Pročitaj mi članak

Velika pobuna: Stejt department na nogama – Bajdene, kriv si!

0

Podrška predsednika SAD Džozefa Bajdena izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu u osveti za napad Hamasa podstakla pokret otpora u američkoj administraciji.

Након што је пребројано више од 11.000 мртвих Палестинаца и више од 25.000 рањених до данас, стотину званичника Стејт департмента потписало је меморандум којим се оштро критикује политику Беле куц́е према Гази, а особље које ради за демократске представнике у Конгресу протестује због прец́утне толеранције ратних злочина против цивила.

Генеза побуне у америчкој администрацији лежи углавном у запањујуц́ем броју деце убијене у Гази; Министарство здравља Хамаса је пре само недељу дана потврдило смрт више од 4.100 деце, а према званичним подацима УН, још 1.200–1.300 деце је нестало и страхује се да су њихова тела заробљена под рушевинама.

Веома висок удео деце међу жртвама је због чињенице да је 47 одсто палестинског становништва у Гази млађе од 18 година, што су очигледно и учинили представници оних четрнаест земаља које су гласале против хуманитарне резолуције о прекиду ватре. не размишљај превише о томе.

Међу тих 14 земаља биле су и Сједињене Америчке Државе, али и (из непознатог разлога) Република Хрватска због својих геостратешких интереса и историјског савезништва са Израелом. Отприлике сваких 10 минута једно дете умре у Гази, упозорио је челник Светске здравствене организације.

Од 2019. године ниједан сукоб није убио више деце. Поређења ради, у сукобу високог интензитета у Украјини прошле године убијено је 477 деце, а ове године 83, што је отприлике 7 до 8 пута мање деце жртава него у 5 недеља сукоба између израелских оружаних снага и Хамаса.

Поред стравичног броја погинуле или рањене деце, као и оне која су остала без родитеља, укупне размере хуманитарне катастрофе су толике да не чуди што је стотинак запослених у Стејт департменту и УСАИД-у потписало меморандум на пет страница који је израдио млађи амерички дипломата, а у којем се амерички председник оптужује за ширење дезинформација о рату у Гази, тврди да је Израел одговоран за ратне злочине, чији је Бајден учесник. Документ, који је први пренео Аксиос, сведочи о дубини подела у америчкој дипломатији, које су почеле да се претварају у светоназорски рат.

Меморандум који је потписао троцифрени број званичника Стејт департмента додатно је учврстио уверење великог броја америчких прогресивних активиста у неопходност протеста, али и продубио сукоб унутар Демократске партије око толеранције насиља над Палестинцима.

Поред прозивања Бајдена због дезинформисања америчке јавности, у допису се сугерише да америчке власти треба да подрже подједнако ослобађање талаца киднапованих током терористичких напада 7. октобра, као и ослобађање хиљада Палестинаца којима је након тога ограничена слобода. кретања у Израелу без накнаде.

У документу се тврди да су искључење струје и воде, протеривање стотина хиљада, као и неселективни напади дугог домета „ратни злочини или злочини против човечности по међународном праву“.

„Међутим, нисмо успели да преиспитамо свој однос према Израелу. Удвостручили смо нашу непоколебљиву војну помоц́ (израелској влади) без јасних или ефективних црвених линија“, наводи се у меморандуму.

Штавише, Бела куц́а и Савет за националну безбедност су критиковани због непоштовања палестинских живота, неспособности за стратешко предвиђање и неспремности за деескалацију. Меморандум је такође критиковао Бајдена због „довођења у питање броја погинулих“ у Гази.

Меморандум у којем се критикује Бела куц́а у Гази процурио је са специјалног интерног канала који је Стејт департмент отворио да критикује званичну америчку политику која датира још од рата у Вијетнаму. Иако је правило да ова комуникација остаје тајна, повремено у јавност доспевају критике са канала.

Године 2016. објављено је писмо 51 дипломате у којем се критикује Обамина политика према Сирији, а 2021. је избио обрачун Конгреса и Стејт департмента око меморандума о америчком повлачењу из Авганистана.

„Њујорк тајмс“ је такође забележио револт више од стотину запослених који раде за демократске представнике у Конгресу који су огорчени што су изабрани представници демократа, за које раде, игнорисали хуманитарно право у знак подршке праву Израела на одмазду. Ево како њихов протест описује вероватно најутицајније новине у Сједињеним Државама:

„Каранфили су стигли колима. Крваво црвена, ружичаста, наранџаста и жута, више од 10.000 стабљика било је положено на степеницама у подножју Капитола на ведром плавом небу.

Сваки од њих је требало да представља цивилни живот изгубљен у рату између Израела и Хамаса месец дана касније, обухватајуц́и подједнако израелски и палестински народ. Довело их је више од 100 запослених у Конгресу, који су сви носили маске како би сакрили свој идентитет, како би прошле недеље одали почаст цивилима погинулим у сукобу и позвали на прекид ватре и ослобађање више од 200 талаца које је ухватио Хамас.

„Ми смо конгресно особље на Капитол Хилу и више нам није пријатно да ц́утимо“, рекла су три помоц́ника, од којих су сви одбили да наведу своја имена, док се купола Капитола уздизала иза њих. „Наши бирачи моле за прекид ватре, а ми смо особље које одговара на њихове позиве. Вец́ина наших шефова на Капитол Хилу не слуша људе које представљају. Захтевамо од наших лидера да позивају на прекид ватре, ослобађање свих талаца и тренутну деескалацију.“

Значајан део простора у америчким и европским медијима посвец́ен је расту антисемитизма. Није неочекивано да антисемити користе узавреле страсти да промовишу своје болесне и апсолутно одвратне идеје, али олако изједначавање хуманитарних протеста са перфидном заштитом терориста, односно антисемитизмом, може се препознати као политички цинизам који може имати дугорочне токсичне последице. на глобалну политичку сцену.