Većina zemalja istočne Evrope se već nalazi u EU ili se želi pridružiti. Životni standard u gradovima bivših sovjetskih republika raste. Sve je više zapadnih turista koji žele lutati po kamenim ulicama istorijskih prestolnica, koje nekad nisu bile tako gostoljubive.

Али ако погледате детаљније, видећете посве другачију стварност. Према Канцеларији за економске и социјалне послове Уједињених нација, девет земаља које рискирају масовни егзодус и нестанак становништва у наредних неколико десетљећа су бивше земље источног блока. Отворене границе и велике прилике на Западу маме људе. У међувремену је вал такозваног “популизма” у Европи афричким или блискоисточним имигрантима готово онемогућио да заузму њихово место. Млада, стручна и она неквалифицирана, постала је нови невидљиви избјеглички вал који је преплавио западну Европу и одузели су место непожељним имигрантима с других континената.

Бивши министар економије Летоније Вјачеславс Домбровскис, сада водитељ аналитичког центра Цертус, миграцију младих источних Европљана на запад ЕУ успоређује с индустријском револуцијом, када су многи пољопривредници и сељаци масовно селили у велике урбане центре, због чега су рурална подручја остала пуста.

Овај је тренд особито јак у балтичким земљама. Летонија, која сада има 1,96 милиона људи, од колапса Совјетског Савеза 1991. године је изгубила око 25% становништва. УН предвиђа да ће до 2050. изгубити још 22%. Гора је само Бугарска, која ће до 2100 изгубити још 41% становништва.

Естонија, с популацијом од 1,32 милиона људи, према очекивањима Уједињених нација ће до 2050. године изгубити 13% становништва, а до 2100. године ће та бројка порасти на 32%. У Литванији ће се становништво од 2,8 милиона људи у 2050. смањити за 17%. До 2100 године ће ова земља изгубити још 34% становника.

Исти негативан тренд очекује Украјину и Молдавију. УН предвиђа да ће до краја века пад броја становника у тим земљама бити 36% и 51%.

Иако, за разлику од осталих земаља, Русија тренутно има стабилне демографске показатеље, УН очекује се да ће до 2100. године ова земља изгубити 13% становништва.

Депопулацији источне Европе доприносе бројни чиниоци, док се у Летонији примећују три кључна. То су ниски приходи у поређењу с дохотком развијенијих земаља ЕУ, недовољан економски раст, јак противимигрантски осећај. Према Евростату, просечна ниво нето плата на нивоу ЕУ је износила 24 183 еура годишње, док је она у Летонији била само 6 814 еура.

Млади и образовани људи одлазе у великом броју, смањујући број радно способних одраслих људи који могу доприносити пензијским фондовима. Летонијски демограф Михаилс Хазанс је изјавио како је од 2014. одселио сваки трећи етнички Летонијац у доби од 25 до 34 године, а четвртина свих Летонијаца с вишим образовањем живи у иностранству.

У Молдавији та је бројка већа од 20%. У Украјини, према државној служби за запошљавање, та бројка досеже 11%.

Према речима студента Аустриса Лаxеа с Правног факултета из Летоније, око половине његових колега је отишло у иностранство. Отишли су радити у Велику Британију, Ирску, Француску и Холандију. Врло мало младих Летонијаца остаје код куће, стварају породицу и имају децу. Број ученика у школи пада, а становништво је старо. Али чак и они који су остали, пре или касније ће отићи на Запад.

„Ако већина Летонијаца напусти земљу, они који остану рискираће се да се асимилирају с онима који дођу на њихово место, а то су људи с Блиског истока, Јужне Азије или било којег другог подручја”, рекао је Лаxе.

Демографски трендови у источној Европи се могу промијенити због имигрантских токова, али се то чини мало вероватним, с обзиром на тренутну политичку климу.

Наиме, 9 од 10 земаља с најнижом нивоом трпљивости према имиграната с других континената су бивше земље источног блока. У три балтичке земље су претходно дошли углавном мигранти у време Совјетског Савеза који сада у тим земљама чине руску говорну мањину.

У Летонији је та ситуација толико контроверзна да су 2015. године, када је ЕУ инсистирала на прихваћању само неколико стотина избјеглица из Сирије, националисти запретили да ће се повући из владе. У истој години Летонија је била на предзадњем месту по интеграцији имиграната. На посљедњем месту, од 38 земаља у којима је проведено истраживање, било је Турска. Летонија је 2017. године по оцени прихваћања имиграната била четврта од дна лествице.

Такви осећаји према мигрантима у Летонији деломично су последица политике странке Националне алијансе, једне од три странке у владајућој коалицији Летоније. Говорећи у парламенту раније ове године, службени представник странке Јанис Домбрава је цитирао анкете Евробарометра, које наводе како 86% Летонијаца верује да имигранти не доносе никакву корист држави.

У октобру (листопаду) је премијер Мāрис Кучинскис одбио план ЕУ за размештање још 50 000 избјеглица с Блиског истока и Африке. Такође је бранио Пољску, која је одбила прихватити минималну квоту избеглица у ЕУ.

Летонијски демограф Михаилс Хазанс напомиње да су ниске плате и лоши услови рада главни разлози за ситуацију масовног егзодуса. Упозорио је да ће политички циклус тећи паралелно с економском. Млађа ће генерација отићи, старија ће остати и сукладно томе бирачко тело постаје конзервативније.

Рекао је како је исељавање чврсто ушло у летонијску културу.

„Ово је ново правило. Пре 10 година је одлазак био прилично егзотична одлука, али сада 90% Летонијаца има пријатеље или рођаке у иностранству”, казао је Хазанс.

Иако демографи Уједињених нација предвиђају мрачну слику будућности Летоније, локалне власти сматрају да би се до 2022. имиграцијски токови требали знатно смањити, јер ће просечна платћа у Летонији досећи ниво минималне плате у Ирској, Немачкој и Великој Британији, што је главни циљ исељавања. Аргументе да ће то заиста бити тако летонијска влада нема, баш као ниједна од земаља које нису осигурале добра примања и стабиланпривредни раст, али у првом реду стабилно радно место или брзо проналажење новог у случају отказа.

Према државном статистичком заводу, просечна месечна плата је нешто већа него према Евростату и прошле године је износила око 830 еура, што је још увек пуно мање од земаља у које се селе млади Летонијци.

Валдис Домбровскис, бивши министар економије земље, тврди да ће до 2030. године на сваког пензионера бити један порезни обвезник из приватног сектора. Али Домбровскис каже да ће се овај тренд преокренути само ако БДП буде могао расти барем 5% три године заредом. 2017. је економија Летоније расла је за око 4,5%. Домбровскис је истакнуо како Ирска има најбољи развојни модел.

„Летонија је слична Ирској 1980. године, рурална земља с истим нивоом незапослености, која пати од успореног раста”, рекао је, додајући да се ирско “економско чудо” догодило због атрактивних порезних олакшица које су у земљу привукле дивове дигиталне економије.

„Летонија може бити кандидат да постане такав технолошки центар”, увјерен је Ернестес Сталес, подузетник из подручја информатичке технологије, који тврди како је пословно окружење већ идеално.

„Овде је јефтиније и лакше пословати него у другим земљама ЕУ. Имамо мању бирократију и ниже порезе”, рекао је Стаулс.

Међутим, главна препрека, уз недостатак инвестиција, је акутни недостатак младих стручњака с високим технолошким знањима. Они су већ одселили на запад ЕУ.

„Технолошке фирме могу примити и до 3 000 дипломаната годишње, док у Летонији има само 600 дипломираних стручњака”, рекао је Домбровскис.

„Летонија би требала примати студенте из суседних држава које нису чланице ЕУ, као што су Украјина и Русија, који су спремни остати овде и након што заврше факултете”, додао је, али је препрека за то антируска хистерија у земљи, док ни Украјинци нису радо виђени гости.

Можда реалнији модел од Летоније, према Домбровскису, има суседна Естонија. Иако њезина економија расте нешто мало споре од економије Летоније, Естонија је успела повећати имиграцију. Као домаћин Скyпеа, Естонија се активно позиционира као дигитални рај, рачунајући на настојања да ће створи властити бренд и привући стране улагаче.

Естонски демограф Аллан Пуур је изјавио како његова земља већ има већи ниво дохотка, уз просечне месечне плате веће од 1200 еура. Према његовим речима, овај несклад са суседним земљама је последица успешних економских реформи Естоније и блиске географске повезаности с Хелсинкијем, главним градом Финске.

Према његовим речима, многи Естонци у поподневним сатима раде у Хелсинкију и враћају се кући тек касно у ноћ.

Естонија се позиционира као лидер дигиталне економије у ЕУ и идеално је место за покретање високотехнолошких фирми или за стварање истраживачког и развојног система. Влада жели привући страна улагања, одобрава инвеститорима боравак у земљи и 0% пореза на реинвестирану добит.

Водећи инвеститор је АББ доо, швајцарска фирма специјализирана за роботику, која је дошле у Естонију након распада Совјетског Савеза. Тренутно упошљава око 1000 људи, што ипак није бројка која може зауставити негативне демографске трендове. Остали велики инвеститори су Сведбанк, СЕБ и Нордеа банка. Шведски телекомуникацијски див Телефонактиеболагет ЛМ Ериксон, који производи своје мобилне станице у творници у Талинну, запошљава 1200 људи.

НАТО у Европи

У међувремену, чланство у НАТО пакту је ипак отворило одређени број радних места, као што је некад био случај у Западној Њемачкој. Центар за кибернетичку одбрану, изграђен пре десет година у Талину, симболише заједничку инвестицију с остатком чланица НАТО пакта.

Међутим, ништа није спречило нежељену последицу уласка у ЕУ, а то је одлазак младих на запад Европе. Придруживање НАТО пакту је донекле амортизирало штету, обзиром да се три мале балтичке земље боје Русије и тамо се гомилају трупе и војна опрема, што значи пораст потрошње. Међутим, ако узмемо у обзир да је Естонија земља која по упуствима НАТО пакта издваја чак 2,14 % укупног бруто домаћег производа за војску, онда је логично поставити питање има ли од доласка НАТО трупа у земљу више штете или користи?

У сваком случају, демографски показатељи су неумољиви и млади из источне Европе су део модерног масовног егзодуса којег не успева зауставити ниједна влада.

Ко ће попунити њихова места, обзиром да ће велики број ових младих људи засновати породице у иностранству и тамо остати заувијек, тренутно није познато. Како тврди летонијски студент Аустрис Лаxе, они који остану рискираће да се асимилирају с онима који дођу на њихово место, јер ће новопридошлице постати већина. Он тврди како то могу бити имигранти с Блиског истока, Јужне Азије или било којег другог подручја, чак и Русије, која у три балтичке земље има велику дијаспору. Све је могуће.

Чињеница је да млади у источној Европи више не вјерују обећањима политичара да ће сутра бити боље и да су на путу економског раста који ће их сврстати у ранг Немачке, Велике Британије или Луксембурга по разини просечних месечних примања. То се неће догодити, јер такво што није ни предвиђено њиховим уласком у ЕУ. Њима је место да у западној Европи замене имигранте с Блиског истока, Африке и Азије и то је највише што могу очекивати. Највеће постигнуће може остварити стручни млади кадар, који ће тамо имати једнаку плату као и аутохтоно становништво, док је остале чекају послови кућних његоватеља и његоватељица и остали послови за које не треба посебна стручна спрема.

Нова влада у Њемачкој већ покреће процес олакшавања признања диплома и стручних сведочанстава из иностранства јер хитно треба 17 000 радника у сектору туђе његе. У осталим земљама је исто. Коначно, једно од темељних правила ЕУ је праву грађана и чланова њихових породица на слободно кретање, боравиште и рад на подручју других држава чланица. 2014. је та регулатива додатно олакшана и усвојене су мере за лакше остваривање права додијељених радницима у контексту слободног кретања.

Као што је рекао Вјачеславс Домбровскис, водитељ центра Цертус, миграција младих источних Европљана на запад ЕУ подсећа на индустријску револуцију, када су многи сељаци масовно селили у велике градове, због чега су опустошила рурална подручја. Но, сада је још горе, јер не прети опасност да пусти остану дијелови земље и село, него нестанак прети целим народима.

 

Izvor: logicno.com

Objavio: Srbin.info

Oznake: N.Babić, analiza, Baltičke države, evropa, EU, Zapadna Evropa, Istočna Evropa, migranti, migracije