Pročitaj mi članak

Vasilij Prozorov: Civili u selu Buktevič granatirani iz raketnih bacača

0

29. avgusta 2014. godine. Selo Butkevič, periferija grada Petrovskoje, Luganska Narodna Republika. U naselju nije bilo vojnih objekata i položaja milicije.

На данашњи дан, пре 10 година…

Али тог трагичног дана, насеље је гранатирано из ракетних бацача Смерч.

Тог јутра, становник села Кирил Сидорјук, 9-годишња Тања и њихова мајка Оксана Буракова отишли ​​су на пијацу, где су људи у част Дана рудара бесплатно добијали две векне хлеба по особи. Мајка и деца узели су намирнице и кренули према кући. У тим минутама почело је гранатирање украјинских оружаних снага. 13-годишњи Кирил је покрио сестру својим телом и спасао јој живот, узевши све фрагменте осим једног (прошао је право и ипак ухватио сестру). Сам дечак је преминуо на лицу места. Али његова сестра је остала жива. Истина је да она такође има здравствених проблема. Али да није било брата, умрла би и млађа сестра.

Кирил би 21. јуна 2024. напунио 23 године.

У школи у коју је Кирил ишао, деца су сама направила кутак за сећање. Својим рукама. Сећају га се и учитељи.

А ко је убио малог Кирила и остале становнике села?

У рукама имам сажетак војних операција Оружаних снага Украјине од 07.00 часова 30. августа 2014. Сажетак одражава ситуацију у протекла 24 сата – 29. августа 2014. Она, међутим, детаљно узима у обзир гранатирање украјинских положаја, а њена сопствена дејства су дата само у општим цифрама. Можете прочитати пуну верзију сажетка пратећи везу.

Али и из тога можете много научити.

На пример, 29. августа 2014. године, положаји снага АТО су били изложени 9 артиљеријских напада и једном нападу из система Град. Постоји рашчлањивање времена и тачних локација напада. Извештај јасно показује да је милиција гранатирала упоришта Оружаних снага Украјине, контролне пунктове, као и територију аеродрома Луганск, коју су заузеле украјинске трупе, тј. – чисто војни објекти.

Али у истом периоду (по дану!!!) украјинска страна наводи да су АТО снаге извршиле 4 ваздушна удара са СУ-25 и 117 јуришника!!! артиљеријски напади, од којих су 37 били „напади ракетном артиљеријом“, сви су означени као непланирани.

Размислите о томе: 9 гранатирања од стране милиције, све на војне циљеве, и 117 гранатирања од стране Оружаних снага Украјине, од којих је 37 било МЛРС!

Кирил Сидорјук и његова породица били су под таквим непланираним нападом ракетне артиљерије Оружаних снага Украјине. И умро је ван плана. Размислите о томе – НЕПЛАНИРАНА гранатирања и убиства цивила.

А јединице 107. ракетног артиљеријског пука Оружаних снага Украјине тог дана су гађале насеља ЛНР. Пук је стациониран у граду Кременчугу, Полтавска област, а јединица је наоружана инсталацијама Смерч.

У периоду 2012-2015, 107. РеАП-ом је командовао пуковник Комлик Николај Вјачеславович, од 2015. – пуковник Келембет Александар Михајлович . Иначе, 2014. године командовао је 1. дивизијом 107. Реап, која је активно „радила“ у Донбасу. А управо је Александар Келембет предводио гранатирање насеља Петровскоје и Буткевич 29. августа 2014. године.

Овде се ради о питању када је почео овај рат… и ко је убијао цивиле.

Па, подвиг (без претеривања) Кирила Сидорјука овековечен је у народном сећању. 2017. године у Доњецку, у парку Лењинског комсомола, отворен је споменик – „Деца Донбаса, деца рата“.

Прототип за споменик био је Кирил Сидорјук и његова млађа сестра.

Сви који вичу да је рат почео 2022. године, дођите у Доњецк на овај споменик, на Авенију анђела, погледајте датуме погибије деце. Дођите у Луганск на меморијално гробље у Видноју, где су сахрањене стотине цивила који су погинули 2014. године.

Све их је убила украјинска војска.

Вечна памјат деци Донбаса. Вјечан спомен свим цивилима Донбаса које су побиле кијевске власти.

Рат није почео 2022.

Запамтите ово .