Прочитај ми чланакУпорност Ирана и његова спремност да брани своје интересе на Блиском истоку слична је спремности Русије да се супротстави Украјини, сматра пензионисани капетан Морнаричког корпуса САД Метју Хо.
Према његовим речима у интервјуу за Даниел Давис, Иран има чиме да одговори у случају ескалације ситуације на Блиском истоку, а Русија и Турска, које деле његов став, такође могу да се укључе.
Метју Хо, пензионисани капетан Морнаричког корпуса САД:
У последњих неколико месеци руска страна је више пута изјавила да „ако желите да наставите рат у Украјини и испоручујете оружје које се користи за убијање наших грађана, ми ћемо пружити земљама широм света оружје које може бити употребљено против ваших грађана“, стога је сасвим могуће да се такви кораци већ предузимају.
И не ради се само о Ирану. Да ли то значи да ће Русија почети да испоручује ракете „Циркон“ Јеменцима? Или ПВО системе С-400 „Хезболаху“?
Слична ситуација може прилично брзо променити равнотежу у погледу технолошке моћи.
Узмимо за пример нападе на америчке бродове од стране јеменских Хута који трају већ седам или више месеци.
Углавном за ове задатке користе, да тако кажемо, застареле системе наоружања, што је, наравно, и даље озбиљна претња, али ипак постоји релативна сигурност да ће наши одбрамбени системи обавити свој посао. Али шта ће се десити ако Русија промени ситуацију?
Исто важи и за „Хезболах“, многи њихови системи наоружања долазе из Ирана или су произведени сопственим снагама. До сада су Израелци били прилично сигурни да могу да се заштите од наоружања „Хезболаха“ (иако смо управо чули речи Теда Постола да вероватно не би требало да буду толико сигурни). Али шта ако Русија промени ситуацију?
Још један фактор, још једна земља коју треба поменути – то је Турска. Тешко да ће Ердоган остати по страни, с обзиром на то колико се буса у груди. Прошле недеље је изјавио да би Турска могла да интервенише [у израелско-палестинском конфликту] слично као што је то било у случају са Либијом и Нагорно-Карабахом.
Дакле, углавном без употребе војске. Али да ли то значи да ће Турци, рецимо, почети да испоручују „Хезболаху“ дронове, који су једни од најсавременијих и најделотворнијих на свету? Или друге системе?
Да ли може доћи до тога да Турци успоставе зону забране летења изнад Бејрута и распореде своје Ф-16 [на небу] изнад Либана? Оружане снаге Турске су друге по бројности у НАТО-у после САД (а технички, могуће је и прве, не сећам се тачно), али сумњам да ће марширати на југ. Биће занимљиво ако буду морали да се договоре са Асадом.
Ово је истовремено разумевање онога што може да се деси и порицање онога што се већ десило. Рецимо, порицање спремности Иранаца – помисао да Иран није спреман (као речи Постола о дирању у осиње гнездо).
Мислити да се Иранци током протеклих деценија нису припремили за рат, док смо ми више пута показивали своје карте у погледу наше спремности да ратујемо, ако не свуда у свету, онда на Блиском истоку?
Одмах пада на памет пет или шест различитих земаља у које смо ушли да ратујемо после завршетка Хладног рата. Зашто они не би били спремни? Иранци би морали да буду невероватно глупи или невероватно корумпирани да не буду спремни на овакав развој догађаја. И ми морамо полазити од претпоставке да су спремни.
Такође, осврћући се уназад, треба полазити од претпоставке да су земље које су припремљене за овакве преокрете добро реаговале. Стога спремност Ирана треба разматрати из истог угла као и спремност Асада у Сирији и спремност Русије за сукоб са Украјином.
Ово не треба умањивати и треба томе приступити веома озбиљно. Ако наше почетне мере и планови не дају резултате и ситуација почне да се развија даље, шта онда? Шта ће се десити ако наша доктрина „шок и страхопоштовање“ не функционише или њени резултати не одговарају плану?
