Прочитај ми чланак
Јуриш на Бастиљу није био јуначко дело већ комбинација хаотичних и неповезаних догађања.
У лето 1789. Паризом је владала напетост и немири. Краљ је распоредио велик број војника како би одржао ред у граду. Наиме, изгладнело становништво није било одушевљено намером краља да повећа порезе што је сазвао седницу сталежа по први пут од 1649.
Министар финанција разрешен је свих дужности што је наљутило народ јер је био популаран. Дванаестог јула 1789. на окупљену масу која се окупила у врту палате Туилерс у средишту Париза послана је немачка коњаничка јединица са наређењем да је разбију.
То је само проширило гласине да ће уследити војна одмазда против народа па су Парижани кренули да се наоружавају.
Одговори власти били су збркани. Стране јединице постављене су на 54 врата која су водила у град, а до поноћи запаљено их је најмање 40. Касније тог дана представници паришких електора, самоименованих представника грађана послано је у оружарницу како би затражили оружје у новоосновану “грађанску милицију”. Наравно, одбијени су.
У јутарњим сатима 14. јула велика маса људи окупила се код оружарнице. И поред 5.000 војника, окупљени су преплавили оружарницу и почели да деле међу собом пушке – скоро 30.000 њих. На несрећу оружарница је имала малу количину барута.
Међутим, 250 буради барута пребачено је у Бастиљу.
Бастиља је била стара тврђава и затвор на обали Сене. За разлику од уметничких и филмских приказа Бастиље је имала око 21 метар у највишој тачки. У њој се налазило 7 заробљеника, како је писало, – “две будале, четири преваранта и покварењак”.
У ћелијама је била чак и имовина затвореника. Осим тога, затвореници су смели да узимају алкохол и дуван, а могли су да се купе и обилнији оброци. Четворица њих били су ситни преваранти. Двојица затвореника били су ментални болесници – први од њих био је у затвору 30 година, а други од њих био је један Ирац. Последњи затвореник био је гроф од Солагеса оптужен за инцест.
Око ње се брзо окупило хиљаде људи који су захтевали да им се преда барут. Управник Бернард-Рене де Лаунеј примио је њихове изасланике, али је одбио да им било шта преда без краљевог одобрења. Маса то није добро примила па је једна група пререзала ужад за коју су били привезани тегови првог моста за дизање што га је спустило. Други су претпоставили да је мост спуштен за њих па су ушли.
Де Лаунеј је наредио стражарима да запуцају изнад глава људи али тај потез је био узалудан јер је гомила блокирала повлачење онима који су продрли у двориште. Они су с друге стране закључили да су пуштени у двориште Бастиље.
Покушали су и да узврате али већина њих није имала барута. Нико од стражара није погођен.
Група је затим почела да пропушта два топа која су са собом донела два дезертерска војника. Де Лаунај када је сазнао за то запретио је поруком да ће тврђаву дићи у ваздух уколико им окупљена маса не осигура сигуран пролаза. Они су га игнорисали и почели топом да нишане други мост. Стражари су их предухитрили па су спустили мост. Потом су грађани јурнули у тврђаву, разоружали стражаре и опљачкали је.
Де Лаунај је ухваћен и а требало је да буде послат у Хотел де Виле, седиште локалних градских власти. Тамо није стигао јер је у путу претучен и попљуван, а маса света је гласно расправљала како да га убију. Један од предлога је наводно био да га коњем вуку по поплочаним улицама. Он је почео да се отима и да виче вичући: “Дајте ми да умрем.” Жеља му је испуњена мачевима, бајонетима, ножевима и пиштољима. Глава му је потом одсечена и набијена на колац па пронешена улицама. Већина грађана није ни знала о коме је реч.
Четворица ослобођених превараната су у међувремену поновно ухапшени, а краљ је издао војницима наређење да се повуку из града. Маса света је почела да руши тврђаву (што је морало да се уради ручно и уз помоћ алата) па је срушена до краја године.
Три године касније прво издање новина, за које се данас зна да су их штампали масони, садржало је маштовиту причу о деци и женама које су учествовале у горким сукобима, силовитој одбрани и ћелијама у којима су боравиле оковане невине жртве и старце који су били запањени дневном светлошћу.
(Дневно, фото: Википедија)
