у геополитици
Развој и примена ракетних система попут „Орешника“ мењају динамику међународних односа. Док Запад разматра одговоре на овакве претње, Русија наставља да користи своје технолошке предности како би ојачала свој положај на глобалној сцени.
„Орешник“ није само симбол војне моћи, већ и инструмент одвраћања, који шаље јасну поруку о руској спремности да брани своје стратешке интересе.
У овом контексту, Европа и свет суочавају се са изазовима који могу одредити правац будућих геополитичких односа и питања безбедности у деценијама које долазе.
