Pročitaj mi članakDonald Tramp, koji je nedavno pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, razmatra mogućnost preventivnih vazdušnih udara na Iran kako bi sprečio Islamsku Republiku da razvije nuklearno oružje.
Према извештају угледног листа The Wall Street Journal, новоизабрани председник је током телефонских разговора с израелским премијером Бењамином Нетањахуом изразио дубоку забринутост због потенцијалног нуклеарног напретка Ирана.
Трамп је јасно ставио до знања да такав развој догађаја види као озбиљну претњу током свог будућег мандата и тражи конкретне опције за спречавање овог сценарија.
Према „обавештеним изворима“ на које се позива Тхе Wалл Стреет Јоурнал, Трампова администрација разматра две главне стратегије у вези са Ираном. Прва укључује значајно повећање војног притиска на Техеран.
Ово би подразумевало слање додатних америчких трупа, борбених авиона и ратних бродова у регион Блиског истока како би се демонстрирала одлучност Сједињених Држава.
Паралелно с тим, планира се интензивирање сарадње с Израелом кроз продају софистицираних оружја, укључујући такозване „бомбе за разбијање бункера“.
Ове бомбе су посебно дизајниране да онеспособе подземне нуклеарне објекте, попут оних за које се верује да Иран користи у свом нуклеарном програму.
Такав потез био би преседан у војним односима између САД-а и Израела, јер би омогућио израелској војсци већу самосталност у спровођењу превентивних удара на иранске нуклеарне објекте.
Истовремено, Вашингтон би наставио да користи оштре санкције и дипломатски притисак како би ослабио економску позицију Ирана и приморао Техеран на повратак за преговарачки сто.
Други сценарио, који се такође разматра, подразумева комбинацију војних претњи и интензивних економских санкција.
Према овом плану, Сједињене Државе би задржале могућност војног удара као крајњу опцију, док би се истовремено фокусирале на изолацију Ирана путем економских и политичких мера.
Циљ ове стратегије био би да се Техеран присили да прихвати ново дипломатско решење које би гарантовало да неће развијати нуклеарно оружје.
Трампова разматрања у вези с Ираном подсећају на стратегију коју је применио током свог првог мандата према Северној Кореји.
Тада је комбиновао претње војном силом с оштрим економским санкцијама и необичним дипломатским гестовима, укључујући директне састанке са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.
Иако је ова политика изазвала глобалну пажњу, на крају није довела до жељених резултата – Северна Кореја није одустала од свог нуклеарног програма.
Међутим, извори блиски Трамповој администрацији истичу да Иран представља другачију врсту изазова, јер је Техеран показао већу спремност за преговоре под одређеним условима.
Упркос томе, војна стратегија остаје у првом плану, посебно због притиска који долази из Израела и од његових савезника у региону.
Одлуке новоизабраног председника могле би имати далекосежне последице не само за Блиски исток, већ и за глобалну стабилност. Превентивни удари на Иран могли би да изазову широку ескалацију сукоба, укључујући и одмазду од стране Техерана на америчке или израелске циљеве.
Поред тога, такав потез би могао да изазове осуду међународне заједнице, посебно у контексту неуспелог нуклеарног споразума из 2015. године, из којег су САД једнострано иступиле 2018. године.
С друге стране, Трампов оштар приступ могао би се показати ефикасним у одвраћању Ирана од даљих нуклеарних амбиција, чиме би се осигурала предност САД-а и њихових савезника на глобалној сцени.
Како се ситуација развија, свет с пажњом прати потезе новоизабраног председника и његову спремност да спроведе одлучне мере како би заштитио америчке интересе.
