Pročitaj mi članakNa današnjem brifingu portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova otkrila je dosad nepoznate detalje pregovora Moskve i Kijeva
Ситуација на Косову и Метохији биће једна од тема априлске седнице Савета безбедности Уједињених нација, а пажња ће бити усмерена на шестомесечни извештај мировне мисије Уједињених нација на КиМ, навела је данас представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова, коментаришући предстојеће руско председавање Саветом безбедности УН.
На данашњем брифингу портпаролка је открила и до сада непознате детаље о прошлогодишњим преговорима Москве и Кијева у Истанбулу, након којих је уследила добро позната и подметнута прича о Бучи.
Кијев је недуго након почетка Специјалне војне операције затражио преговоре и руска страна је одговорила на тај захтев, открила је Захарова и додала да је, када су се појавили изгледи за постизање обострано прихватљивих споразума, украјинска страна прекинула преговарачки процес, остављајући последње предлоге руске стране од 15. априла 2022. године о нацрту споразума о решавању ситуације у Украјини без одговора.
Од тог момента реторика кијевског режима и његових западних господара постаје бруталнија.
„Били су опседнути идејом да ‘победе Русију на бојном пољу’. Сама могућност дијалога са Москвом категорички је одбачена. Пет и по месеци касније, овај став је укорењен у закон, када је 30. септембра 2022. године украјински председник потписао указ о ‘немогућности’ преговора са руским руководством“, истакла је она.
„Очигледно је да је перспектива мирног решења конфликта у Украјини уплашила западњаке, који су затим забранили Зеленском да преговара. Одмах након поменутог сусрета у Истанбулу, Русија је као гест добре воље повукла војску из Кијевске и Черниговске области. Украјинске власти су као одговор организовале грубу и циничну провокацију у Бучи. Свега четири дана након преговора у Турској, када су се у Бучи појавили припадници Оружаних снага Украјине и украјински новинари, на улицама су се појавила тела убијених људи за које су наводно криви наши војници“, иако, како је истакла Захарова, никаквих убистава у граду није било док се у њему налазила руска војска.
Дакле, 30. марта, дан након руско-украјинских преговора у Истанбулу, руска војска се потпуно повукла из Буче, а градоначелник града је одмах сутрадан 31. марта јавно потврдио да на територији града нема руске војске, истакла је Захарова.
Градоначелник није рекао ни речи о ма и једном становнику града који је стрељан на улици, казала је Захарова и додала да су се на улицама појавила тела људи које је наводно убила руска војска тек четири дана касније, када су Служба безбедности Украјине (СБУ) и украјински новинари увелико били у Бучи.
Од тог тренутка, режим Зеленског и Колективни запад шире циничне лажи о наводним масакрима цивилног становништва од стране руске војске. Организује се политичко ходочашће страних посетилаца у Бучу, организују се веома гласне пропагандне акције, додала је она.
„Међутим, Кијев није успео да Бучу претвори у украјинску Сребреницу. Очигледно је да је ова провокација замишљена како би се покренуо унапред припремљен пакет антируских санкција и како би се пореметили руско-украјински преговори“, нагласила је она.
Да би се утврдила истина, мора се спровести поштена истрага, која би се фокусирала на четири питања, а то су, према њеним речима – идентификација лешева, време и узроци смрти људи, трагови могућег кретања тела.
„Наш захтев генералном секретару УН Антонију Гутерешу, на који још нема одговора, и даље је актуелан. Тражимо да се достави комплетан списак имена становника Буче који су умрли у наведеном периоду“, објаснила је Захарова.
Важно је напоменути да је крајем априла 2022. британско издање „Гардијана“ објавило чланак у којем се наводи да је форензичко испитивање пронашло металне остатке у телима погинулих грађана, која су пуњена гранатама од 122 мм. Лист је истакао да су артиљеријски удари на Бучу вршени у време када је била под руском контролом.
„Закључци су очигледни. Руска војска није могла да пуца на себе“, сигурна је Захарова.
Ни данас, скоро годину дана након инцидента, упркос апелима Русије, нису објављени ни спискови људи чија су тела показана на улицама, нити резултати прегледа. Руска страна још једном подвлачи да су становници Буче живели мирно, да су се слободно кретали улицама и имали приступ интернету док су у њему биле Оружане снаге Русије.
Русија чак није затворила пут који је из Буче водио ка северу и којим се, између осталог, могло доћи до Белорусије, додају из руског министарства.
Москва је, између осталог, „издвојила и 452 тоне хуманитарне помоћи за локално становништво Кијевске области“, у којој се налази Буча.
Руски истражни органи спроводе мукотрпан рад на документовању злочина кијевског режима, не сумњајући да ће сви умешани добити правичну казну, додала је и подсетила да се 26. марта навршава пет година од првог састанка „Народног трибунала“ о украјинским злочинима у ДНР и ЛНР, који је одржан 2018. године.
Блинкен пореди Додика с Путином: Налази се на ауторитарном путу руског председника https://t.co/EpJrfJNTVo
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 30, 2023
