Прочитај ми чланак

Весници надолазећег тоталитаризма

0

Проблем трансродних особа је у фокусу наше цивилизацијске конфронтације са Западом. Није изненађујуће што руска Државна дума разматра свој предлог закона на ову тему

Јун у нашој земљи је само летњи месец. А у западним земљама, посебно у САД, јун је обојен у дугине боје. Ово је месец ЛГБТ поноса. Није јасно, међутим, чиме се могу поносити, посебно оним људима који верују да се нетрадиционална оријентација преноси генетски. То није успех у школи, послу или стваралаштву. Овде нема достигнућа, али „понос” је термин који се све више везује за ЛГБТ особе, попут дуге украдене деци.

Пошто промоција нетрадиционалних односа већ цвета, месец ЛГБТ поноса није аналоган карневалу по Михаилу Бахтину – руском филозофу и књижвном критичару – када телесни врх и дно тела накратко мењају места. Ово је, напротив, време када пропагандна чорба, која се већ редовно убацује у друштво, постаје још гушћа и богатија. У ово време, у школама и вртићима су посебно активни агитатори дугиних боја, политичари се састају са ЛГБТ активистима и организују им свечане пријеме, а власти настоје да им удовоље доносећи одређене одлуке у знак подршке поносној заједници. Дакле, у јуну 2015. године Врховни суд САД одлучио је да легализује истополне бракове широм земље.

Понуда и потражња

Јун је имао „срећу” јер су управо овог месеца 1969. године Америку потресли такозвани Стоунвол нереди, када су се припадници хомосексуалне заједнице у њујоршким геј клубовима борили против полиције за право да буду другачији. Историју је важно запамтити јер показује динамику процеса. У то време није чак ни постојао термин LGBT јер гејеви, као прави мушки шовинисти, уопште нису сматрали лезбејке својим саборцима. Сада, када се скраћеница за целу ову публику продужила на LGBTQIA и наставља да се шири у недоглед, центар покрета више нису гејеви и лезбејке, већ трансродне особе и транссексуалци. У исто време, рецимо, стрејт мушкарци и геј мушкарци се све више парадоксално виде као једна категорија цисгендерних мушкараца.

Цисгендер (онај који никада није променио пол) данас значи ретардиран. Али трансродне особе су на челу напретка. Џо Бајден је недавно изјавио да трансродне особе „обликују душу америчке нације”. Па како су то урадили? Како су ови људи оставили по страни очеве осниваче брода Мејфлауер, креаторе устава, полетне каубоје, вредне фармере и велике проналазаче?

Док се нетрадиционални односи између мушкараца и жена могу пратити готово у читавој дубини људске цивилизације, а мода за такве односе је барем некако била заснована на стварности, трансродност је потпуно измишљена појава. Не примећујемо никакву масовну жудњу за променом пола у историји. Да, у неким земљама је периодиччно постојала потража за евнусима, али су се операције ове врсте углавном радиле присилно. Што се тиче данашњег тржишта родне манипулације, оно је настало искључиво око понуде. Ово је случај када је понуда, подржана масовним оглашавањем, генерисала потражњу. Ни из чега, из чисте фантазије, настала је потреба која раније није постојала.

Џендер хирурзи зарађују огроман новац од својих операција. Али нећемо глупо претпоставити да председници, премијери и законодавци великих и малих земаља учествују у „месецима поноса” искључиво да би подржали растућу индустрију. Чини ми се да су трансродне особе весници надолазећег тоталитаризма.

Сваки тоталитаризам је заснован на неприродности. Природа прави грешке, а медицина је одавно научила да исправи неке од њих. Али промена пола није исто што и елиминисање разрокости. Пол је основа личности, јер када имамо посла са странцем, прво уочавамо да ли је у питању мушкарац или жена. Трансродна особа тако свој идентитет не дугује природи или породици, већ хирургу и држави. Штавише, улога државе је овде најважнија, јер она ствара оквир за живот ових необичних људи.

Агенти разарања породице

Само друштво их никада неће у потпуности прихватити, то је немогуће. Трансродна особа никада неће моћи да створи нормалну породицу и тако се потпуно интегрише у друштвено ткиво. Отуда остаје ропски зависна од државе, која вештачки, чисто правним средствима, признаје преобраћеног мушкарца за жену, а преобраћену жену за мушкарца. Међутим, у својој души човек зна све о себи, и никакви закони га не могу уверити да је његов преображај потпуно завршен. Паралелно са доживотним лечењем од лекова, на које је таква особа осуђена, он је принуђен да свој живот проведе афирмишући себе у новом статусу. Отуда психолошка нестабилност, која особу чини још рањивијом за манипулацију власти.

Трансродне особе против своје воље постају агенти разарања породице. Али то је само део њихове улоге у новом тоталитарном поретку. Други фактор је наметање правила игре остатку друштва. Може се рећи да мањине генерално, и поред тога што имају бучне активисте, стратешки никада нису субјекти политике, већ само објекти. Навикли су да психички силују, да неуротизују већину. На пример, наводи се да је пацијентима у британским болницама сада забрањено да питају лекаре да ли су трансродни. Кршење је праћено ускраћивањем лечења. Шта је са Хипократовом заклетвом? Очигледно – на путу ка храбром новом свету – одлучили су да је жртвују. Још једна карактеристика пропаганде промене пола је да је она усмерена на децу.

Атак на децу више није трошак процеса, као у случају геј педофила, већ његов циљ. Примера ради, у САД се разматра предлог закона по коме ће родитељи бити лишени родитељског права ако детету забране промену пола. Ово је још један ударац за породицу, јер дете може „донети одлуку” да промени пол под утицајем гостујућег ЛГБТ емисара или школског психолога индоктринираног релевантним идејама. Зависнику је довољно да се каже да промена пола може да реши његове психичке проблеме – и он је спреман отићи под нож.

Дакле, проблем трансродних особа је у фокусу наше цивилизацијске конфронтације са Западом. Није изненађујуће што руска Државна дума разматра свој предлог закона на ову тему, али са супротним значењем. Намера је да се забране операције промене пола, осим у неколико случајева стварне грешке природе, и да се не призна промена пола на основу лекарског уверења.

Можда би такав закон био праведан. Међутим, главна ствар је искључити не толико физичке манипулације људским телом колико информационе манипулације друштвом. Ипак, за нас је родно лудило Запада корисна лекција, правовремено упозорење и још један разлог да се уверимо да не идемо уз такву цивилизацију.