Pročitaj mi članak

Velika laž savremene Ukrajine: Zašto Kijev odbija da istraži pokolj na Majdanu?

0

Ni posle skoro deset godina, kijevski zvaničnici ne žele da pronađu prave krivce, uprkos mnoštvu dokaza i brojnim iskazima svedoka

Непријатељстава у Украјини трају више од 500 дана. Погинуле су десетине, а можда и стотине хиљада људи. Један од важних разлога за све оно што се данас дешава у Украјини је то што званичници никад нису истражили покољ почињен на главном тргу у Кијеву, укључујући и убијање полицајаца снајперском ватром, што су прикупљени докази о томе заташкавани и што нико није кажњен за овај злочин, указује политиколог са Универзитета у Отави Иван Качановски у тексту за „РТ интернешенел“.

Како тврди Качановски, прави узрок трагичних догађаја у Украјини налази се у масовним протестима у Кијеву, који су касније постали познати као „Евромајдан“.

Почев од 18. фебруара, у Кијеву је, углавном снајперском ватром, убијено више од 100 људи, укључујући и полицајце и демонстранте. Украјинско руководство, западни политичари и медији су за то окривили специјалне полицијске снаге Беркут, али многе чињенице показују да су демонстранте убили тадашњи опозиционари.

У чланку „Суђење за масакр на Мајдану и открића из истраге: Импликације на рат и односе између Украјине и Русије“, Качановски доказује да је неуспех Кијева да истражи овај злочин, стар скоро једну деценију, одговоран и за тренутно лоше стање у међународним односима.

Догађаји о којима је реч започели су 21. новембра 2013. године, када је украјинска влада одустала од закључивања споразума о придруживању са Европском унијом. Истог дана, око 22 сата, на главном тргу у Кијеву започели су протести, које су сместа подржали опозициони лидери.

У почетку, овај скуп није привукао много људи. Првог дана било је присутно између 1.000 и 1.500 људи, али су радикални демонстранти, после свега неколико дана, подигли шаторе на тргу. Нешто касније, они су заузели и неколико административних зграда, формирали оружане „снаге самоодбране“ и отпочели директне сукобе са украјинским органима реда.

Ови догађаји кулминирали су између 18. и 20. фебруара 2014, када су неидентификовани снајперисти отворили ватру на масу окупљену на тргу. Више од стотину људи је тада побијено, укључујући и демонстранте и припаднике специјалне полиције Беркут, која се налазила у саставу Министарства унутрашњих послова Украјине.

Према подацима Генералног тужилаштва Украјине, током Евромајдана повређене су укупно 2.442 особе. Неко је морао да одговара за овај злочин, примећује Качански, а они који су пучем дошли на власт брзо су пронашли наводне починиоце.

Покренут је кривични поступак против бившег председника Виктора Јануковича, који је оптужен за масовно убиство цивила. Снаге специјалне полиције Беркут окривљене су за ове злочине, укључујући и употребу оружја против цивила.

У фебруару 2015. године, тужиоци су саопштили да је 25 припадника Беркута и других „неидентификованих појединаца“ учествовало у отварању ватре на демонстранте. Две године касније, шеф Одељења за специјалне истраге Генералног тужилаштва Сергеј Горбатјук је изјавио да су припадници Беркута незаконито примили бонусе у износу од 3.000 до 5.000 гривни (у то време 337, односно 562 долара) како би употребили силу против демонстраната.

Почело је кривично гоњење полицајаца широм земље, што је навело многе службенике Беркута да се преселе у Русију. Овај наратив, којим се за убиства на Мајдану у фебруару 2014. оптужује Беркут, украјински званичници и њихови западни спонзори никада нису довели у питање.

Истрага овог злочина се наставља и данас. У фебруару прошле године, генерални тужилац Ирина Венедиктова изјавила је да је укупно оптужено 518 лица, да је подигнуто 248 оптужница и да је 372 лица проглашено кривим.

Ко су били кијевски снајперисти

Ипак, многа питања и даље остају без одговора.

Нису остала неразјашњена само убиства учесника Мајдана или полицајаца. Није објашњено ни ко су били снајперисти, који су пуцали на демонстранте и полицајце. Злочини против полицајаца се чак и не истражују, иако је, према подацима тужилаштва, током ових догађаја повређен 721 полицајац.
„Доминантни наратив у Украјини и на Западу масакр демонстраната на Мајдану приписује влади Јануковича, сасвим игноришући убиства полицајаца. Уз неке изузетке, ни западни ни украјински медији нису извештавали о суђењима за покољ на Мајдану, ни о открићима истраге у вези са снајперистима“, истиче Качановски.

Тврди се да за ову верзију догађаја на Мајдану недостају докази. Адвокат Александар Горошински изјавио је 2019. за „РИА Новости“ да је 20. фебруара 2014, рано ујутро, рањено 39 полицајаца и војника, а четворо погинуло. До вечери истог дана рањене су 63 особе. „Неко је методично пуцао на официре Беркута и на војнике и старешине унутрашњих трупа“, објаснио је Горошински.

У априлу 2014, немачки државни канал АРД закључио је да наратив који подржава украјинско тужилаштво није доследан. Новинар Стефан Штулик изнео је доказе који показују да су демонстрантима у леђа пуцали њихови саборци:

„Неколико важних питања остаје отворено. Једно од њих је да ли су опозиционарима 20. фебруара заиста пуцали у леђа. То је веома важно, јер се иза њих налазио хотел `Украјина`, који је контролисала опозиција. О овом важном питању разговарали смо са сведоцима, стручњацима за ватрено оружје и балистичарима. И сви су се сложили да је тим људима неко пуцао у леђа“, рекао је тада немачки новинар.

Доказа о убијању полицајаца има у изобиљу

Ову могућност, да је масакр почео у тренутку када су демонстранти отворили ватру на полицију, наводи и истраживање Би-Би-Сија. Мушкарац који се представио као Сергеј признао је Би-Би-Сију да је, заједно са још једним саборцем, пуцао на полицајце из зграде која се налазила под контролом демонстраната.

Амерички Истраживачки центар СИТУ саопштио је да је „форензички докази јасно показују да су ови људи погођени у леђа“ и да је „неко пуцао са кровова“.

Ове извештаје потврдио је и активиста Мајдана Иван Бубенчик 2016. године, који је у документарном филму „Заробљеници“ редитеља Владимира Тихија признао да је он пуцао на полицајце Министарства унутрашњих послова: „Кажу да сам их убио пуцајући им у потиљак, и то је истина. Били су ми окренути леђима. Нисам чекао да се окрену ка мени. Пуцао сам са прозора, иза стубова на трећем спрату. Одатле сам јасно могао да видим полицајце са штитовима“, рекао је Бубенчик.

Ово су само неки од јавно доступних исказа очевидаца. Качановски је своју истрагу засновао на око 1.000 сати званичних видео-снимака суђења за масакр у Кијеву који се могу наћи у званичној онлајн бази података.

Качановски напомиње да је на суђењу показан снимак на којем се види како припадници Беркута пуцају на демонстранте. Међутим, време и правац хитаца забележени на снимку не поклапају се са временом пуцњаве на Мајдану. Он сматра да видео-снимци, као и други докази представљени током суђења, потврђују да су тројица демонстраната убијена у Улици Институтскаја пре него што је полиција отворила ватру.

Такође, адвокати Беркута су истакли да се време и правац хица, кога је демонстрант испалио из ловачке пушке, поклапа са временом и смером хица који је усмртио специјалца, што су утврдили државни форензичари. Качановски додаје да је стрелац са Мајдана идентификован, али да није оптужен за злочин.

На суђењу је приказан и раније необјављени видео-снимак, који је снимио белгијски канал ВРТ, на коме се види како један демонстрант упозорава остале да не иду даље, јер су унутар хотела „Украјина“ постављени снајперисти. Демонстранти се потом окрећу према хотелу и вичу снајперистима да не пуцају.

Неки снајперисти нису били Украјинци

Педесет и један, од укупно 72 рањених демонстранта са Мајдана, за које се тврди да их је 20. фебруара напала јединица Беркут, у истрази и на суђењу тврдило је да су на њих пуцали снајперисти из зграда или са простора које су контролисали активисти Мајдана.

Они су сведочили или да су лично видели снајперисте, или да су за њих чули од других демонстраната. Укупно 31 рањени демонстрант рекао је да су нападнути из хотела „Украјина“, банке „Аркада“, Октобарске палате, зграда у Улици Музејни и Улици Городецког, а све су то зграде и територије које су контролисале опозиционе снаге.

Постоје и тврдње да неки снајперисти нису били држављани Украјине, већ страни плаћеници, укључујући и грузијске. Ово је први изјавио бивши командант елитне грузијске јединице армије „Аваз“ генерал Тристан Цителашвили, који је тврдио да поуздано зна да су Грузијци учествовали у догађајима на Мајдану.

У фебруару 2018, у интервјуу за „РИА Новости“, неколицина грузијских држављана признала је да су пуцали у демонстранте. Бивши припадник грузијске војске Коба Нергадзе рекао је да су снајперисти у Кијев дошли уз помоћ Мамуке Мамулашвилија, саветника бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија.

Нергадзе и његова група добили су по 10.000 долара и обећано им је још по 50.000 долара када се врате из Кијева. У Украјину су ушли са лажним пасошима. У Кијеву група се налазила у Улици Ушинског и свакодневно је учествовала у догађајима на Мајдану.

У својој истрази, Качановски је прикупио признања грузијских снајпериста, дата у интервјуима за америчке, италијанске, израелске, македонске и руске медије, који су тврдили да су, заједно са снајперстима из балтичких држава и Украјине, добили наређење да пуцају на демонстранте и на полицију, како би спречили Јануковича и лидере Евромајдана да потпишу споразум.

Ко спречава истрагу о убијању полицајаца

Како је приметио Качановски, упркос бројним чињеницама, испитивању доказа, видео-записима и исказима сведока, још нико није осуђен ни ухапшен за убиство и рањавање полицајаца.

Качановски сматра да је прави разлог за то што су Канцеларију генералног тужиоца водили или политичари из крајње десних партија „Свобода“ и Народни фронт, који су били директни учесници у овим догађајима, или су блиски сарадници председника Петра Порошенка и Владимира Зеленског.

„Чињеница да су водећи чланови партија `Свобода` и Народни фронт изабрани на чело тужилаштва, иако су ове странке други активисти Мајдана оптужили за директну умешаност у покољ”, рекао је Качановски.

Он је истакао и да су током суђења откривени случајеви манипулисања са доказима. Меци и њихови фрагменти прикупљени током истраге су се појављивали и нестајали без икакве документације. На пример, у извештају са обдукције Максима Шимка наводи се да су пронађени један жути и три сива фрагмента метка, али је током форензичког балистичког прегледа сиви фрагмент замењен са жутим, који је био много већи. Затим је овај нови фрагмент метка упарен са пушком „калашњиков“, коју је користио Беркут.

Катастрофалне последице мајданског покоља

Према речима Качановског, ови закључци су важни не само да бисмо правилно разумели догађаје у Кијеву из 2014, већ и за разумевање узрока сукоба у Украјини, сукоба Русије и Украјине, као и сукоба Русије и Запада.

Качановски подсећа да је овај покољ, изведен под „лажном заставом“, довео до насилног свргавања украјинске владе која се одвијала уз подршку Запада. Потом је Крим постао део Русије, а у Украјини је почео оружани сукоб. Коначно, Мајдан је у фебруару 2022. довео до руске Специјалне војне операције.
„Суђења и открића до којих се дошло у истрази показују да нису протести на Мајдану, већ инсценирана масовна убиства, била одлучујућа за свргавање Јануковича. Oва открића показују да је, супротно доминантним наративу у Украјини и на Западу, политичка транзиција после Евромајдана била недемократска. Такође, масовно убиство демонстраната и полицајаца било је један од највећих политичких злочина и кршења људских права у историји независне Украјине“, рекао је Качановски.

Он сматра да је неуспех украјинских органа за спровођење закона и правосудног система да реше ове злочине поткопало владавину права и изгледе за помирење у украјинском друштву.

Мало је вероватно и да ће пресуда суда за покољ на Мајдану бити праведна због политизације целог случаја и недостатка независности у украјинском правосудном систему.

Ови наративи о масакру онемогућили су мирно решавање ситуације на Криму и Донбасу, мирно решавање сукоба Запада и Русије, као што су затровали односе између Русије и Украјине.

„Привођење правди стварних починилаца покоља на Мајдану је тежак, али неопходан корак у решавању ових опасних сукоба“, закључује аутор.

Качановски је потпуно свестан да је подршка Запада насилном рушењу демократски изабране владе у Украјини довела до сукоба на Криму и у Донбасу, потом и до сукоба између Русије и Украјине и, најзад, Русије и Запада. Као резултат Мајдана, Украјина је постала „држава клијент“ Сједињених Држава, пише Качановски, додајући да је управо то довело до непријатељства Украјине и Русије и до тренутног рата Запада и Русије.

Масакр на Мајдану и неуспех Украјине да обезбеди поштену истрагу произвели су озбиљне глобалне последице. Качановски упозорава да је могуће да овај сукоб ескалира у директни рат НАТО-а и Русије, који би могао да се претвори у нуклеарни.