Прочитај ми чланакНационализација „Укрњефта“ и „Укртатњефта“ погодила је не само олигарха Игора Коломојског, него и цео олигархијски систем који је у Украјини настао после Евромајдана. Ако ускоро обешчашћени бизнисмен не буде пронашао алтернативне изворе финансирања, мораће да одустане и од медијске империје.
Све за фронт
Према речима председника Украјине Владимира Зеленског, национализација је условљена „војним разлозима“. Поред актива Коломојског, украјинске власти су одузеле још неколико фабрика: „Мотор сич“ од Вјачеслава Богуслајева, који је ухапшен због наводне сарадње с Русијом,
„Запорожтрансформатор“ од Константина Григоришина и холдинг „Автокраз“ од Константина Жевага.
Зеленски је нагласио да неке од тих фабрика скоро да нису ни радиле, а да ће сада бити искоришћене „за одбрамбене потребе“. Он није искључио могућност национализације још неких предузећа.
У опис Зеленског се у потпуности уклапају и компаније Григоришина и Жевага. Фабрика првог је банкротирала, али још може да производи трансформаторе неопходне за обнављање енергетског система земље. Други је производио теретњаке који су потребни војсци, иако је током последњих неколико година с производне траке пуштено свега неколико десетина возила.
Жеваго је од 2020. у бекству због оптужби да је украо 2,5 милијарде гривни из сопствене банке. Што се тиче Богуслајева, његов „Мотор Сич“ је дуго био јабука раздора међу кинеским купцима, који су били власници 56 процената акција, и САД, које су биле против ширења сфере утицаја Пекинга. Специјалност те фабрике су производња и ремонт авијационих мотора.
Коломојски, који је због национализације остао без основног извора прихода, вероватно ће морати да затвори медијски холдинг „1+1“, који неће моћи да плаћа. Сада ће „Укрњефт“ и „Укртатњефт“ бити потпуно пребачени на снабдевање Оружаних снага Украјине горивом и мазивом. Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Алексеј Данилов је саопштио да ће свим одузетим активима управљати Министарство одбране Украјине.
Пресушени извор
Економиста Михаил Белајев у национализацији види очајнички покушај Зеленског да преузме контролу над великим финансијским токовима у земљи, како би их преусмерио на оно што му је потребно.
„Обично се таквим методама прибегава у условима револуције. Нове власти проглашавају власника неког предузећа непријатељем народа и преузимају његову имовину. У овом случају, међутим, Зеленски иде против сопствених закона, пошто осећа да би Запад ускоро могао да смањи финансијску помоћ његовом режиму“, сматра експерт.
Спољнополитичка ситуација заиста не иде на руку Кијеву. С једне стране, у САД су се на изборима за Конгрес утврдили представници Републиканске партије, који су против неконтролисаног давања новца Украјини.
С друге стране, извршни потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис је признао да до краја ове године Европска унија неће моћи да исплати Украјини обећане три милијарде евра. Према наводима Блумберга, Мађарска је спремна да блокира план ЕУ за издвајање 18 милијарди евра кијевским властима током 2023. године.
Шалу на страну
Коломојски је 2019. отворено подржао председничке амбиције Зеленског, надајући се да ће се захваљујући томе не само вратити у домовину, него и да ће се разрачунати с претходним председником државе Петром Порошенком, због ког је побегао у Израел.
Бивши шоумен Зеленски, ипак, никада није крио да му је неопходна потпуна власт да би „реализовао радикалне реформе“, уз помоћ којих се нада да ће увести Украјину у Европску унију и НАТО.
Зеленски је прво преузео потпуну контролу над Врховном радом. На превременим парламентарним изборима његова партија „Слуга народа“ је добила 254 од 423 мандата. За уставну већину фалило је 46 гласова, али је председник успео лично да формира владу и са чистом савешћу је кренуо на олигархе.
Једна од првих жртава кијевског режима био је лидер највеће опозиционе партије Виктор Медведчук, који је оптужен за велеиздају због куповине угља у Доњецкој и Луганској Народној Републици 2014. и 2015. године. Прошле године су угашена три телевизијска канала која су била повезана с њим, а сам Медведчук је ухапшен. Он је ове године из затвора изјавио да је целу схему надгледао Петро Порошенко.
Управо у то време је од своје медијске империје одустао и Ринат Ахметов, познат по способности да се прилагоди сваком режиму. Он је одлуку објаснио тиме што, као прво, жели да поштује закон о борби против олигарха, према којем велики бизнисмени не смеју да имају медије. Као друго, бизнисмен је признао да су борбена дејства угрозила његово финансијско стање и да сада нема новац за издржавање 4.000 новинара.
Напуштање телевизијских канала није имало никаквог смисла. Од краја фебруара украјинске власти су потпуно преузеле контролу над информативним простором у земљи, укључујући телевизијски маратон који се емитује на свим главним политичким каналима. Забрањене су све политичке партије које су било кад испољиле симпатије према Русији, а самим тим је у Украјини ликвидиран главни део легалне опозиције.
Из демократије у диктатуру
У јулу је Кијевски међународни институт за социологију саопштио да је 58 Украјинаца уверено да је потребна чврста рука у тој земљи, док се за демократију изјаснило само 27 одсто њих. Шездесет два процента испитаника сматра да је током борбених дејстава недопустива чак и конструктивна критика шефа државе, док 48 процената смата да власти ради победе могу да нарушавају сопствене законе.
Социолошка група „Рејтинг“ у октобру је питала Украјинце које сународнике сматрају највећим представницима своје нације. На челу списка је Тарас Шевченко (за ког је гласало 60 одсто испитаника), а на другом месту је Владимир Зеленски (30 процената). Актуелног председника подржава око 90 одсто грађана.
„Запад такође неће бити против преображаја Зеленског из формално демократског лидера у диктатора. У последњих 50 година свет је видео много таквих опримера, како Европска унија и САД сарађују с тиранима и притом их не критикују. Геополитичка исплативост је изнад свега. Ако Украјина на такав начин јача своје позиције у борби против Русије, Запад ће на то затворити очи“, каже директор Инситута за мировне иницијативе и конфликтологију Денис Денисов.
Он објашњава да је „Укрњефт“ ионако формално припадао држави, али да је профит добијао Коломојски који је имао 40 одсто акција.
„Сада Зеленски затвара ту нишу, претварајући олигархијску републику у државну корпорацију“, наглашава Денисов, који не сумња да је реформа погодна једино за окружење украјинског председника које ће преузети контролу над једним од главних извора прихода у земљи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 12, 2022
