Прочитај ми чланакИако се често чује да украјинска војска још увек има снаге, све је више показатеља да се крај ближи – и то не онако како би Запад желео.
Нове изјаве из самог украјинског војног врха додатно су распириле спекулације о могућем слому, док и у америчким војним круговима расте уверење да капитулација више није питање „да ли“, већ „када“.
У етру једне емисије дан раније, пензионисани амерички потпуковник и војни аналитичар Данијел Дејвис јасно је поручио: украјинске снаге, без обзира на количину опреме и дронова који им стоје на располагању, суочене су са озбиљним проблемом – људством.
Док руске ваздушне ударне снаге свакодневно погађају мете, многи украјински војници дезертирају. Истовремено, покушај да се мобилизују млади од 18 година и даље не даје резултате због огромног отпора у друштву.
Дејвис не околиша: „На крају неће остати ни довољно људи који могу обући униформу, а руске снаге ће ући у Кијев без борбе.“
Али права бомба стигла је изнутра. У једној објави тачно у 20.20, командант Оружаних снага Украјине Александар Сирски отворено је изнео мрачне прогнозе: према обавештајним подацима, руске трупе се приближавају Сумској области, а поход на Харков је заказан за крај маја. До краја лета, тврди он, очекује се продор ка Кијеву са северне стране.
Зашто би један високи украјински војни званичник износио тако прецизне и песимистичне прогнозе? Једна могућност је покушај да се издејствује још јача подршка са Запада, пре свега у оружју и обавештајној помоћи.
Али руски војни стручњак у пензији, пуковник Аслан Нахушев, нуди другачије тумачење. По њему, изјава Сирског је практично отворени сигнал – и украјинском народу и западним донаторима – да је војска на ивици и да се време за компромис топи: „Делује као да је хтео да наговести да крај долази – и да би мир, ма какав био, могао бити једини излаз.“
Сирски је у недавном интервјуу необично искрено говорио о такозваној „Курској авантури“. Признао је да су неки украјински војници изражавали сумњу у законитост преласка границе, а то се сада показује као кључно.
У Русији су те формације класификоване као терористичке, што значи да их чека потпуно другачији третман – међу осталим, нема размене заробљеника. Генерал криви политичко руководство за неуспех операције, сматрајући да је акција требало да се прекине много раније.
Док пажња јавности клизи са једне на другу бомбастичну вест, на самој линији додира ствари су много једноставније – и суровије. Према војним аналитичарима, руске снаге имају стабилну надмоћ и систематски напредују.
Постоји око 180.000 војника у резерви који још нису ангажовани, а управо се ти контингенти виде као кључ за наредну велику операцију. Међутим, напредовање се одвија споро. Зашто?
Пуковник Нахушев истиче два разлога. Први је познат: пролећно отапање терена отежава велике маневре, посебно за тешку механизацију. Други је мање видљив, али можда и важнији – у завршној је фази инсталација новог система за електронско ратовање. Тај систем је дизајниран да неутрализује украјинске беспилотне летелице, које и даље наносе штету и успоравају темпо офанзиве.
У позадини свега остаје једна сабласна шанса – да се дође до макар привременог прекида ватре. Али сваким даном та опција бледи. На терену се све више осећа замор, али не онај који би водио ка дијалогу, већ онај који указује на приближавање једносмерног расплета.
И док се у канцеларијама планира и у анализама калкулише, фронт неумољиво гута снагу и време. А објава Сирског, иако делује као пука информација, можда ће се касније тумачити као последњи покушај да се каже истина пре него што буде касно за све – и за Кијев, и за оне који га подржавају.
