Pročitaj mi članak

Zapad će izgubiti u Ukrajini … Samo treba da utvrdi koliko teško želi da izgubi

0

Internetom kruži ideja da će trenutni sukob u Ukrajini ostati statičan rat iscrpljivanja koji će iskrvariti rusku vojsku. Pa šta ako desetkuje ukrajinsko društvo i iskoreni većinu njenog stanovništva?

Барем ће се страшна руска ратна машина зауставити на пољима убијања Украјине. Они који верују у ову причу живе у фантазији, тврди Brandon J. Weichert, аналитичар Asia Times-a. Чињеница је да је украјинска војска исцрпљена, западни ланци снабдевања су затегнути, а НАТО залихе критичног оружја и муниције су исцрпљене.

Рат, дакле, прелази у сукоб у коме ће руска страна имати неколико критичних предности. За оне који имају утисак да ће рат на исцрпљивање довести до договора: Мало сутра! Москва је сада потпуно ушла у овај сукоб. Прозор (период) могућности да се добије нагодба је затворен.

Осим ако Русија ускоро не изгуби значајно (што изгледа да јој не прети опасност, ако је битка код Бахмута икаква индикација), само бројчана супериорност Руса над структуром украјинских снага обезбедиће им победу коју су чекали. Исход овог рата, пораз Украјине и њених присталица у НАТО, било је могуће потпуно избећ. Осећајући слабост Запада – и чињеницу да су они ужасно преоптерећени – Руси ће употребити сва средства да сломе Украјину и покоре је.

Почетак краја се вероватно дешава управо сада у Бахмуту, граду на крајњем истоку Украјине (најближе руској граници). Руске снаге провеле су месеце у опкољавању града. Почетком фебруара, украјински председник Владимир Зеленски је инсистирао да ће се његова војска борити до краја у Бахмуту.

Ипак, такве херојске декларације из Кијева су сигурно остале без слуха на терену, јер сада круже извештаји да су украјински браниоци све више напрегнути. Даље, званичници украјинског министарства одбране су у више наврата током последњих неколико недеља говорили да ће повући снаге из Бахмута ако верују да ситуација постаје неодржива.

Почетком марта, руски план да Украјинци у Бахмуту искрваре, изгледа да функционише. Дакле, Украјина ће нужно повући своје снаге из опкољеног града (који је према украјинским званичницима сравњен са земљом након вишемесечних борби).

Наравно, сам Бахмут је небитан ни за једну страну. Оно што је важно у вези са источноукрајинским градом је да лежи на путу до реке Дњепар. Срце трговине и транспорта које куца, Дњепар је главна артерија Украјине.

То је и геостратешка тачка уласка у Украјину. Већ неколико месеци воде се борбе између украјинских и руских елемената који се боре за контролу над острвима реке Дњепар.

Украјинци до сада нису успели да истисну руске снаге у тој области. Ако Бахмут буде пацификован, као што се чини да ће ускоро бити, уз одбацивање ослабљених украјинских бранилаца даље са истока, права забринутост на Западу мора бити за судбина Дњепра.

Руска стратегија исцрпљивања функционише и њихов крајњи циљ је, у најмању руку, да се задрже за источне делове Украјине на којима се говори руски, као и за Крим на југу.

Избацивање украјинских снага из Бахмута би вероватно омогућило Русији да крене према Дњепру и одсече регион од остатка Украјине. Руска контрола над Дњепром би такође спречила Украјинце да покрену непромишљени напад на Крим.

Спора и болна смрт украјинске државе је надомак. Било да се то догоди за неколико месеци или годину дана, Руси не иду никуда, и они ће се борити у овом рату на исти начин на који су водили сваки сукоб у својој историји: са пуно људства, бруталности и времена.

Сада су неки на друштвеним мрежама осудили моја предвиђања, говорећи ми да Бакхмут никада није био тако стратешки важан као што је аналитичар тврдио. Али та тврдња не пролази тест.

На крају крајева, ако је то било тако неважно, зашто би Украјина уопште трошила своје ограничене ресурсе и особље које држе град онолико дуго колико је то чинила?

Речено је да је циљ био искрварити Русију. Сада када је ситуација у Бахмуту неодржива за Украјинце, они померају своје браниоце на нову одбрамбену линију ван града, надајући се да ће Русе увући у нову машину за “млевење меса”.

Ово ужасно звучи као фантастично размишљање које је доминирало на крају Трећег рајха у Фиреровом бункеру (не, не кажем да је украјинска ствар иста као и код Адолфа Хитлера), где је немачко руководство наредило читавим армијама, које су постојале само на картама у бункеру, да бране положаје.

Мало је немачких војсковођа имало срца да свом лудом диктатору каже истину, да те јединице нису постојале, а стање је било безизлазно.

Они који се не слажу са мојим ставом о ситуацији инсистирају на томе да украјинско испуштање крви из руских снага функционише. Верује се да су Руси изгубили више од 3.000 војника само у последња четири дана борби око Бахмута.

Па ипак, руске снаге су и даље заузеле град и стално напредују ка централној Украјини. У међувремену, Украјинци су изгубили бројне трупе које ће све теже заменити.

Руси који су погинули у борбама, с друге стране, били су „злочинци и војни обвезници“ које је Москва може лако да замени.

Чак и ако Украјинци могу да убију више Руса који су слабије обучени од њих, бројеви су бројеви – а већи број Русије у комбинацији са очигледном приврженошћу Владимира Путина сламању Украјине у рату који је започео пре годину дана јачи је од било чега што НАТО ради.

Према оцени Данијела Дејвиса, губици које је украјинска војска претрпела у узалудном покушају да задржи контролу над Бахмутом довели су до озбиљног смањења офанзивних способности Украјине за које је мало вероватно да ће ускоро обновити (не без увођења западних снага).

Коментатор Асиа Тимес Стивен Брајен је тачно оценио да, пошто се украјинска позиција у Бахмуту урушава пред руском офанзивом, Кијев “планира” напад на Крим који контролише Русија. Чак и при пуном капацитету, Украјинцима би било тешко да заузму овај регион под контролом Русије. У садашњим условима, сваки покушај Украјине да нападне Крим резултираће тоталном катастрофом за Запад.

Руси сада имају време на својој страни. Москва не мора да преговара. Украјина се повлачи и мало је вероватно да ће њене снаге ускоро моћи да покрену ефикасну офанзиву. Ако Украјинци сада крену да ударе на Крим, као што се чини, њихов напад ће пропасти.

Чак и ако се догоди чудо у тој потенцијалној бици за Крим и украјинске снаге остваре значајан напредак, ризик од нуклеарних репресалија од стране Русије биће на врхунцу свих времена.

Руско-украјински рат улази у следећу критичну фазу. То је период у коме Запад мора озбиљно да преиспита своју посвећеност, јер Руси неће да се предају или напусте своју мисију сламања украјинске државе. Иако је влада Зеленског могла да буде спасена пре годину дана, ароганција западних лидера спречила је да се споразум оствари.

Авај, Запад ће изгубити у Украјини. Само треба да утврди колико тешко жели да изгуби. Надајмо се да се тренутно дешавају нека стварна преиспитивања у Белој кући и Бриселу.

У супротном, ми заиста гледамо у могући трећи светски рат који ће укључивати нуклеарне бомбе – а то је рат у којем Сједињене Државе неће моћи да победе а да се прво не униште, баш као што су европске велике силе учиниле у Првом светском рату.