Прочитај ми чланакЕП и парламент Велике Британије траже од оснивача Фејсбука Марка Закерберга да објасни коришћење података корисника од компаније Кембриџ аналитика.
Власти желе да утврде да ли су истинити наводи да је та компанија користила личне податке људи, „рударене“ с Фејсбука, да би помогла Доналду Трампу да победи на председничким изборима у САД 2016, наводи Асошиејтед прес.
Shutterstock
Кембриџ аналитику оптужују да је недозвољено користила податке више од 50 милиона корисника Фејсбука без њихове сагласности, и да није обрисала те податке када јој је речено да то уради. Кембриџ аналитика, чије је седиште у Лондону, негира оптужбе.
Председник Европског парламента Антонио Тајани навео је данас на Твитеру да је Закерберг позван да дође у ЕП.
„Позвали смо Марка Закерберга у Европски парламент. Фејсбук треба да разјасни пред представницима 500 милиона Европљана чињеницу да лични подаци нису злоупотребљени да се манипулише демократијом“, написао је Тајани.
Председник Одбора британског парламента за медије Демијан Колинс рекао је данас да је то тело више пута питало Фејсбук како користи личне податке и да су званичници те компаније „доводили Одбор у заблуду“.
Колинсов потез је уследио пошто је британска комесарка за информисање Елизабет Денам раније данас рекла да ће затражити судски налог за претрес просторија Кембриџ аналитике.
Некадашњи радник Кембриџ аналитике Кристофер Вајли рекао је да је та фирма прикупила велике количине података преко једног квиза на Фејсбуку, названог „Ово је твој дигитални живот“, наводи ББЦ.
Вајли тврди да је у квизу учествовало око 270.000 људи, а да су подаци око 50 милиона корисника, углавном из САД, сакупљени без њиховог експлицитног пристанка, преко мрежа њихових пријатеља.
Он је навео да су ти подаци продати фирми Кембриџ аналитика, која их је користила за прављење психолошких профила, после чега су тим корисницима приказиване прилагођене рекламе и вести у корист Трампа, зарад утицања на исход избора у САД 2016.
Заменик портпарола Беле куће навео је да Трамп поздравља сваку истрагу Кембриџ аналитике, пошто „приватност Американаца треба да буде заштићена“.
Суспендован директор „Кембриџ аналитике“
Управни одбор компаније „Кембриџ аналитика“ саопштио је да је суспендовао генералног директора те фирме Александра Никса док се не оконча пуна и независна истрага о његовим акцијама.
„Никсови коментари не представљају вредности нити операције фирме, а његова суспензија одражава озбиљност с којом гледамо на ово кршење“, наводи се у саопштењу, преноси АП.
Суспензија, како се истиче, одмах ступа на снагу.
Истовремено, јавни тужиоци за Масачусетс и Њујорк послали су данас писмо компанији Фејсбук у којем траже информације о личним подацима који су завршили у рукама аналитичке компаније „Кембриџ аналитика“, јавља Ројтерс позивајући се на неименовани извор близак овом питању.
У писму, упућеном у оквиру заједничке истраге две савезне америчке државе, траже се документа о кршењу Фејсбукових услова пружања услуга, као и копије свих комуникација између те компаније и „Кембриџ аналитике“ и низ других материјала, наводи исти извор.
Британски посланици су већ позвали генералног директора компаније Фејсбук Марка Закерберга да сведочи пред парламентарним одбором о том случају.
Медији наводе да је политичка компанија „Кембриџ аналитика“ (Цамбридге Аналyтица) на непримерен начин долазила до података са популарне друштвене мреже, а међу клијентима те компаније су и чланови предизборног тима америчког председника Доналда Трампа.
Како се наводи, „Кембриџ аналитика“ је без дозволе користила податке 50 милиона корисника Фејсбука ради израде психолошких профила како би гласачима циљано биле слате рекламе и приче.
Експерти кажу да „Кембриџ аналитика“ није сама злоупотребљавала податке и указују на повезаност овог случаја с могућим мешањем у америчке председничке изборе 2016.
Роберт Ричи, директор маркетинга у компанији „Блу фаунтејн медија“ („Блуе Фоунтаин Медиа“), наводи да маркетиншке компаније већ користе сличне технике профилисања за продају производа и услуга.
Ипак, он истиче да је разлика у томе што је у актуелном случају реч о употреби података за покушај утицања на одлуку гласача.
