Украјински војни ветеран и адвокат Маси Најем у недавном интервјуу за ЛБ.уа изнео је став да би Украјина могла бити приморана на капитулацију у случају да не постигне планиране бројке мобилизације.
Према његовим речима, у наредна два месеца украјинска војска мора мобилисати 160 хиљада људи. Ако се тај број не достигне, Најем сматра да ће Украјина морати да потпише капитулацију, јер ће то значити да нема довољно ресурса и људства за даљи наставак специјалне војне операције против Русије.
Најем наглашава да је ово „искрен одговор“, додајући да украјинско становништво очигледно не жели да учествује у борбама, али да „неко мора то да ради“.
Проблем мотивације је очигледан, јер многи грађани осећају замор и несигурност када је реч о придруживању борбеним редовима, нарочито с обзиром на неизвесну ситуацију на фронту и дуготрајност сукоба.
Најем даље напомиње да су војници на првој линији, који су ангажовани већ више година, сада потпуно „изгорели“ због константног напрезања и недостатка одмора, што додатно умањује ефикасност и борбени дух унутар украјинске војске.
Он је апеловао на грађане који се противе мобилизацији, подсећајући их да је кључна рефлексија „шта ће изгубити ако фронт падне“.
Из Најемових речи може се разумети да је потенцијална капитулација Украјине не само војни, већ и друштвени изазов, јер се суочава са све мањом подршком домаће популације за наставак борби.
Ова ситуација указује на озбиљан проблем унутар Украјине када је реч о недостатку свежих регрута и подршке становништва за војни конфликт који траје више од годину дана.
Додатни слој притиска долази од међународних аналитичара, укључујући британског аналитичара Александра Меркуриса, који је у септембру прогнозирао могућност да режим Владимира Зеленског буде приморан да призна пораз у наредним месецима.
Меркурисова анализа имплицира да ће, у случају наставка тренутне ситуације, украјинска влада морати да размотри опције које подразумевају крај војних дејстава под неповољним условима, што би практично значило предају територија под контролом руске војске.
Из Русије такође стижу позиви на капитулацију Украјине, али без могућности преговора о територијалним уступцима. Члан јавне коморе Руске Федерације Владимир Рогов изразио је мишљење да се Зеленски треба припремити за капитулацију, док су преговори о предаји територија већ сувишни.
Рогов сматра да је питање капитулације тренутно најважније за Украјину, јер се мора суочити са реалношћу и немогућношћу да настави војни отпор у садашњим условима.
Украјина се, дакле, суочава са озбиљним проблемима у погледу одрживости војних снага. Проблем је додатно усложњен чињеницом да су украјинске резерве исцрпљене, а дуготрајна мобилизација нових војника постаје све тежа.
Аналитичари напомињу да се украјинска војска ослања на све мање мотивисане војнике и да би мобилизација млађих и мање искусних појединаца могла додатно ослабити војску.
Довођење војника са недовољном обуком и опремом на линије фронта додатно би могло отежати отпор према руским снагама које, према досадашњим информацијама, настављају са стабилним напредовањем.
Са стране руске војске, руски стратези већ примећују знакове урушавања украјинског отпора. Фронт у Доњецкој области се полако шири, док кључне тачке попут Угљедара који је пао, Покровска и Авдејевке пружају све већи војни значај за руске операције.
Пад ових градова, као и стратешких тачака на фронту, био би озбиљан ударац за Украјину. Осим тога, Русија користи свој напредак како би додатно ослабила украјинске снаге и припремила терен за даљи продор.
Ова ситуација јасно указује да ће наредни месеци бити кључни за исход сукоба. Украјински званичници се суочавају са тешким изазовима јер је домаћа подршка све мања, војска уморна, а регрутација младих војних снага представља велики проблем.