Прочитај ми чланак

ВЕЛИКА РЕПОРТАЖА (СРБИН.ИНФО): Суринам – земља која се окреће Русији

0

Суринам – јужноамеричка земља на коју смо обратили пажњу тек када је извела несвакидашњи потез у међународној дипломатији повлачењем признања тзв. Косова – крије у својој мистичности егзотичну културу.

Само пола милиона становника настањује ову земљу која има дупло већу површину од Србије. Ипак, око 80 процената територије прекривају амазонске прашуме. Већи део становника живи у главном граду Парамарибо, на обалама реке Суринам.

Држава је добила име по домороцима Суринамцима, али сада представља изузетно мултикултуралну земљу. Након што је Колумбо открио Америку у 15. веку, следи масовно навирање људи са запада Европе. Енглези су први открили Суринам, изузетно плодну земљу, али Холанђани успевају да им преотму ту територију. Како би ублажили сукобе одлучили су се за споразум – Њујорк (првобитно холандски Нови Амстердам) ће припасти Енглезима, а Суринам Холанђанима. Тако је данас Суринам једина земља изван Европе у којој је холандски главни језик.

Прича о Суринаму

Историја Суринама је слично отаџбинама осталих америчких домородаца изграђена на варварству Европљана. Холанђани су бродовима допремали робове из Африке како би обрађивали плодни Суринам. На хиљаде робова је стизало сваке године у луку Парамариба, а власници плантажа су према њима поступали брутално, изгладњујући и пребијајући их до смрти.

Група афричких робова одлучиће се за масовно бекство у прашуме Амазоније, где почињу нови живот под именом Марунци и одатле герилском стратегијом деценијама касније нападају плантаже бахатих Холанђана. Данас они чине 20% становништва Суринама.

Породица Маруна у Суринаму, извор: Suriname in Pictures

Након укидања ропства, Холанђани позивају људе из својих колонија у Индији и Индокини да пређу у Суринам као радна снага. Тиме се значајно мења етничка структура становништва. Данас Индијци чине 27% становништва, а хиндуизам је друга највећа религија у Суринаму после католичанства. Поред њих, ту су и Креолци (настали мешањем беле и црне расе) и Јаварци са острва Јаве.

Иако етнички разноврстан, Суринам је светао пример узајамног поштовања народа. Ретки су међуетнички сукоби. 

Домородачко становништво током прослава

Своју независност од краљевства Холандије, Суринам добија тек 1975. године. Након толико година зависности од Холандије, трећина становника се уплашила независности и прешла у Холандију. Суринам упада у тежак политички период услед сукоба различитих политичких струја. Као коначни победник излази контроверзни Дези Бутерзе, који је са прекидима и даље председник Суринама.

Суринам има изузетно плодну земљу на којој успевају банане, пиринач, цитруси и кокос. Прашуме Суринама представљају важан извор кисеоника за планету и под заштитом су организације УНЕСКО.

Берба пиринча

Основни прилив новца остварује се продајом боксита, а тражени су и суринамски шкампи. У последње време цвета и екотуризам, где се странци возе чамцима Амазоном и посматрају недирнуту природу и домородачко становништво. Однедавно, почела је и потрага за златом Суринама. 

Обичаји Суринама

У Суринаму владају обичаји који су необични европским културама. На пример, пунолетство се стиче када дечак успе да издржи убод осе, а девојчица убод мрава.

Глава куће није мушкарац већ жена. Потпуно је нормално да жена има децу са више партнера и да у једном тренутку одлучи да окупи сву децу под својом контролом. Поједине жене практикују серијску моногамију, односно верне су партнеру све док се не растану, а са друге стране мушкарци су склони паралелним везама, те имају више жена из више различитих села.

Суринамци воле животиње, а како крај обилује егзотичним врстама, неретко су им кућни љубимци папагаји или мајмуни.

Суринам изван сенке Холандије

Суринам је у јулу 2016. признао тзв. Косово. У суринамској штампи није било речи о тој одлуци владе Суринама осим кратке ноте у Стар Њузу.

У последње време дошло је до појачане дипломатске активности између Суринама, Русије и Марока. Министарка спољних послова Суринама је била недавно у посети Русији како би склопила војне уговоре и успоставила безвизни режим за Русе који намеравају да посете Суринам. Након те посете повучено је признање тзв. Косова, те је сасвим логично претпоставити да је Суринам донео ту одлуку у знак подршке спољној политици Русије. Русија заузврат планира улагање у обновљиве изворе енергије, агрикултуру, туризам и бродоградњу у Суринаму.

Министарка спољних послова је посетила потом Мароко. Суринам је повукао и признање Арапске републике Сахарави, спорни део Марока. Планира се укидање визе за дипломате из Марока и очекује инвестирање Марока у Суринам. 

Разлог зашто Суринам појачава своју дипломатску активност са земљама које нису Холандија вероватно лежи у прошлости председника Дезире Бутерзеа.

Дези Бутерзе

Наиме, децембра 1982. године покушан је пуч на Бутерзеа, који је спречен и окончан убијањем петнаесторо завереника. Тај догађај назван је „Децембарским убиствима“.

Дези Бутерзе

Суђење осумњиченима да су убили заверенике (међу којима је и сам председник Бутерзе) почело је 2007. године, чак 25 година након пуча. Међутим, мало пре него што ће се донети пресуда 2012. године, скупштина Суринама усваја закон о амнестирању осумњичених за „Децембарска убиства“. Као прва последица закона био је аутоматски прекид суђења.

Као друга последица била је громогласна реакција Уједињених нација и других светских органзација за заштиту људских права. Холандија је одлучила да заустави помоћ од 20 милиона евра Суринаму.

Бутерзе искрено никада није био омиљен у холандским круговима откако је крајем деведесетих дошао поново на власт и о њему се у медијима углавном може прочитати да је диктатор, трговац дрогом и оружјем. Такође, наводно је давао подршку либанском Хезболаху и левичарском герлиском покрету ФАРЦ у Колумбији. У сличне послове умешан је и његов син.

Међутим, слика о Бутерзеу стварана је само на основу западних медија негативно настројених према Фидел Кастру, који је био важан савезник Бутерзеу. Говори се да је Бутерзе лик у огледалу Фидел Кастра, додуше са мање харизме од чувеног кубанског лидера. Бутерзе је био близак и Габријелу Гарсији Маркезу (чувеном нобеловцу) а помоћ је тражио и од Венецуеле (Уго Чавез), Гранаде и Либије (Моамер Гадафи). Зато се не може напречац рећи да је Бутерзе апсолутно негативан диктатор. Уосталом, суд о његовој владавини Суринамом морау пре свега дати сами Суринамци.

Свесни смо да западни медији често демонизују владаре земаља које не играју како Запад свира. Суринаму треба пружити шансу да се развије изван сенке Холандије и порасте у једну самосталну и независну земљу. Могуће је да због захлађења односа са Холандијом, смрти Фидел Кастра и напете ситуације у Венецуели, Бутерзе сада тражи нове сараднике и да је том приликом наишао на Русију и Мароко.

Биће изузетно интересантно пратити развој Суринама у 21. веку, где се због утицаја масовних медија може лако распирити национална мржња. Такође, биће врло важно умерено управљати ресурсима земље, једне од ретких која има огромну површину недирнуте природе.

Шанса за Србију

Русија се намеће као сасвим природан савезник Суринаму због блиских веза са Кубом. Интересантно је да Русија ургира за Косово и Метохију као једну од ставки договора са Суринамом, што показује да је та територија и даље стратешки важна Русији и да се на њу можемо ослонити у наредном периоду поводом тог питања.

За спољну политику Србије је важно да ојача споразуме са земљама које припадају Покрету несврстаних или имају блиске везе са њим. На тај начин се може доћи до већег тржишта и ојачати привреда свих страна.

Искоришћавањем разочараности земаља Трећег света у Запад који их је прво колонизовао а затим дао вештачку независност, Србија може постићи велики успех у размени добара и услуга. Један свежи пример тога је и Сирија, где Запад губи своју игру. Међутим, недавно одбијање да се пошаљу српски истренирани деминери у Сирију (јер Вашингтон то не жели) не шаље позитивну поруку тим земљама да је Србија спремна на сарадњу. Суринам иако наизглед предалеко може такође бити одлична земља за сарадњу.

У супротном, уместо Србије увек ће се наћи неко други ко има већу независност у доношењу одлука и ко ће добити такво тржиште.

Дотле, пуна подршка Суринаму и велико хвала за Косово и Метохију!

Упутнице

www.tripsavvy.com

Suriname in pictures

wp.caribbeannewsnow.com