Постоје стварни страхови да би војни савез НАТО под вођством САД могао да се умеша у шири рат. Нема сумње да режим у Кијеву који подржава Запад намерава да ескалира седмогодишњи рат на истоку Украјине због своје наводне предности укључивањем снага НАТО-а.

Последњих недеља непрестано су се одвијала артиљеријска гранатирања украјинских снага под командом Кијева против цивилних центара у отцепљеном источном региону. Он је углавном насељен етничким Русима који су у фебруару 2014. одбацили пуч подржан од Запада који је на власт довео тренутни кијевски режим. Режим је започео војну офанзиву на источни Донбас, која траје већ седам година, иако са непријатељском кампањом ниског интензитета.

Етнички руски сепаратисти су све време успевали да задрже кијевске снаге са запањујућом храброшћу и тешком војном одбраном. Русија негира умешаност у војну подршку сепаратистима на терену, али Москва пружа политичку и хуманитарну подршку људима под немилосрдном опсадом кијевских снага, углавном припадника неонацистичке милиције, која презире руску културу као што су то чинили њихови геноцидни претходници током Другог светског рата.

Сада када се Турска укључује у рат, сукоб ће ескалирати. Украјинског председника Владимира Зеленског прошлог викенда угостио је у Истанбулу турски лидер Реџеп Тајип Ердоган. Ердоган је обећао да ће подржати украјински „територијални интегритет“.

Ову реторичку интервенцију Турске у украјинском рату пратио је пораст понуде ратних бродова и дронова кијевског режима.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров позван је да упозори на потезе НАТО снага, укључујући Турску, које подстичу милитаристички став Кијева. Према мировном споразуму из Минска из 2015. године, кијевски режим је обавезан да додели аутономију источном региону. Ово никада није спроведено и чини се очигледним да Кијев иде ка пуком одбијању Минска интензивирањем војне кампање.

Интервенција Турске подсећа на прошлогодишњи рат Азербејџана и Јерменије због спорне територије у Нагорно-Карабаху. Управо је испорука дронова и друге војне опреме од стране Турске донела Азербејџану пресудну предност. Тај сукоб на јужној руској граници такође је био разлог за узбуну у Москви због своје безбедности. Тек разумним посредовањем Москве четворомесечни рат је на крају угушен.

Чини се да турски председник Ердоган поново напреже мишиће како би проширио свој утицај у регионима Црног мора и Кавказа, овај пут снабдевајући украјинске снаге под командом Кијева технологијом беспилотних летелица „која мења дрон“.

Очигледно је да је недавно учешће Турске у украјинском сукобу изазвало велико запрепашћење у Русији. Напокон, Русија је једном поздравила пријатељске односе са Анкаром и обрнуто. Ипак, овде је Анкара која покушава да заради на штету потенцијалне руске боли.

Русија је тек недавно проширила продају свог напредног система ПВО С-400 у Турску. Тај стратешки важан договор изазвао је негодовање у Вашингтону и осталим чланицама НАТО-а. Али Ердоган је игнорисао приговоре Запада и наставио да купује С-400.

Турски председник узнемирио је европске лидере због питања везаних за ислам, миграције и људска права. Прошле недеље Анкара је намерно вређала председницу Европске комисије Урсулу вон дер Леиен током самита када је одведена да седи у задњим редовима.

Лукав и раздражљив, Ердоган има смисла да вређа многе светске лидере и чини се да изазива незадовољство. Може се сигурно претпоставити да турски лидер никада није стварно опростио Русији због војне интервенције у Сирији крајем 2015. године, што је окренуло страницу о криминалним амбицијама Анкаре да изазове промену режима у Дамаску.

Турска запаљива интервенција у сукобу око Нагорно-Карабаха прошле године изгледа да је срачуната на освету. Таква је била Ердоганова игра моћи у Украјини. Ако се тај рат распламса, Москва ће бити под огромним притиском да заштити етничке Русе у Донбасу који су под ватром. Ако Русија повуче тај потез, западни медији ће то представити као „руску агресију“ на Украјину. Украјина већ има подршку Вашингтона и НАТО-а. Резултат би могао бити катастрофална ескалација.

Руски председник Владимир Путин познат је по својој способности у геополитичком шаху. Али шта се дешава када играте шах са неким попут Ердогана који је немилосрдни нападач леђа?