Прочитај ми чланак

ВАШИНГТОН ПОСТ: САД незванично од Кијева траже спремност за преговоре са Русијом

0

Вашингтон пост објавио је текст у коме наводи да администрација америчког председника Џона Бајдена приватно подстиче украјинске лидере да сигнализирају отвореност за преговоре са Русијом и да одустану од јавног одбијања да се ангажују у мировним преговорима са Русијом, а не да спомину да ће то урадити ако актуелни руски председник буде смењен.

Захтев америчких званичникак као је објавио Вашинтготн пост нема за циљ да гурне Украјину да седне са Русијом за преговарачки сто, него према њима то је више прорачунати покушај да се обезбеди да власт у Кијеву одржи подршку других еврпских влада које се суочавају са изборима и које су опрезне из страха да би рат у наредним годинама могао да се распламса.

Вашингтон пост указује да ова информација указује колико је постала сложена позиција Бајденове администрације о Украјини, јер амерички званичници јавно обећавају да ће Кијев подржати огромним сумама новца „колико год буде потребно“, док се надају решењу сукоба који је за осам месеци узео велики данак по светску економију и изазвао страх од могућег нуклеарног рата.

Док амерички званичници деле процену својих украјинских колега да Путин, за сада, није озбиљан у вези са преговорима, они признају да је забрана разговора председника Владимира Зеленског са њим изазвала забринутост у деловима Европе, Африке и Латинске Америке, где се наоштије осећају утицаји на доступност и цену хране и горива.

„Умор од Украјине је стварна ствар за неке од наших партнера“, рекао је један амерички званичник који је, као и други интервјуисани за овај текст, говорио под условом анонимности како би разговарао о осетљивим разговорима између Вашингтона и Кијева.

У Сједињеним Државама, анкете показују слабу подршку међу републиканцима за наставак финансирања украјинске војске на садашњем нивоу, што указује на то да би се Бела кућа могла суочити са отпором након избора у утора 8. новембра, јер настоје да наставе програм безбедносне помоћи који је Украјини донео највећу суму новца на годишњем нивоу од краја Хладног рата.

Дипломата ветеран Александар Вершбоу, који је служио као амерички амбасадор у Русији и заменик генералног секретара НАТО-а, рекао је да Сједињене Државе не могу себи приуштити да буду потпуно „агностичне“ о томе како и када ће се рат завршити, с обзиром на интерес САД да обезбеде европску безбедност и одвраћање даље агресије Кремља ван граница Русије.

„Ако услови постану повољнији за преговоре, мислим да администрација неће бити пасивна“, рекао је Вершбоу. „Али на крају се боре Украјинци, тако да морамо да пазимо да их не претпоставимо.

Крајем септембра, након Путинове анексије четири додатна украјинска региона на истоку и југу, Зеленски је издао декрет којим је прогласио „немогућим“ преговоре са руским лидером. „Преговараћемо са новим председником“, рекао је он у видео обраћању.

Украјинци су с гневом реаговали када су странци предложили да уступе делове своје земље као део мировног споразума, као што су учинили прошлог месеца када је милијардер Елон Маск, који је помогао украјинској војсци у снабдевању сателитским комуникационим уређајима, објавио предлог на Твитеру који би могао дозволити Русији да учврсти своју контролу над деловима Украјине путем референдума и да Крим Кремљу.

Док западни званичници такође имају дубок скептицизам према циљевима Русије, они су љути на оштре јавне прекоре Украјине јер Кијев остаје у потпуности зависан од западне помоћи. Званичници кажу да би напад на донаторе и искључење преговора могло да нашкоди Кијеву на дуге стазе.

У Сједињеним Државама, растућа инфлација, делимично повезана са ратом, појачала је ветрове за председника Бајдена и његову странку уочи полуизбора 8. новембра и покренула нова питања о будућности безбедносне помоћи САД, која је од рата износила 18,2 милијарде долара почео. Према анкети коју је 3. новембра објавио Wалл Стреет Јоурнал, 48 одсто републиканаца рекло је да Сједињене Државе чине „превише“ да подрже Украјину, у односу на 6 одсто у марту.