Премештање велике количине помоћне авијације америчког ратног ваздухопловства (УСАФ) на Блиски Исток у последње време изазива пажњу војних аналитичара и медија, јер може бити увод у озбиљне војне операције, посебно против Ирана.
Ови покрети америчких снага бележе се у тренутку када је ситуација у региону изузетно напета, а многи се питају да ли је реч о припремама за војни удар на Иран или демонстрацији моћи у циљу застрашивања Техерана.
Према мониторинг ресурсима који прате ситуацију у ваздушном простору, у последња 24 сата примећени су групни летови авиона америчке војске према Блиском Истоку, са посебним фокусом на Турску и Ирак.
Током тих летова, пребачено је шест стратешких авиона-танкера најновије генерације Боеинг КЦ-46А Пегасус, који омогућавају продужене мисије борбених авиона без потребе за слетањем ради допуне горива.
Уз то, премештени су и тешки транспортни авиони Лоцкхеед Ц-5М Супер Галаxy и Боеинг Ц-17 Глобемастер ИИИ, чија присутност често указује на пребацивање велике количине војне опреме, возила и логистичке подршке.
Поред ових активности, забележено је да је генерал Мицхаел Курилла, шеф Централне команде САД (УСЦЕНТЦОМ), допутовао у Израел како би присуствовао стратешким консултацијама са израелским војним и политичким лидерима.
Израел се већ дуже време припрема за могуће нападе на иранска нуклеарна постројења, а америчка подршка у тој потенцијалној операцији била би од кључног значаја.
Такви састанци често претходе координисаним војним акцијама, а у овом случају, могу указивати на синхронизацију америчких и израелских напора за контролу ситуације на Блиском Истоку.
Пребацивање америчке авијације у регион може се посматрати кроз неколико могућих сценарија. Један од њих је директна припрема за војни напад на Иран, у оквиру чега би УСАФ заједно са израелским снагама покушао да оствари надмоћ у ваздуху изнад Персијског залива и иранских приобалних области.
У том случају, могле би бити укључене и америчке ескадриле борбених авиона као што су МцДоннелл Доуглас Ф-15Е Стрике Еагле и Лоцкхеед Мартин Ф-22 Раптор, које би играле кључну улогу у контроли неба и пружању подршке евентуалним ударима на иранске циљеве.
Ова појачана војна активност долази у тренутку када Израел интензивно разматра могућност војног удара на иранска нуклеарна постројења, јер сматрају да Техеран убрзано напредује ка производњи нуклеарног оружја.
Са друге стране, америчко присуство у региону може бити виђено и као покушај застрашивања иранског режима и демонстрација силе, са циљем одвраћања Техерана од даљег напредовања у нуклеарном програму или одговора на потенцијалне израелске провокације.
Постоји и сценарио да се оваква премештања америчких снага дешавају у оквиру ширег војног плана који би укључивао и савезнике попут Велике Британије.
Велика Британија већ дуже време сарађује са САД на плановима за стабилизацију Блиског Истока, а њени ваздухопловни капацитети често играју кључну улогу у заједничким операцијама.
У том случају, могло би доћи до пребацивања британских ваздухопловних снага, укључујући борбене авионе и стратешке јединице у регион, како би подржали потенцијалне акције САД и Израела.
Поред тога, померања америчких снага у регион могу бити и део ширег војног плана заштите интереса Запада у Персијском заливу, укључујући обезбеђивање енергетских ресурса и слободу поморских рута, које су често биле мета иранских акција у прошлости.
Уколико би Иран одговорио на евентуалне нападе блокадом Хормушког мореуза, кроз који пролази значајан део светске нафте, америчке снаге би биле спремне да обезбеде несметан пролаз и заштите међународне трговинске руте.
треба узети у обзир и политички контекст ових дешавања. Администрација у Вашингтону суочена је са притисцима да предузме одлучне кораке у вези са иранским нуклеарним програмом, док израелски лидери све отвореније позивају на војну акцију.
С обзиром на овакве околности, могућност војне ескалације на Блиском Истоку је реална, а ови потези САД могу бити знак да се спремају за све могуће сценарије, укључујући и војни сукоб.
У сваком случају, јасно је да пребацивање америчке авијације на Блиски Исток има значајне војне и политичке импликације.
Да ли ће то довести до ескалације сукоба или ће Техеран одустати од својих планова под притиском, остаје да се види у наредним недељама.
Америчка политика према Ирану, која укључује санкције и војну претњу, има за циљ да ограничи ирански утицај у региону, али такође носи ризик даљих дестабилизација.