Pročitaj mi članak"Progon novinara je Srbiji u prošlosti doneo brojne kritike. Pod plaštom pandemije sada se primenjuju nove metode za tlačenje slobode govora. Nije retkost da se mediji i novinari na istoku Evrope često nalaze pod unakrsnom vatrom kritike. I grublji oblici ograničavanja, kao što su stavljanje brnjica pojedinim medijima ili pretnje upućene medijskim delatnicima nisu do sada u Srbiji bili retki slučajevi", piše austrijski dnevni list Die Presse.
Како се у тексту даље наводи, хапшења или чак циљана убиства новинара, што је био случај током деведесетих година под Слободаном Милошевићем, припадају прошлости.
– Председник Александар Вучић користи суптилније методе у циљу тлачења слободе говора. Новинари се сада у првом реду дискредитују и ометају у вршењу свог посла. Једна неморална понуда у аудио-визуелној сфери, која је у Србији и даље врло омиљена, у последње време је доживела трансформацију. Све више телевизијских станица извештавају претежно позитивно о Вучићу и његовој Влади – наводи се у тексту овог аустријског листа, па се потом додаје:
– „Бироди“, независна група истраживача је вршила испитивања у трајању од три месеца о томе како се на српској телевизији представљају странке, 44 сата су се односила на извештавање о Вучићу, од тога су 87 процената сачињавале позитивне вести. Опозиција је насупрот томе добила само три сата од времена емитовања, од којих су цела 83 процента била критички настројена. Директор Биродија је такво стање у Србији окарактерисао у „Њујорк тајмсу“ као „велики социолошки експеримент“, који би могао да покаже „у којој мери медији могу да утичу на јавно мњење и изборе“ – стоји даље у тексту.
Наводе да се слободе говора тлаче, али суптилно и да је камен темељац за нов начин опхођења са непожељним мишљењем је ипак положен хапшењем Ане Лалић 2020. године.
– Та новинарка је на почетку корона-пандемије написала репортажу о стању у болницама у Новом Саду. У њој је могло да се прочита да је стање проблематично, особљу недостаје основна заштитна опрема као што су маске и рукавице. Исте ноћи након објављивања српска полиција је закуцала на врата Лалићеве и одвела је. Замерено јој је да је ширила панику и неистине. Жена је морала да проведе 48 сати у затвору, претходни судски поступак није постојао. Након пуштања на слободу Ана Лалић није добила чак ни службено извињење Владе. Током седмица које су уследиле Лалићева је масивно нападана од стране медија блиских Влади и представљана као издајица своје професије – стоји у тексту.
Додаје се да је председница Владе Србије Ана Брнабић изнела свој став у односу на тај догађај:
– Апелујем да се нико више не хапси, па ни они који износе лажи. Свако треба да обавља свој посао, а Влада ће више да ради на оповргавању тих лажи.
Шта су тачно те лажи, то и даље одређује Влада, пише Die Presse.
– Покушава се да се очува привид демократског друштва у којем се медијски плурализам додуше не пише великим словима, али се ипак толерише. Иза кулиса стање изгледа другачије. Независно удружење новинара у Србији наводи да је Влада током корона-кризе направила јасан корак у правцу аутократије, о чему је известио и онлине-портал „Балкан Сториес“. Медијима је у међувремену дозвољено да преносе само информације које су ауторизоване од стране владиног централног Кризног штаба. Појединачна, посебно критички настројена истраживања, као оно Ане Лалић треба да буду спречена – закључује се у тексту овог аустријског листа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 18, 2022
